Seksualnost prožima naše živote, ona je deo našeg bića koje se razvija godinama i kroz partnerske veze. Od dečije radoznalosti do istinske intimnosti sa partnerom, naša iskustva oblikuju i formiraju način na koji razumemo i iskazujemo sopstvene seksualne želje.
Iz psihološke perspektive, razvoj seksualnosti pojedinca, način na koji se sopstvena i seksualnost drugih prihvata, predstavljaju jedan od stubova mentalnog zdravlja. Seksualnost je ono što nas čini ljudima. Seks ne donosi samo telesno zadovoljenje potreba, već predstavlja i psihološko i duhovno iskustvo.
Naše poimanje seksa, seksualnosti, nije samo izraženo na fizičkom nivou, ono se uči tokom života kroz više izvora, kroz iskustvo, a isto tako je isprepletano sa našim mislima, kulturološkim aspektom, moralom, religijom i setom vrednosti.
Zbog svega navedenog, seksualnost nije statična već dinamična pojava koja se menja kako sazrevamo.
Važno je da deca dobiju tačne i informacije prilagođene uzrastu o svim temama koje ih zanimaju, a vezane su za seksualnost, kao i da imaju podršku i poštovanje odraslih koji se brinu o njima.
Kakvim informacijama oni raspolažu na datu temu, koliko su te informacije ispravne, odakle dolaze i kakav pristup svom reproduktivnom i seksualnom zdravlju imaju oni od kojih zavisi naša budućnost?
Konsultant u NVO „Santa Marija“ Jelena Savić radila je sa srednjoškolcima upravo na ove teme. Taj program osmišljen je u saradnji sa UNFPA u cilju edukacije mladih kako prepoznati seksualno nasilje. Kaže da je taj rad sa mladima podrazumevao pebno osmišljen program u okviru kog su psiholog i zdravstveni radnik danima razmatrali sa srednjošolcima njihove stavove po pitanju reproduktivnog i seksualnog zdravlja i nasilja ali i mentalnog zdravlja, a koji su u konfuznom i nestabilnom periodu tranzicije, često pogrešno postavljeni.
Savić ističe da u postkonfliktom periodu, nakon ratnih dešavanja, nije retko da usled borbe za goli život, usled angažovanja ljudske svesti na samoočuvanju, čovek zapostavi duhovnost, empatiju i sva ona osećanja koja su blisko povezana sa njegovom seksualnošću i mentalnim zdravljem uopšte. Mladima je danas, kaže, sve dostupno, ali imaju problem selektivnog odabira informacija U tom informativnom metežu, koje su informacije ispravne, stručne i proverene?
„Mladima nije dostupno saznanje kako da odaberu ispravnu informaciju da bi oni razumeli šta je seksualnost, šta je reproduktivno zdravlje a šta je nasilje. Mi danas imamo brojne primere kao dokaz da deca i mladi čak i nasilje u seksualnom odnosu ali i u komunikaciji, podrazumevaju kao nešto normalno“ kaže Savić.
Program je realizovan kroz igru, interaktivno, kako bi za mlade bio atraktivan. U prijateljskom razgovoru, stručnjaci su došli do nekih zabrinjavajućih saznanja.
„Mladi ne znaju šta je reproduktivno zdravlje. Ne znaju razliku između seksa i seksualnog zdravlja. Ne znaju šta znači reprodukcija Ne znaju šta znači duhovni aspekt seksualnog zdravlja. Ne znaju da nabroje polne bolesti i zgroženi su kada im ih nabrojite i opišete kako se one prenose“ dodaje naša sagovornica i napominje da je cilj bio usaditi im osećaj odgovornosti prema sebi kroz primenu adekvatne zaštite ali i kroz pravilno i pravovremeno informisanje na pravim mestima.
Prava mesta nisu drugovi drugarice, pravo mesto za tačne informacije su lekari, psiholozi ili roditelji. Ideja je kaže Savić, da se radi sa odabranim omladincima koji bi bili osposobljeni za vršnjačke edukatore, jer je uprkos svim sugestijama o valjanosti komunikacije sa starijim ili stručnim licima, mladima ipak najlakše da o škakljivim temama razgovaraju u okviru svoje generacije.
Radionice su bile osmišljene tako da daju između ostalog smernice mladima o tome koliko su neraskidivo povezani naše seksualno- reproduktivno i mentalno zdravlje.
„Sve smo to radili tako – ne da se deca preplaše, već da im se stvori osećaj odgovornosti prema sebi, tako što će se informisati na pravim mestima. Cilj svega ovoga bio je da se na sveobuhvatan način priđe deci i da se od njih naprave vršnjački edukatori koji će u svom domenu, biti korisni šireći najpouzdanije informacije vezane za teme o kojima pričamo. Upućivaće ih na prave izvore informisanja kako bi imali i pravo rešenje za probleme koji eventualno mogu da se pojave“.
Mladi su uprkos slobodarskom duhu današnjice i dalje zatvoreni za razgovor na temu seksa. Savić objašnjava da su psihoterapeuti koristili niz zanimljivih igara i zadataka, kroz koje su se učesnici otvarali. Primer je neka situacija u kojoj su se našli dvoje mladih, a iz koje bi oni trebalo da pronađu izlaz. Na osnovu odgovora koji su reflektovani na da imaginarna lika, stručnjaci su mogli da profilišu i stavove onih koji su zadatak ispunjavali.
„Vi onda imate bazu, sliku te grupe sa kojom radite i možete da uočite disfunkcionalne stavove.Primer disfunkcionalnog stava je: „Ja moram da stupim u seksualne odnose sa svakom osobom sa kojom se zabavljam“. Taj stav danas uopšte nije retkost“ priča Jelena i kaže da sve nakon toga je ozbiljan psihološki rad sa njima.
Na radionicama se govorilo o seksualnom odnosu, gde se potenciralo da to nije nešto što se podrazumeva u cilju razmnožavanja, već da je to kompleksan odnos u kome veliku ulogu igraju nežnost, osećanja, duhovni aspekt i da je kao takav, važan faktor našeg mentalnog zdravlja.
„Svaka rana trauma u oblasti seksualnog života, ostavlja traga i može da bude uzrok disfunkcionalnosti u odraslom dobu, i velika je verovatnoća da će takva osoba i svoju decu vaspitavati kroz tu disfunkcionalnost“.
Poenta svega što rade, kaže Savić, jeste da kod mladih izgrade zdrav odnos prema njihovom reproduktivnom i seksualnom zdravlju te da ih osposobe da znaju da uoče, identifikuju nešto što je u tom domenu nasilje.
Savić napominje da je obrazovni sistem preopterećen sadržajima koji suštinski nisu neophodni mladima a vaspitačima, pedagozima i nastavnicima oduzimaju mnogo vremena, te da tu postoji ogroman prostor koji bi mogao da bude ustupljen programu kakav su podrazumevale ove radionice.
„ Nema potrebe za novim predmetima u školama niti za izbornim predmetima jer su deca već uveliko prezasićena. Trebalo bi stvarati prijateljsku atmosferu između roditelja i nastavnika pa bi onda oni stvorili istu takvu atmosferu sa decom“ kaže Savići odaje da se isključivo u takvoj atmosferi slobodno i opušteno komunicira.
Radionice, u kojima je učestvovalo preko sto srednjoškolaca realizovane su u četiri opštine na severu Kosova, tokom osam dana.
Seksualnost u adolescenciji može biti izvor zadovoljstva, ljubavi, intimnosti, ali i stresa, konflikta, rizika, stida i neugode.
Ovo je doba kada se lako stvaraju i zablude o sopstvenoj seksualnosti, seksu, a usko povezano sa tim jesu i moguća uverenja vezana za sopstveni izgled.
S obzirom na to da su u današnje vreme dostupni mnogi izvori informacija važno je da adolescenti imaju pristup pouzdanim informacijama o seksualnosti, zaštiti, zdravlju i pravima.
Ono što je najvažnije jeste da mogu razgovarati o svojim pitanjima i potrebama sa osobama od poverenja.
Kroz sopstveni životni put psihološki faktori poput samopouzdanja, načina na koji gledamo na svoje telo, stilova povezanosti duboko utiču na našu seksualnu dobrobit.
Negativna iskustva poput trauma, zlostavljanja, društvene stigmatizacije mogu da ostave ožiljke za čitav život. U ovim situacijama je potrebna podrška i razumevanje.
Sa druge strane pozitivni uticaji poput zdravih stilova povezanosti, otvorene komunikacije, samoprihvatanja stvaraju temelje za zdrav pristup sopstvenoj seksualnosti.
Zbog kulturološkog aspekta vezanog za seksualnost i seks osobe se često osećaju izolovano i nisu sigurne da li smeju bilo kome da se povere. U takvim trenucima stručnjaci za mentalno zdravlje mogu da budu pravi izbor u vidu stručne pomoći i podrške.
