Edukacija, prevencija i razbijanje stigme uz pružanje podrške osobama koje žive sa HIV-om, glavni su zadaci zdravstvenih radnika, humanitarnih organizacija, ali i celokupnog društva.
Kakva god da je statistika obolelih i zaraženih, ona je daleko od istine, jer ljudi i danas osećaju nelagodu da odu i da se testiraju, kaže predsednik volontera Crvenog krsta Kosovska Mitrovica Aleksa Kabašić.
Znanje o HIV-u kao izazivaču side, temelj je dobrog poznavanja sopstvenog reproduktivnog zdravlja, kaže Kabašić za Radio Mitrovica sever. Zato je 1. decembar važan dan u godini.
“Promovisanje odgovornog društvenog ponašanja, edukacija o zaštiti i redovnim preventivnim pregledima i samopregledima ključne su za zdraviju budućnost. Svako ima pravo na pristup informacijama koje će sačuvati zdravlje i dostojanstvo mladog čoveka”podvlači naš sagovornik.
Važno je da se u javne tribine i diskusije uključi što veći broj ljudi, smatra Kabašić, jer jedino zajedničkim delovanjem moguće je izgraditi društvo bez diskriminacija i predrasuda.
“Mnogo je ljudi koji su zaraženi ali to ne znaju, jer se nisu nikada testirali. Postoje neki podaci na Kosovu i Metohiji gde je 2021. godine rađena neka statistika, ali verujemo da je taj broj veći zbog neredovnog testiranja. Ako ste davalac krvi, tu ljudi mogu da saznaju svoj HIV status. Kratko traje taj proces testiranja . Krv se uzima ili iz vene ili iz prsta i sve kratko traje” kaže Kabašić.
Testiranje se preporučuje svima koji su seksualno aktivni, ali valja znati i da su neke profesije zbog svoje prirode, izloženije transmisiji – poput zdravstvenih radnika, stomatologa, pa se njima savetuje blagovremeno testiranje bez obzira na seksualnu aktivnost.
Pozitivno je to što mlađe generacije daleko više znaju od starijih. Generalno ranije sazrevaju, ali ranije i stupaju u seksualne odnose, za koje ipak, nisu dovoljno zreli.
“Generacije koje sada imaju dvadesetak i više godina u sve to ulaze bezbedniije. Sve mlađe generacije u seksualne odnose stupaju sve ranije, dok još nisu svesni svog tela dok još nisu sigurni u svoju seksualnost i u svoje telo. Seks se tretira kao neki hobi, dok se ranije smatrao najvišim stepenom intime između dva ljudska bića” priča Kabašić.
Naglašava i da reproduktivno zdravlje i naš odnos prema njemu, duboko utiču na mentalno zdravlje osobe. Što je mlađa, taj uticaj je jači.
“Zanimljivo je koliko su mentalno zdravlje i seksualnost čoveka povezani sa na primer sajber nasiljem, sa problemom seks – trafikinga, odnosno trgovinom ljudima u cilju pružanja seksualnih usluga, sa porno sadržajima koji se dele putem interneta i međusobno. Sve to utiče na mentalno zdravlje, ali i čini da se mladi ranije osete zrelim za stupanje u seksualne odnose, iako ne znaju dovoljno i nisu spremni” .
Sa pomeranjem starosne granice na niže kada je reč o započinjanju seksualnih aktivnosti, automatski se podiže broj slučajeva neželjenih tinejdžerskih trudnoća.
“Neželjene tinejdžerske trudnoće su sada na našem području najzastupljenije u periodu od 16 do 18 godine” napominje Kabašić.
To dokazuje da i kada znaju sve, ne primenjuju znanje. Naš sagovornik kaže da na nivou Srbije 13% mladih uzrasta od 16 do 25 godina, imaju seksualne odnose sa kondomom, pokazalo je istraživanje iz 2022. Ostali su u riziku.
“Čak i oni ga koriste verujući da kondom štiti od neželjene trudnoće zanemarujući njegovu ulogu u očuvanju reproduktivnog zdravlja. Pregledi kod lekara su im dostupni ali ih ne koriste. Postoji tu stigma, osećaj sramote, da će to da ode u javnost”.
Čak i kada postoji taj problem strahovanja od reagovanja društva, ostaje nešto što bi zaista svaka osoba mogla da učini za svoje reproduktivno zdravlje. To su samopregledi.
“To može bukvalno svako. Najbolje je raditi ih tokom i nakon tuširanja kada je koža meka i opuštena. Žene bi trebalo da prepipaju i dobro zagledaju dojke, a muškarci testise. Naravno, samopregled nije dovoljan , uvek je preporuka da se poseti lekar najmanje dva puta godišnje”.
Kabašić takođe napominje da ukoliko neko nakon ove prvodecembarske priče poželi da se testira, najpe bi trebalo da se obrati svom izabranom lekaru u nadležnom domu zdravlja.
On će ga dalje uputiti na ustanovu u kojoj je moguće odraditi test.
Posebno je važno znati, kaže, da je rezultat testiranja zaštićen podatak, te da ostaje isključivo između lekara i pacijenta. Izuzetak je maloletna osoba, kada je nužno da se cela procedura obavi u prisustvu roditelja, odnosno staratelja.
Ako je rezultat pozitivan, pristupa se ponovnom testiranju, a onda i terapiji koja je zahvaljujući savremenoj medicini veoma delotvorna i omogućava obolelima solidan kvalitet života. Tu Kabašić napominje da valja praviti razliku između zaraženih HIV-om i obolelih od side. Nije svaki zaraženi bolestan.
Upravo o svim ovim temama, bilo je reči i na tribini koju je povodom 1. decembra – Međunarodnog dana borbe protiv side , u mitrovačkom PKC „Avarijus“ organizovao Crveni krst Kosovske Mitrovice.
Mladi su imali priliku da kroz prigodan filmski sadržaj i predavanje edukatora, dobiju osnovne informacije o HIV-u, ali i o reproduktivnom zdravlju, polno prenosivim bolestima, neželjenoj trudnoći i praktiovanju zatićenih odnosa, kao temelju preventive. Nakon tribine, posetiocima su podeljeni flajeri sa edukativnim sadržajem i kondomi.
„U savremenom društvu, glupo je stideti se bilo čega. Morate znati kako vaše telo funkcioniše i kako da ga pravilno čuvate. HIV zaraza niije nešto što se dešava promiskuitetnim ljudima. Za zaražavanje dovoljan je jedan seksualni odnos, jedna zaražena igla ili jedan nespretan pokret zdravstvenog radnika. Sida nije izlečiva, ali dobro reaguje na savremenu terapiju. Vreme stigme je prošlost, ali budušćnost nam je u preventivi i odgovornom ponašanu prema sebi“ glavne su poruke našeg sagovornika.
Ovaj sadržaj, Radio Mitrovica sever realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).
