Ministar kulture Nikola Selaković je, govoreći o predloženim merama na očuvanju ćirilice, poručio da je legitiman interes države da se bori za ravnopravnost matičnog pisma, a to je srpska ćirilica.
On je najavio izradu temeljnog dokumenta nacionalne strategije u oblasti kulture u kojoj će posebno mesto zauzeti zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji i regionu.
Ministar je u intervjuu za Novosti precizirao da su nabavka dvoazbučnih tastatura za javne ustanove, državne organe, preduzeća u kojima država ima udeo, prednost za ćirilična izdanja pri otkupu knjiga za nacionalne biblioteke i raspisivanje konkursa namenjenog mladim dizajnerima za nove ćirilične fontove samo prve mere od čitavog niza mera koje država ima nameru da sprovodi u saradnji sa Savetom za srpski jezik i očuvanje ćirilice i Odborom za standardizaciju srpskog jezika.
Podsećajući da su pre tri godine, i Srbija i Republika Srpska donele istovetan zakon o zaštiti i očuvanju ćirilice i upotrebi srpskog jezika u javnom prostoru, Selaković je rekao da je taj zakon temelj onoga što će nastaviti sukcesivno da sprovode.
Podsećajući na odluku da će ubuduće na konkursima Ministarstva za javne biblioteke biti otkupljivana isključivo ćirilična izdanja, ministar je naglasio da se ta odluka, uz zakon koji je donela država, temelji i na njenom legitimnom interesu da se bori za ravnopravnost matičnog pisma, a to je srpska ćirilica.
„Dosadašnja ozbiljna ispitivanja su pokazala da ćirilica gubi bitku sa latinicom. Ako mi kao država ne stanemo u njenu odbranu i afirimaciju, ko će? Prema analizama prethodnih nekoliko godina na konkursima za otkup povećavao se broj latiničnih izdanja. I na Sajmu knjiga, vidljivo je da je zastupljenost ćirilice sve manja i manja“, ukazao je Selaković.
Na pitanje kakav je njegov odgovor na primedbe pojedinih izdavača, Selaković je rekao:
„Oni koji su izrazili negodovanje, rekli su da je tržište to koje diktira tražnju. Dozvolićete onda da je država koja godišnje potroši blizu 100 miliona dinara na otkup knjiga legitiman učesnik na tom tržištu, i da želi da kupi ćirilična izdanja. Ali, ako je nekome od interesa vlastite države, koja je i matična država srpskog jezika, bliže i draže tržište neke susedne zemlje, u kojoj srpski jezik neretko ne sme ni da se nazove svojim imenom, u kojoj ćirilična tabla na nekoj javnoj zgradi ne može da preživi ni 24 sata da ne bude razbijena, u kojoj se našim sunarodnicima zabranjuje čak i da na nadgrobnim spomenicima imena i prezimena predaka ispisuju ćirilicom, onda je to problem koji neko ima sam sa sobom.“
Govoreći o prioritetima Ministarstva, Selaković je najavio izradu temeljnog dokumenta nacionalne strategije, jer neke javne politike ne bi trebalo sprovoditi stihijski, te istakao da je oblast kulture „najživlja i najjača naša spona sa precima, i ona koju pravimo sa budućim pokoljenjima“.
Selaković je ukazao da su Kosovo i Metohija mesto gde se „bez ikakve odgovornosti i sankcija, podjednako puca i na ljude i na ikone, gde se pljačkaju i kuće i crkve naših ljudi i u decenijskom kontinuitetu traje iredentističko-separatistička albanska politika, koja za cilj ima proterivanja živih, ali i mrtvih“.
„To je jasno kada se pogleda koliko je grobalja oskrnavljeno, ili u potpunosti uništeno, koliko je opština na KiM u kojima nemate više ni jednog živog Srbina, gde ih je bilo na stotine i hiljade. Neprestano alarmiramo i upozoravamo svetsku javnost da se u srcu Evrope nalaze spomenici hrišćanske kulture i duhovnosti koji su na Listi svetske kulturne baštine u opasnosti. Visoki Dečani su jedini hrišćanski manastir u Evropi koji čuva strana vojska. Zaštita kulturne baštine na KiM, kao i one u regionu, mora da zauzme posebno mesto u strategiji razvoja kulture“, istakao je ministar kulture.
Ministar je ukazao da strategija mora da postavi „jasne kriterijume šta bi naša kultura trebalo da bude u budućnosti, ali i sa kojom pažnjom bi trebalo da brinemo o nasleđu“ i dodao da bi ozbiljan prostor u strategiji trebalo da pripadne i amaterizmu u kulturi i umetnosti, jer bez dramskih sekcija u školama, KUD-ova, likovnih i literarnih sekcija, „ostaćemo lišeni mnogih talenata koji nisu mogli da dođu do izražaja“.
Selaković je rekao i da mora mnogo više da se radi „na popularizaciji baštine kod naših građana, te da bi blago u njima trebalo približiti i onima koji nam dolaze u goste 2027. u okviru ‘Ekspa’“ i ukazao da je država uložila ozbiljna sredstva da se obnove i otvore Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti.
„Uskoro očekujemo otvaranje Spomen muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, u sastavu Narodnog muzeja, a od sledeće godine obnovićemo i Galeriju fresaka. Tokom sledeće nedelje očekujemo potpisivanje ugovora za rekonstrukciju Stare železničke stanice za potrebe Istorijskog muzeja Srbije, izgradićemo potpuno novu zgradu Prirodnjačkog muzeja, adaptirati zgradu Jugošpeda za potrebe Muzeja Nikole Tesle. Radićemo novi objekat galerije i rekonstrukciju stare galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu, pa Muzej staklarstva u Paraćinu, Muzej košarke u Čačku, grnčarije u Užicu, Muzej Mihajla Pupina u Idvoru, Muzej rokenrola u Zaječaru“, rekao je Selaković i dodao da ne treba zapostaviti ni arhive, biblioteke, pozorišta, igru, muziku, film i književnost.
