„Mi smo nekada pili vodu sa Belog Drima“, kaže Radivoje Krasić, strastveni ribolovac, govoreći sa tugom i ogorčenjem u svom domu u Grebniku, na Kosovu, dodajući:
“Odrastao sam 500 metara od reke. Ovde smo učili da plivamo kao deca. Tokom sezone svakodnevno smo pazili na stoku duž njenih obala. Od 10 do 2-3 popodne plivali smo u reci. Voda je bila toliko duboka i čista. Pili smo je i nije bilo nikakvog otpada ili nečega što bi zagađivalo.“
Reka je bila puna ribe, pastrmki i drugih vrsta.
„A danas… Tu je mnogo tih prepopulisanih gradova i naselja i svi otpadni vodovi završavaju u reci. Naravno, tu je smeće. Tu su i izmet i smeće na obalama. Kada sam nedavno bio na obali, bilo je strašno“, kaže Krasić.
Priča Radivoja Krasića odražava gotovo sva iskustva drugih ljudi koji su odrasli na obalama Belog Drima na Kosovu, Crnog Drima u Severnoj Makedoniji, sve do puta njihovog spajanja u lepi Drin u Albaniji, koji na kraju teče u Jadransko more.
Kosovo: Zagađena voda – ogledalo našeg propadanja
Beli Drim je najduža reka na Kosovu koja teče 175 kilometara, od južnih padina planine Žljeb, prema jugu, sve do Albanije, gde se u Kukësu spaja sa Crnim Drimom.
Beli Drim moćno pada sa 580 metara sa prelepim vodopadima koji očaravaju posmatrače. Svi koji se dive čarima Majke Prirode žele da uhvate lepotu u fotografiji i podele je na Instagramu.
Ipak, niže nizvodno postoje oni koji kao da žele da se osvete ovoj lepoti, bacajući plastične kese sa smećem u netaknutu vodu, započinjući dug ciklus nepoštovanja i zagađivanja.
Za život Srba, Bošnjaka i Albanaca, zdrav Beli Drim je od suštinskog značaja. Nažalost, nizvodno, ekipi Radija Goraždevac nije bilo teško da pronađe dokaze o arogantnom i nemarnom ponašanju.
Dok ostaci plastičnih kesa, građevinskog otpada, starih prostirki i sve vrste drugih smeća bukvalno vise sa grana i šiblja, stvarajući ogromnu divlju deponiju kod basena Bistrica Peja, koja se čak može videti na Google satelitskim snimcima.
Od ovih i drugih „nelegalnih skladišta“ širi se mučan miris, ali čudno je da to nikoga ne smeta. Iako ljudi znaju koliko je zapravo važno očuvanje životne sredine.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-7426258002921224&output=html&h=280&adk=2818645577&adf=1289948052&w=779&abgtt=7&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1738404597&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=1332139579&ad_type=text_image&format=779×280&url=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F2025%2F02%2F01%2Fvoda-je-zivot-pijemo-a-zagadjujemo-moramo-preduzeti-akciju%2F&host=ca-host-pub-2644536267352236&fwr=0&pra=3&rh=195&rw=778&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&dt=1738404609006&bpp=4&bdt=7712&idt=-M&shv=r20250129&mjsv=m202501230101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D2d9444422fea058f%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_Mbj7ppXkzISedl4IYmRbHk707GZVg&gpic=UID%3D0000102b0268d7c4%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_MaIadVEOodfdPbUzE5zjYz6tvSYoQ&eo_id_str=ID%3D72dac141530b0725%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DAA-AfjYBFksr9UcuCkPmWpSVtikA&prev_fmts=0x0%2C365x280%2C779x280&nras=3&correlator=6761478132719&frm=20&pv=1&u_tz=60&u_his=16&u_h=800&u_w=1280&u_ah=760&u_aw=1280&u_cd=24&u_sd=1&adx=36&ady=2147&biw=1263&bih=628&scr_x=0&scr_y=594&eid=31090069%2C42531706%2C95344787%2C95350549%2C95347433%2C95348347&oid=2&pvsid=1719267252331547&tmod=2040103615&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F&fc=1408&brdim=-8%2C-8%2C-8%2C-8%2C1280%2C0%2C1296%2C776%2C1280%2C628&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&bz=1.01&ifi=5&uci=a!5&btvi=3&fsb=1&dtd=179
Zdravstveni rizik
Anketirani su naši sugrađani, a kada su pitani kako Beli Drim utiče na njihov svakodnevni život – 75 procenata je reklo da se voda iz reke koristi za navodnjavanje obradivih površina; 12,5% je reklo da je reka izuzetno važan izvor pijaće vode; 12,5% je izjavilo da je reka važna za rekreaciju i turizam.
Još značajnije, 62,5% ispitanika je reklo da zagađena voda negativno utiče na zdravlje građana, a 37,5% je priznalo da zagađena reka izaziva neprijatne mirise i pogoršava životnu sredinu.
Svi građani su svesni da postoje divlje deponije na obalama Belog Drima, dok 75% naglašava da zagađenje naše reke utiče na ekosistem, kao i da su primetili smanjenje broja riba, ali i drugih životinjskih vrsta.
Kada su upitani koliko je komercijalna eksploatacija peska uticala na Beli Drin, odgovoreno je da je 80% peska uklonjeno tokom godina.
I Radivoje Krasić i drugi sagovornici generalno veruju da su lokalni ljudi, njihovi sugrađani, krivi za stvaranje divljih deponija koje zagađuju Beli Drim.
Kada je „Radio Goraždevac“ postavio pitanje o predlozima kako poboljšati zdravlje Belog Drima, polovina ispitanika odgovorila je da su potrebne veće kazne za kažnjavanje zagađivača. Četvrtina ispitanika složila se da je potrebno bolje upravljanje otpadom, a četvrtina je smatrala da problem zahteva veće angažovanje lokalnih vlasti.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-7426258002921224&output=html&h=280&adk=2818645577&adf=401237229&w=779&abgtt=7&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1738404597&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=1332139579&ad_type=text_image&format=779×280&url=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F2025%2F02%2F01%2Fvoda-je-zivot-pijemo-a-zagadjujemo-moramo-preduzeti-akciju%2F&host=ca-host-pub-2644536267352236&fwr=0&pra=3&rh=195&rw=778&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&dt=1738404609006&bpp=4&bdt=7713&idt=4&shv=r20250129&mjsv=m202501230101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D2d9444422fea058f%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_Mbj7ppXkzISedl4IYmRbHk707GZVg&gpic=UID%3D0000102b0268d7c4%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_MaIadVEOodfdPbUzE5zjYz6tvSYoQ&eo_id_str=ID%3D72dac141530b0725%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DAA-AfjYBFksr9UcuCkPmWpSVtikA&prev_fmts=0x0%2C365x280%2C779x280%2C779x280&nras=4&correlator=6761478132719&frm=20&pv=1&u_tz=60&u_his=16&u_h=800&u_w=1280&u_ah=760&u_aw=1280&u_cd=24&u_sd=1&adx=36&ady=3001&biw=1263&bih=628&scr_x=0&scr_y=594&eid=31090069%2C42531706%2C95344787%2C95350549%2C95347433%2C95348347&oid=2&pvsid=1719267252331547&tmod=2040103615&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F&fc=1408&brdim=-8%2C-8%2C-8%2C-8%2C1280%2C0%2C1296%2C776%2C1280%2C628&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&bz=1.01&ifi=6&uci=a!6&btvi=4&fsb=1&dtd=196
„Naša deca neće imati priliku da vide ove reke“
Diesa Morina, menadžerka projekta „Čista voda“, koji finansira Evropska unija, podseća da hidrološka mreža na Kosovu obuhvata oko 11.000 km², a da se samo deo od oko 500.000 m³ akumulira u jezerskim rezervoarima.
„Imamo malo vodnih resursa i mnoge ekološke probleme, kao što su ispuštanje crnih voda, industrijskih voda, čvrstog otpada, kao i kanalizacije. Pesak se uklanja iz naših reka, a postoje i hidroelektrane, gde sve ide u cevi i ne obraća se pažnja na lokalne zajednice. Jednom rečju, možemo reći da je naša voda u alarmantnom stanju. Brinemo, jer ako nastavimo ovako, vrlo brzo će se pretvoriti u mrtvu reku. Ako danas ne preduzmemo mere, naša deca neće imati priliku da vide ove reke, da čuju ovaj kristalno čist potok, koji naročito utiče na duh ljudi, da ne pominjemo koristi za životnu sredinu i ljudski život“, naglašava Diesa Morina.
Izvor Belog Drima je vrlo dobar, ali, dodaje ona, 10 kilometara nizvodno postoje mnogi restorani koji ne prečišćavaju svoje otpadne vode, već ih direktno ispuštaju u reku.
„Zatim ide iz lokalnih zajednica, pa u mnoge ruralne oblasti, direktno u navodnjavanje ili drugu upotrebu, a zatim u biodiverzitet… Kao organizacija imali smo samo jedan projekat tokom tri godine, sa aktivnostima praćenja. Uključili smo neka područja, koja je zajednica signalizovala, a koja nisu deo mreže Hidrološkog instituta. To uključuje pet delova grada u kojima živi veliki broj ljudi, gde se crne vode direktno ispuštaju u reke, putem septičkih jama, jer nema efekta kada je u pitanju tretman zagađene vode. Zato se dešava da voda bude klasifikovana kao umerena, a ponekad i kao loša voda“, zaključuje naša sagovornica.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-7426258002921224&output=html&h=280&adk=2818645577&adf=673285799&w=779&abgtt=7&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1738404597&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=1332139579&ad_type=text_image&format=779×280&url=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F2025%2F02%2F01%2Fvoda-je-zivot-pijemo-a-zagadjujemo-moramo-preduzeti-akciju%2F&host=ca-host-pub-2644536267352236&fwr=0&pra=3&rh=195&rw=778&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&dt=1738404609050&bpp=3&bdt=7757&idt=3&shv=r20250129&mjsv=m202501230101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D2d9444422fea058f%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_Mbj7ppXkzISedl4IYmRbHk707GZVg&gpic=UID%3D0000102b0268d7c4%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_MaIadVEOodfdPbUzE5zjYz6tvSYoQ&eo_id_str=ID%3D72dac141530b0725%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DAA-AfjYBFksr9UcuCkPmWpSVtikA&prev_fmts=0x0%2C365x280%2C779x280%2C779x280%2C779x280&nras=5&correlator=6761478132719&frm=20&pv=1&u_tz=60&u_his=16&u_h=800&u_w=1280&u_ah=760&u_aw=1280&u_cd=24&u_sd=1&adx=36&ady=3014&biw=1263&bih=628&scr_x=0&scr_y=594&eid=31090069%2C42531706%2C95344787%2C95350549%2C95347433%2C95348347&oid=2&pvsid=1719267252331547&tmod=2040103615&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F&fc=1408&brdim=-8%2C-8%2C-8%2C-8%2C1280%2C0%2C1296%2C776%2C1280%2C628&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&bz=1.01&ifi=7&uci=a!7&btvi=5&fsb=1&dtd=387
Da li će doći do buđenja svesti o tome koliko je čista voda važna, ako se nešto loše desi ili kada plastične kese postanu deo naših savršenih Instagram fotografija?
Do tada, ogledalo našeg propadanja može se videti na Google satelitskim snimcima.
Severna Makedonija: Nedostatak institucionalne akcije ugrožava ekosistem i zdravlje stanovnika
Reka Crni Drim i njeni pritoci u Severnoj Makedoniji suočavaju se sa različitim problemima zagađenja, a građani su zabrinuti zbog posledica po njihov život i zdravlje. Iako se građani žale na ove probleme, institucije se hvale da je kvalitet vode dobar i da rade na rešavanju ovog problema.
Crni Drim potiče iz Ohridskog jezera, ukupne dužine 149 kilometara, dok na teritoriji Severne Makedonije reka ima dužinu od 56 kilometara. Od Ohrida teče prema Strugi i dalje do Debra, odakle ulazi na teritoriju Albanije, gde se spaja sa Belim Drimom.
U Severnoj Makedoniji, tok reke je prekinut sa dva veštačka jezera (Debar i Gllobocica), koja služe za proizvodnju električne energije. Međutim, duž ovog puta, reka se suočava sa mnogim problemima.
Građani u problemu: Zagađenje utiče na naše živote
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-7426258002921224&output=html&h=280&adk=2818645577&adf=2517570190&w=779&abgtt=7&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1738404597&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=1332139579&ad_type=text_image&format=779×280&url=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F2025%2F02%2F01%2Fvoda-je-zivot-pijemo-a-zagadjujemo-moramo-preduzeti-akciju%2F&host=ca-host-pub-2644536267352236&fwr=0&pra=3&rh=195&rw=778&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&dt=1738404609092&bpp=3&bdt=7800&idt=3&shv=r20250129&mjsv=m202501230101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D2d9444422fea058f%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_Mbj7ppXkzISedl4IYmRbHk707GZVg&gpic=UID%3D0000102b0268d7c4%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_MaIadVEOodfdPbUzE5zjYz6tvSYoQ&eo_id_str=ID%3D72dac141530b0725%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DAA-AfjYBFksr9UcuCkPmWpSVtikA&prev_fmts=0x0%2C365x280%2C779x280%2C779x280%2C779x280%2C779x280&nras=6&correlator=6761478132719&frm=20&pv=1&u_tz=60&u_his=16&u_h=800&u_w=1280&u_ah=760&u_aw=1280&u_cd=24&u_sd=1&adx=36&ady=3562&biw=1263&bih=628&scr_x=0&scr_y=1116&eid=31090069%2C42531706%2C95344787%2C95350549%2C95347433%2C95348347&oid=2&pvsid=1719267252331547&tmod=2040103615&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F&fc=1408&brdim=-8%2C-8%2C-8%2C-8%2C1280%2C0%2C1296%2C776%2C1280%2C628&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&bz=1.01&ifi=8&uci=a!8&btvi=6&fsb=1&dtd=21220
Portalb.mk je tokom novembra 2024. razgovarao sa građanima o zagađenju Crnog Drima i uticaju koji ono ima na njihov život. Reka, kako kažu građani, predstavlja važan izvor pijaće vode, koristi se za navodnjavanje poljoprivrednih površina, a takođe je značajna i za rekreaciju i turizam.
Međutim, prema njihovim rečima, postoje mnogi problemi u vezi sa zagađenjem, koje, kako tvrde, utiče na njihovo zdravlje i izaziva neprijatne mirise u okolini. Kažu da je reka zagađena i od strane fabrika koje ispuštaju zagađivače u vodu.
U vodama Crnog Drima raste veliki broj riba kao što su šaran, pastrmka, jegulje i druge. Međutim, zbog zagađenja, građani tvrde da je došlo do opadanja broja riba i drugih životinjskih vrsta, dok je vegetacija duž reke oštećena ili uništena.
Glavni indirektni zagađivač Crnog Drima je gradska deponija, koja je ilegalna deponija postavljena vrlo blizu toka reke. Pored toga, zagađenje iz jezera prelazi u Drim. „Zagađenje koje dolazi iz jezera je nemoguće kontrolisati“, rekao je jedan građanin iz Struge.
Prema njihovim rečima, ilegalne deponije u blizini reke ostaju problem, izazvane od strane stanovnika i preduzeća čija je svest o zaštiti životne sredine niska.
Da bi se rešio ovaj problem, oni predlažu: veće angažovanje vlasti, veće kazne za zagađivače i bolje upravljanje otpadom.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-7426258002921224&output=html&h=280&adk=2818645577&adf=3223647439&w=779&abgtt=7&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1738404597&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=1332139579&ad_type=text_image&format=779×280&url=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F2025%2F02%2F01%2Fvoda-je-zivot-pijemo-a-zagadjujemo-moramo-preduzeti-akciju%2F&host=ca-host-pub-2644536267352236&fwr=0&pra=3&rh=195&rw=778&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&dt=1738404609134&bpp=4&bdt=7841&idt=4&shv=r20250129&mjsv=m202501230101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D2d9444422fea058f%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_Mbj7ppXkzISedl4IYmRbHk707GZVg&gpic=UID%3D0000102b0268d7c4%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DALNI_MaIadVEOodfdPbUzE5zjYz6tvSYoQ&eo_id_str=ID%3D72dac141530b0725%3AT%3D1738404590%3ART%3D1738404590%3AS%3DAA-AfjYBFksr9UcuCkPmWpSVtikA&prev_fmts=0x0%2C365x280%2C779x280%2C779x280%2C779x280%2C779x280%2C779x280&nras=7&correlator=6761478132719&frm=20&pv=1&u_tz=60&u_his=16&u_h=800&u_w=1280&u_ah=760&u_aw=1280&u_cd=24&u_sd=1&adx=36&ady=4135&biw=1263&bih=628&scr_x=0&scr_y=1728&eid=31090069%2C42531706%2C95344787%2C95350549%2C95347433%2C95348347&oid=2&pvsid=1719267252331547&tmod=2040103615&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.gorazdevac.com%2F&fc=1408&brdim=-8%2C-8%2C-8%2C-8%2C1280%2C0%2C1296%2C776%2C1280%2C628&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&bz=1.01&ifi=9&uci=a!9&btvi=7&fsb=1&dtd=21479
„Neophodan je hitan odgovor“
Ekološki aktivista Nderim Položani slaže se sa građanima s kojima smo razgovarali. On kaže da je stanje reke alarmantno i da zahteva hitnu reakciju. Prema njegovim rečima, kanalizacija i kućni otpad se ispuštaju u reku na necontrolisan način, uništavajući čitav ekosistem.
„Ova situacija nije samo ekološki problem, već direktna pretnja javnom zdravlju i kvalitetu života u ovom regionu. Relevantne institucije se čini da ne preduzimaju dovoljno koraka kako bi rešile ovaj kritični problem. Ribolov pod ovim uslovima treba odmah da se zaustavi, jer ribe koje rastu u ovom toksikološkom okruženju predstavljaju veliki rizik za ljudsko zdravlje“, rekao je Položani.
Dodao je da zagađenje vode stvara opasan lanac koji dovodi do zagađenja tla i biljaka, izazivajući neizlečive bolesti i ugrožavajući zdravlje budućih generacija.
Šaip Marku, aktivista iz Dibre, ističe da su glavna pitanja u vezi sa slivom „Drima“ zagađenje koje nastaje prisustvom viška supstanci (domaće i industrijske otpadne vode), zagađenje koje dovodi do smanjenja sadržaja kiseonika u vodi, što ima posledice po ekološki značajne vrste, kao i industrijski i komunalni čvrsti otpad iz rudnika i naselja.
„Drugi problem nastaje zbog prirodne varijabilnosti hidrološkog režima koji se dešava kao rezultat klimatskih promena, a u nekim podslivovima zbog sezonskog prekomernog iskorišćavanja vodnih resursa i proizvodnje hidroelektrične energije, što utiče na količinu vode koja je dostupna za ekosistem i društveno-ekonomski razvoj“, kaže Marku.
Zagađenje reka se kažnjava, slučajevi su registrovani i u MUP-u
Krivična dela protiv životne sredine u Severnoj Makedoniji sankcionišu se prema Krivičnom zakoniku sa nekoliko članova koji predviđaju novčane kazne ili zatvorske kazne do deset godina, u zavisnosti od počinjenog dela.
Da ovi slučajevi postoje i da je zagađenje Crnog Drima stvarnost, potvrđuju i podaci Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je od 2020. do 2024. godine podneto nekoliko krivičnih prijava vezanih za zagađenje Crnog Drima, koje su registrovane u Službi unutrašnjih poslova u Strugi, i za koje su preduzete odgovarajuće mere i akcije.
Opštine se pravdaju i ćute
Reka Crni Drim prolazi kroz teritoriju nekoliko velikih opština u zemlji.
Opština Ohrid tvrdi da kao opština „nemaju nadležnost u ovom pogledu“. Iako brojne mostove povezuju dve obale reke Crni Drim, zbog čega Struga nosi epitet „Grad mostova“, Opština Struga nije odgovorila na novinarska pitanja.
U međuvremenu, opština Debar kaže da opštinski inspektorat još uvek nije identifikovao nijednog zagađivača reke i da nikome nije izrečena kazna.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kaže da je zagađenje reke Crni Drim važan ekološki problem koji pomno prate.
Uprkos zagađenju, druge institucije tvrde da je kvalitet vode dobar
Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje citiralo je poslednji izveštaj o kvalitetu životne sredine iz 2023. godine, koji je pripremio Makedonski centar za informacije o životnoj sredini 2024. godine, prema kojem voda reke Crni Drim ima dobar ekološki status.
Prema stepenu čistoće, površinske i podzemne vode u Severnoj Makedoniji podeljene su u pet klasa, od vrlo čistih do vrlo zagađenih.
Direkcija za hidrometeorološke poslove u Severnoj Makedoniji kaže da su prema njihovim podacima, u poslednjih pet godina, voda u Crnom Drimu bila u dobrom stanju, sa nekoliko izuzetaka.
Međutim, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u Severnoj Makedoniji procenat neprečišćene otpadne vode ostaje visok, sa 72,2% za vodu koja se ispušta iz domaćinstava, privrede i drugih korisnika, dok je 88% za vodu koja se ispušta iz industrije.
U oblasti zaštite životne sredine, posebno za upravljanje vodama, Severna Makedonija je kritikovana u izveštaju Evropske komisije iz 2024. godine.
Albanija: Zagađenje, posledice i inicijative za spasavanje reke Drim
U julu 2022. godine, porodica Kočeku iz Dukađinskih planina transformisala je svoj kućni prostor na obali jezera Koman u gostionicu, dočekujući turiste na obalama jezera. Inicijativa koju je predvodila njihova ćerka Marjana, koja se vratila iz inostranstva sa svežim idejama i strašću prema svojoj domovini, brzo je napredovala.
Ključ uspeha bila je Marjanina blog stranica “Neomalesore”, na kojoj je istakla prirodnu lepotu regiona i bogate tradicije, očaravši međunarodnu publiku.
Tri sezone kasnije, gostionica se ponosi sa više od 200 recenzija na platformama za putovanja i bila je predstavljena u različitim medijima, postajući jedna od glavnih atrakcija na jezeru.
Međutim, dok Marjanina inicijativa privlači stotine turista, zagađenje plastikom tokom prolećnih i jesenjih poplava ostavlja neprijatan utisak. Marjana kaže da, uprkos naporima zajednice da očisti obale, otpad se neizbežno vraća, što zahteva hitnu intervenciju. Ona upozorava da ovaj problem ne samo da ugrožava životnu sredinu, već bi mogao da našteti i rastućoj turističkoj reputaciji regiona.
Jezero Koman se napaja iz reke Drim i reka albanskih Alpa, ali zagađenje uglavnom dolazi iz oblasti Kukës, prenosi se putem pritoka Belog i Crnog Drima.
Alben Kola, aktivista i turistički vodič, podseća da ovaj problem traje već duže vreme. On povezuje dolazak otpada sa urbanizacijom područja koja okružuju Drim u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji, te optužuje nedostatak kulture i planiranja upravljanja otpadom.
Agencija za zaštitu životne sredine (AKM) prati kvalitet vode Drima kroz šest stanica za uzorkovanje koje se nalaze u Peškopiju, Kukešu, Skadru i Ležu, uzimajući uzorke četiri puta godišnje.
Izveštaji o monitoringu pokazuju da je kvalitet vode opao sa “umjerenog” u 2018. godini na “loš” u 2023. godini, a deo reke posle Vau i Dejes smatra se najzagađenijim, poznatim kao “mrtva reka.”
Pored zagađenja otpadom, najnoviji izveštaj AKM-a ističe prisustvo kadmijuma i olova. Ovi teški metali otkriveni su u dva sela u Dibri i u vodama reka Kir i Buna.
“Ove vode su prema albanskim standardima svrstane u prvu klasu, ali prema Direktivi o vodama EU, imaju lošiji kvalitet”, navodi AKM.
Izveštaj ne navodi tačan izvor ovih teških metala, koji bi mogli poticati iz industrijskih ili rudarskih aktivnosti. Olovo i kadmijum su klasifikovani kao toksični metali koje ljudsko telo ne može da metabolizuje. Dugoročna izloženost ovom tipu zagađenja, čak i u spornim parametrima, može dovesti do zdravstvenih problema.
“Deo Drima je umro”
Energetski i infrastrukturni projekti su promenili tok Drima u Albaniji. Brane na Fierzi (1970-1978), Komanu (1980-1985), Vau i Dejesu (1967-1970) i Ašti (2008-2012) usporavaju tok Drima, stvarajući lanac ekoloških problema, posebno u donjem delu gde tok prelazi u dva pravca: jedan prema rekama Kir i Buna u Skadru, a drugi prema Ležama.
Ekološki stručnjak Jak Đini opisuje Drim u oblasti Ležaja kao „mrtvu reku“, zbog ozbiljne zagađenosti urbanim, industrijskim i poljoprivrednim otpadnim vodama.
„U ovoj oblasti, Drim je reka koja oživi samo 20% godine, kada padne kiša, a ovaj deo je preplavljen urbanim, industrijskim i poljoprivrednim izlivima“, objašnjava Đini.
Prema Đini, niski vodeni tokovi i urbani otpadni voda podstiču antropogenu eutrofikaciju – stanje u kojem ljudska aktivnost zasićuje vodu hranljivim materijama. Ovo je posebno izraženo tokom leta zbog neprijatnih mirisa.
„Miris dolazi od razgradnje organizama koju podstiču prekomerne hranljive materije“, objašnjava Đini, naglašavajući takođe ozbiljan problem smanjenja sedimenta prema Jadranskom moru.
Nizak protok sedimenata izazvao je širenje mora na kopno u oblasti Zaliva Drima. Prema Đini, Kune-Vain Laguna je najugroženija zona. Tokom sušnih perioda i talasnih promena, slana voda ulazi čak i u korito Drima, što dodatno oštećuje zemljište.
„To je fenomen koji sam lično video, što pokazuje ozbiljnu situaciju u kojoj se nalazimo. Pored masovnog zagađenja, na ivici smo katastrofe kada je u pitanju kvalitet i upotreba zemljišta“, naglašava stručnjak.
Da bi se ublažila situacija, Đini predlaže povećanje protoka Drima od Vau i Dejes do 20-25 m³/s, čišćenje kanala, podizanje svesti među stanovništvom i ulaganje u prečišćavanje otpadnih voda.
Inicijative i izazovi u spasavanju Drima
Zagađenje i loše upravljanje tokom Drima doveli su do ekoloških posledica u Albaniji. U anketi koju je sprovela Citizens.al, 94% ispitanika izjavilo je da je primetilo smanjenje broja riba i vegetacije, dok je 73,7% preporučilo bolje upravljanje otpadom i veću uključenost lokalnih vlasti.
Međutim, akcije opština ometene su birokratijom, političkim podelama i nedostatkom sredstava. Opštine generalno priznaju da nemaju planove ili strategije za rešavanje zagađenja Drima, a čini se da nema jasne volje od strane vlade da se pozabavi ovim problemom.
Ipak, nezavisne inicijative, poput one ekološkog stručnjaka Lulzima Baumanna u Kukešu, pokazuju potencijal za konkretna rešenja. Ove godine, Baumann je doveo brod za čišćenje u Kukës. On kaže da je tokom tri meseca proleća sa jezera prikupljeno oko 30 tona plastičnog otpada, količina koja bi mogla da se udvostruči ako bi se projekat primenio i tokom jeseni.
Međutim, troškovi deluju prohibitivno za pojedinca ili inicijative ekoloških organizacija. Dovođenje broda iz Nemačke u Albaniju i njegovo funkcionisanje tokom tri meseca zahteva budžet od oko 40.000 evra. Baumann se nada da će Opština Kukeš pružiti stalnu podršku.
„Ako se to radi dva puta godišnje tokom tri do četiri uzastopne godine, siguran sam da će doneti fundamentalnu promenu“, kaže Baumann. On napominje da 50% otpada dolazi iz Belog Drima, 35% iz Crnog Drima, a ostatak iz tri opštine u okrugu Kukeš: Bajram Curi, Has i Kukeš.
Baumann takođe smatra da su za dugoročna rešenja potrebna međudržavna opredeljenja između Albanije, Kosova i Severne Makedonije. Zalaže se za trilateralni sporazum koji će ustanoviti zajednički budžet i plan akcije. U tom akcijskom planu, Baumann pominje ugradnju barijera ili mreža na tokovima Belog i Crnog Drima, kao i ulaganja u separaciju i tretman otpada.
