• Početna>
  • Vesti>

Dijalog Beograda i Prištine u ćorsokaku – ima li prostora za nove formate

Foto: Tanjug

Budućnost dijaloga Beograda i Prištine je u zastoju. Ipak, analitičari podsećaju na ključne sporazume u kojima je posredovala Evropska unija. Glavna prepreka je, ocenjuju, nedostatak političke volje da se sprovedu dogovorene tačke.

Ambasador Francuske u Prištini Olivije Gero smatra da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine izazov prvog ranga i pitanje koje se tiče evropske bezbednosti. Posebno u, kako kaže, kontekstu rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku. Zbog toga, tvrdi, dve strane što pre treba da ponovo uspostave dijalog.

“Francuski predsednik je je više puta podsetio da očekuje od Vlade Kosova da pošalje nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), koji je izradila Unija, na razmatranje Ustavnom sudu. Nažalost, još nije stvoren, a jednostrano zatvaranje paralelnih struktura je u suprotnosti sa sporazumima”, ističe Gero.

Prema rečima Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, srpska strana ne odustaje od dijaloga. U toku je, podseća, predizborni period na KiM, te smatra da zbog toga nema realnih osnova da se dijalog pokrene.

“Aljbin Kurti uoči izbora nema šta da ponudi svojim biračima, jer je ekonomija u rasulu, po mnogo čemu su na poslednjem mestu. I ono šta Kurti može da ponudi biračim je antisrpska politika koja mu očigledno daje rezultate. Zato i radi sve ovo na severu KiM i nastaviće da radi”, kaže Petković.

Posledice Trampove pobede – dijalog u rukama SAD

Nove pristupe u dijalogu komentarisala je i kandidatkinja za komesarku za proširenje Marti Kos, na saslušanju u Evropskom parlamentu (EP). Milica Rakić iz Društvene inicijative navodi da, budući da je reč o novim sastavima EP i Evropske komisije, bilo bi neozbiljno da ne prihvate propuste unutar dijaloga.

“Sve izjave su za sada gotovo apstraktne i svode se na to da se kaže da dijalog nije bio dobar. Treba doći do novog rešenja, ali niko ne identifikuje kakvi bi bili okviri tog novog rešenja i mislim da je to u velikoj meri tako zato što i oni nisu sigurni”, sumira Rakićeva.

Priština godinama insistira na promeni formata, a u tome je podržavaju i pojedini evroposlanici. Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o EU ukazuje da nije važan format, već ispunjavanje obaveza.

“Ono što pokušava Priština je da nametne neke druge teme kako bi izbegla formiranje ZSO, što je njihova obaveza. Otuda zahtevi za promenu formata neće izmeniti suštinu. To jest, neće promeniti zahteve međunarodne zajednice da se formira ZSO”, zaključuje Mijačić.

Kako će se rešavati pitanje KIM, zavisiće i od nove adminstracije u Beloj kući. Navode se tri scenarija – da Donald Tramp i Amerika nastave saradnju sa Unijom, ignorišu proces dijaloga ili preuzmu ulogu posrednika.

Comments

Pročitaj još