Koalicija lokalnih organizacija za posmatranje izbora, „Demokratija na delu“, ocenila je da su jučerašnji izbori sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore, uprkos tehničkim problemima sa objavljivanjem rezultata i kašnjenju u brojanju glasova. Glasanje je proteklo u mirnoj atmosferi, dok su nepravilnosti uglavnom bile proceduralne prirode. Koalicija je ukazala na tehničke probleme u CIK-u, uključujući kašnjenje u početku brojanja glasova, loš kvalitet glasačkih materijala i kritike na odluke koje su ugrozile tajnost glasanja, poput postavljanja kabina za glasanje.
Na Kosovu su juče održani izbori za kosovsku skupštinu, prvi redovni od 2008. godine. Rezultati za pojedine opštine kasnili su i preko 20 sati, za Severnu Mitrovicu na primer, stigli su skoro 24 sata kasnije uprkos instaliranom sistemu „pametnih izbora“.
I ceo je jučerašnji izborni proces, uprkos hvalisanju CIK-a o spremnosti za brzo brojanje glasova i ažuriranje podataka, i prvoj primeni izmena Zakona o izborima, prošao u upadljivo otežanim uslovima za rad u severnim opštinama. Tokom čitavog izbornog dana CIK je kasnio sa obradom podataka, da bi se na samom kraju glasanja onlajn sistem CIK-a potpuno srušio. Osim toga, na samom terenu se moglo primetiti opšte nepoznavanje novog zakona među članovima biračkih odbora i izbornih komisija i odnosa prema biračima i novinarima.
Iako se CIK za nedostupnost podataka u realnom vremenu, pravdao tehničkim problemima usled preopterećenosti sistema i velikog interesovanja, pojedini poznavaoci prilika još su juče posumnjali u izbornu regularnost, odnosno da je problem u funkcionisanju sajta izazvan „namerno“.
„Ovo je namerno, tu nema šta da se razgovara. Ne moramo da nasedamo na takav mamac…“, komentar je Iljira Dede, analitičara iz Prištine.
DnD: Upravljanje procesom u redu, značajni problemi kod brojanja i objavljivanja rezultata
Koalicija lokalnih organizacija za posmatranje izbora, Demokratija na delu, kao i drugi posmatrači, izbore ocenjuju regularnim.
U svojoj preliminarnoj izjavi, odnosno dokumentu, prema ocenama ove Koalicije, izbori su sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne, konkurentne i fer izbore.
Koalicija navodi da je upravljanje izbornim procesom uglavnom bilo u redu, iako je proces objavljivanja rezultata i brojanja glasova za kandidate naišao na značajne probleme.
Glasanje i brojanje glasova odvijali su se uglavnom u mirnoj i demokratskoj atmosferi. Zabeležen je relativno visok interes birača za učešće na izborima, iako su primećene neke proceduralne nepravilnosti i kršenja. Nisu prijavljeni ozbiljni incidenti koji bi mogli ugroziti integritet izbora.
Veliki problem nastao je sa elektronskim sistemom za objavljivanje rezultata, kod kojeg su, kako to navodi Demokratija na delu, poteškoće nastupile nekoliko sati nakon završetka glasanja, što je izazvalo konfuziju i smanjilo poverenje javnosti u transparentnost procesa. Ova situacija imala je negativan uticaj na percepciju izborne organizacije, primetila je koalicija.
Brojanje glasova u Opštinskim centrima za brojanje nije započelo na vreme, zbog tehničkih problema, iako je zakonski bilo predviđeno da započne danas u 08:00 časova. Ukazali su na to da ovakva kašnjenja mogu negativno da utiču na integritet procesa i uzrokuju odlaganje sertifikovanja rezultata.
Jedan od značajnih problema bila je postojanost boje za registraciju birača. Tender za ovaj materijal kasnio je, a prijavljeni su i problemi sa lakim brisanjem boje, što je izazvalo zabrinutost. Takođe, upotreba registracije kao metoda za identifikaciju birača kritikovana je zbog mogućeg kršenja poverljivosti.
Odluka CIK-a da postavi kabine za glasanje na prednje pozicije izazvala je zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja tajnosti glasanja. Ova odluka je kasnije promenjena nakon pritisaka civilnog društva. Da bi povećao transparentnost, CIK je odlučio da koristi kamere na biračkim mestima kako bi snimao izborni proces.
Nekoliko ključnih procesa vezanih za pripremu izbora bilo je odloženo, uključujući odobravanje sastava opštinskih izbornih komisija, formiranje opštinskih centara za brojanje i objavljivanje biračkih mesta u inostranstvu, što je uticalo na vremenski okvir izbora.
Glasanje u inostranstvu bilo je značajno pogođeno nedavnim zakonskim promenama. Građani u dijaspori imali su mogućnost da glasaju kako u diplomatskim misijama, tako i putem poštanskih glasova. Više od 100.000 građana se registrovalo za glasanje u inostranstvu, a odziv je bio visok. Međutim, proces je bio obeležen političkim mešanjem Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore (MPJD), što je stvorilo sumnje u bezbednost i integritet ovog procesa.
Ukupan broj glasova koji su pristigli poštom birača van Kosova iznosi 50.226, dok je na Kosovo stiglo 40.859.
Takođe, iako je donošenje odluka u okviru izborne administracije uglavnom bilo konsenzualno, došlo je do nesuglasica, naročito između predstavnika vladajuće stranke i drugih članova.
Odobravanje političkih entiteta: Ukupno 28 političkih entiteta sa 1.280 kandidata apliciralo je za sertifikaciju. Međutim, izazvala je kontroverzu inicijalna odluka CIK-a da odbije sertifikaciju Srpske liste, uprkos preporuci Kancelarije za registraciju političkih stranaka. Ovu odluku je kasnije ispravio IPŽP i Vrhovni sud, što ukazuje na mogući uticaj političkih interesa na pravne principe u izbornoj administraciji.
Izborna kampanja obeležena je polarizovanim medijskim pejzažom, pri čemu je vladajuća stranka zadržala konfrontacijski pristup prema novinarima. Neki mediji su kritikovani zbog pristrasnog izveštavanja.
Jednomesečnu izbornu kampanju ocenili su dinamičnom, sa velikim angažmanom političkih subjekata i u digitalnom prostoru. Političke stranke su prijavile trošenje od 200.000 evra na kampanje. Međutim, nedostatak zakonske regulative za predizborne aktivnosti omogućio je nesmetano angažovanje stranaka, što je stvorilo prostor za izbegavanje finansijskog izveštavanja i sankcija.
Uprkos tehničkim problemima, glavne političke stranke su prihvatile preliminarne rezultate bez javnog osporavanja, pokazujući uzdržan pristup nakon problema sa elektronskim sistemom.
Potvrdili su da je ove izbore pratilo više od 20.000 akreditovanih posmatrača, uključujući predstavnike političkih stranaka, organizacija civilnog društva, međunarodnih misija i medija.
