Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti više od godinu dana nisu imali direktne razgovore u Briselu. Suštinski napredak u dijalogu u narednih nekoliko meseci je malo verovatan, a njegova stagnacija je u direktnoj vezi sa unutrašnjim političkim prilikama i predstojećim izborima na Kosovu, smatraju novinari iz Prištine i Beograda koji prate ovaj maratonski proces. Oni su za Kim radio naglasili da konstantno izostaju stvarni napori da se situacija na terenu poboljša u korist građana.
Ipak, sve do sada uočene manjkavosti i činjenica da nema napretka u dijalogu nisu sprečile specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da nakon poslednjeg sastanka Besnika Bisljimija i Petra Petkovića u Briselu, očekivano neuspešnog, u objavi na Fejsbuku – izrazi optimizam.
„Prošle nedelje sam bio domaćin još jedne runde dijaloga uz posredstvo EU na nivou glavnih pregovarača, sa fokusom na unapređenje normalizacije odnosa Kosova i Srbije, posebno kroz implementaciju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine. Iako nismo napravili iskorak po ovom pitanju, optimista sam u pogledu određenog napretka u vezi sa nekim drugim ključnim pitanjima, koja ćemo pratiti u narednim nedeljama“, napisao je on 29. oktobra u objavi na popularnoj društvenoj mreži.
„Optimizam Miroslava Lajčaka ponekad izgleda kao podrška samom sebi i ulozi Evropske unije u dijalogu“, kazala je za Kim radio novinarka i urednica TV Insajder iz Beograda Tanja Vujisić.
„Već duže vreme nemamo napredak u dijalogu i nema rešenja za mnogobrojne probleme građana. Izražavanje zadovoljstva razgovorima može da se tumači samo kao dobra volja i poruka ‘eto, ipak razgovaraju’. Mesta velikom optimizmu nema jer posle svakog sastanka imamo njegova različita tumačenja (od strane) Petkovića i Bisljimija. Uz to, već duže vreme nemamo susrete onih koji suštinski odlučuju u Beogradu i Prištini, a to su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti“, dodala je ona.
Poslednji susret pre više od godinu dana
Novinar političke redakcije Tv1 (Tëvë1) iz Prištine Špat Bljakcori (Shpat Blakcori) je mišljenja da je najveći problem u dijalogu nedostatak poverenja između zainteresovanih strana.
„Kada nema poverenja, ne može biti produktivnog dijaloga između Kosova i Srbije. Imamo dva lidera (Kurtija i Vučića) koji gotovo da nemaju međusobnu komunikaciju i koji su se poslednji put sreli pre više od godinu dana“, rekao je on za Kim radio.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti prethodni put su se u Briselu na sastanku uz posredstvo Evropske unije susreli 14. septembra 2023. godine. Glavna tema tog sastanka je bila implementacija ranije dogovorenih sporazuma i napori za deeskalaciju tenzija na severu Kosova, gde su odnosi bili i dalje veoma napeti. Međutim, njihov susret nije doneo konkretne rezultate, a još jednom su izražena neslaganja po pitanjima kao što su osnivanje Zajednice/Asocijacije opština sa većinski srpskim stanovništvom i drugim političkim i sigurnosnim merama koje je EU tražila od obe strane.
Samo desetak dana kasnije dogodio se sukob u Banjskoj. Naoružana grupa predvođena Milanom Radoičićem ubila je jednog policijskog službenika. Tokom razmene vatre stradala su tri Srbina. Ukupan broj ranjenih na obe strane nije poznat.
Sastanci lidera Kosova i Srbije sa evropskim zvaničnicima potom su održani 26. oktobra na marginama Samita EU o Ukrajini i ratu Izraela protiv Hamasa. Tada su sa Vučićem i Kurtijem, uz Lajčaka i Borela, tokom prepodneva na odvojenim sastancima razgovarali i nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Miroslavu Lajčaku su se istog popodneva pridružili i politički savetnici nemačkog kancelara, francuskog predsednika i italijanske premijerke. Međutim, nije saopšteno da li se radi o istim diplomatama koji su 21. oktobra 2023. godine posetili Beograd i Prištinu kada je delegacija takozvane „Velike petorke“ predala plan za primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući „moderan evropski predlog“ statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Odnosi zasnovani na političkoj trgovini i interesima
Pre poslednjeg neuspešnog sastanka 24. oktobra ove godine glavni pregovarači Prištine i Beograda (Bisljimi i Petković) su se 17. septembra susreli sa Lajčakom u Briselu i tom prilikom trojni sastanak nije ni održan. Prema najavama Evropske unije, na dnevnom redu je, kao i obično, bio zahtev da „hitno počne primena Ohridskog sporazuma“ i da se obe strane „konačno dogovore“ oko napretka u dijalogu.
Međutim, dogovori i njihova hitna primena konstantno izostaju, što je nedavno priznao i Miroslav Lajčak, a promene na terenu se dešavaju isključivo pod pritiskom moćnih zapadnih zemalja, najčešće Nemačke ili SAD. Slična je situacija i kada je Srbija u pitanju, pa je evidentno da neke države pojedinačno imaju više uticaja od Evropske unije, uprkos vrlo reklamiranom Planu rasta za Zapadni Balkan, proklamovanoj evropskoj perspektivi i proširenju u vrhu prioriteta EU.
ᐧ
„Uticaj Zapada na vlasti u Beogradu i Prištini može biti izuzetno jak. Ipak, on se ne koristi za ostvarivanje demokratije i vladavine prava. Očigledno je da postoji određeni odnos između vlasti i zapadnih zemalja, različit po intenzitetu, ali u osnovi zasnovan na političkoj trgovini, što postaje sve vidljivije. To se može zaključiti na osnovu toga što pojedine evropske zemlje i njihovi lideri dolaze u Prištinu i Beograd sa potpunom slikom o nedemokratskom okruženju, ali iz nekog razloga pristaju na igru koju im domaćini priređuju. Možda je to rezultat straha da se balkanske autokratije ne otmu kontroli, ili je razlog nešto sasvim drugo… Zbog ovakvog odnosa naše društvo upada u sve veće probleme na svim društveno-političkim poljima“, rekao je za Kim radio glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
Nedavno je, tokom zajedničke konferencije za medije sa Ursulom fon der Lajen, Vjosa Osmani opisala dijalog između Kosova i Srbije kao neuravnotežen, neravnopravan i nekredibilan. Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc ukazala je na potpuni nedostatak strategije za dijalog od strane Miroslava Lajčaka.
„Možemo reći da je dijalog između Kosova i Srbije klinički mrtav. U narednim mesecima ne očekujem napredak jer će se vladajuća partija na Kosovu fokusirati na predstojeće nacionalne izbore. Premijer Kosova Aljbin Kurti neće povlačiti bilo kakve velike poteze pred izbore jer to može uticati na biračko telo. On zna da njegov pristup nailazi na ogromnu podršku većine građana u vezi sa dijalogom, ali i njegovim delovanjem na severu Kosova, tako da će još neko vreme nastaviti na ovaj način“, rekao je Špat Bljakcori.
On je dodao da može biti nove dinamike u procesu dijaloga posle izbora na Kosovu, ali i da mnogo zavisi od toga ko će voditi Sjedinjene Američke Države.
„Ako se Tramp vrati na vlast, verujem da će tražiti od obe strane da napreduju mnogo brže i da će to učiniti tako da njegov zahtev ne odgovara Kurtijevoj vladi. Sa druge strane, čini se jasnim da i Srbija kalkuliše, očekujući ozbiljne promene u administraciji SAD. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da će pobedom Donalda Trampa Srbija biti u povoljnijem položaju u dijalogu“, kazao je Bljakcori.
Međutim, bez obzira na to ko će naslediti Džoa Bajdena u Beloj kući, šanse za značajnu promenu dosadašnje politike SAD prema Kosovu zapravo nisu velike. Prema rečima zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Aleksandra Saše Kasanofa, spoljna politika zemlje iz koje dolazi je zasnovana na njenim interesima.
„Kao profesionalni diplomata, ne mogu da komentarišem hipoteze ili buduće rezultate našeg izbornog procesa. Ipak, teško je poverovati da će se oni (interesi) toliko izmeniti i da će, kada je reč o Kosovu, na dramatičan način uticati na naše politike“, rekao je on na kraju svoje oktobarske posete Prištini u razgovoru sa urednicima nekolicine medija sa Kosova.
Međuetnički odnosi se pogoršavaju, tenzije rastu
Petar Petković je nakon runde dijaloga od 24. oktobra ove godine ponovio da je „Beograd apsolutno opredeljen za mir, za traženje kompromisnog rešenja i da će se uvek odazvati svim pozivima koji dolaze iz Brisela“, ali i da je Lajčaka „upoznao sa terorom premijera Aljbina Kurtija prema Srbima“. Dodao je da Bisljimi ne pristaje na neke sporazume dok on (Petković) ne prestane da priča o teroru Aljbina Kurtija. Rekao je i da je „ceo sastanak sa Bisljimijem bio mučan i da se vidi da ne postoji nikakva iskrena spremnost Prištine da se postigne dogovor oko bilo čega“.
Sve ovo vreme dijalog je postavljen naopako jer Beograd i Priština pregovaraju isključivo o sopstvenim trenutnim političkim interesima, smatra Darko Dimitrijević.
„Malo se vodi računa o interesima naroda, pre svega srpskog, koji uglavnom služi kao valuta za potkusurivanje u Briselskom dijalogu. Kao posledica toga, na terenu imamo sumornu situaciju, gde se sa godinama pregovora pogoršavaju međuetnički odnosi i rastu tenzije. U poslednje vreme prisutni su i jednostrani potezi Prištine, koji dodatno štete Srbima koji žive na Kosovu. Uz to, međunarodne misije za vladavinu prava, poput EULEKS-a, koje bi trebalo da služe kao mehanizam za pregovore, ponašaju se kao da ne primećuju situaciju kada je reč o pravosuđu, poštovanju zakona i sličnim pitanjima. Sve dok oštećena strana, a to su kosovski Srbi, ne zauzme poziciju u kojoj ima glavnu reč uz čvrste međunarodne garancije i dok ne uslede sankcije za one koji opstruišu pregovore i situaciju, teško da će u ovakvoj atmosferi i okolnostima doći do značajnog napretka“, zaključio je glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca.
Besnik Bisljimi je takođe primetio da tokom oktobarskog trojnog sastanka u Briselu nije bilo napretka u normalizaciji odnosa. On je pojasnio da „Srbija i dalje insistira na delimičnoj primeni”, dok „Kosovo insistira na punoj primeni sporazuma”. Obe strane su, navodno, zabrinute oko uspostavljanja Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom. Gljauk Konjufca, predsednik Skupštine Kosova, izjavio je da Evropska unija ne može da predloži nacrt njenog statuta bez učešća Kosova.
„Asocijacija opština sa srpskom većinom je deo sporazuma koji je Kosovo prihvatilo i dužno je da ga sprovede. Kada je postignut Ohridski sporazum, premijer Aljbin Kurti je rekao da je spreman da sprovede sve dogovore i da se ne fokusira samo na Asocijaciju srpskih opština. Po povratku u Beograd, Aleksandar Vučić je kazao da Srbija ima neke crvene linije za Ohridski sporazum, a odbio je da ga potpiše. Verujem da je tog trenutka dijalog pretrpeo udarac. Kosovska strana se plaši da krene napred, pre Srbije, u implementaciju sporazuma, pa stoga nerado sprovodi deo u vezi sa Asocijacijom opština sa srpskom većinom, jer misli da će Beograd imati koristi od toga. Međutim, kao što se vidi, pritisak na Kosovo da implementira Asocijaciju/Zajednicu stalno raste“. Ipak, u suštini, nije samo to pitanje prepreka, već dubok nedostatak poverenja između Kosova i Srbije“, rekao je Špat Bljakcori.
Još rundi 2024. godine
Ako je verovati u Lajčakov optimizam, opipljive rezultate dijaloga Prištine i Beograda u Briselu treba očekivati pre kraja ove godine. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković najavio je još jednu ili dva runde.
„Kada je Kosovo i Metohija u pitanju svašta može da se očekuje. Ali, ne mislim da će biti pozitivnih pomaka za građane, o čijim se životima i pregovara u Briselu. Nema rešavanja problema, već se pojavljuju novi. Nije najjasnije ni šta sve može da uradi Priština tj. Aljbin Kurti, jer su već početkom februara parlamentarni izbori, a njegov program i delovanje su se uglavnom sveli na sever KiM i ‘širenje i učvršćivanje kosovskih institucija’ na tom delu. Pre očekujem neke nove jednostrane akcije i nove probleme, nego rešenje postojećih i pozitivne ishode razgovora u Briselu. Iako ne sumnjam da će Miroslav Lajčak biti opet optimističan i zadovoljan“, zaključila je Tanja Vujisić u izjavi za Kim radio.
Na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je imenovan 2. aprila 2020. Iako je ranije najavljeno da će od 1. septembra preuzeti dužnost ambasadora EU u Švajcarskoj, početkom jula je na zasedanju predstavnika država članica EU odlučeno da će mu mandat biti produžen do kraja januara 2025. godine.
