„Da li ste za penziju ili platu?“, upitao je taksista na prelazu Končulj. Isplata penzija za septembar krenula je trećeg u mesecu. Petog uveče, baš u petak, kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je odlučilo da zatvori prelaze Merdare i Brnjak, kao odgovor na proteste Srba sa druge strane prelaza.
Zbog učestale potrebe za taksijem, čim se prođe kontrola srpske strane na Končulju, odmah desno nalazi se kiosk i nekoliko parkiranih automobila.
Neobeleženi taksiji čekaju da pruže usluge građanima svaki dan. Neki kažu da su cene taksi prevoza skočile u poslednje vreme, od kako su zatvorene filijale Pošte Srbije, odnosno Poštanske štedionice. To kao činjenicu nije moguće utvrditi. Sada, kažu taksisti, cene se kreću i do 20 evra u jednom pravcu za 10-ak kilometara od Končulja do najbližeg Bujanovca.
„Ali, voziću upola te cene“, ponudio se drugi taksista.
„Dobar dan, zovem iz Đakovice. Da vas pitam gde mogu da podignem penziju? Već mesecima ništa nisam uzeo. Šta da radim?“, stigao je poziv u redakciju Radio Goraždevca. Imenom i prezimenom predstavila se osoba iz tog grada, koja je odavno stekla pravo na penziju u srpskom PIO Fondu. U toj penziji je i donedavno uživala.
Nije jedni. Lokalni radio često zovu Albanci koji su godinama dolazili u Goraždavac po svoje, dugogodišnjim radom, zarađene novce.
Od kako su početkom februara pripadnici kosovske policije i tužilaštva zatvorili Poštu Srbije u tom mestu, tako su i ovi stariji građani uskraćeni za pristup tim primanjima. Najbliža mesta na kojima bi se mogao preuzeti novac sa računa, na severu, zatvorena su vrlo brzo.
„Je l’ možemo da se menjamo? Evo, ti imaš račun u kosovskoj banci, daj mi evre, a ja ću kod nekog tvog da prebacim dinare u srpskom sistemu“, zamolio je jednog prijatelja njegov poznanik. Nije znao kada će preko Merdara, a novca za svakodnevni život je zafalilo.
Takvih je priča mnogo. Učitelji, nastavnici, lekari i medicinsko osoblje, svi oni su se našli u opisanoj situaciji. Do najbližeg bankomata u srpskom sistemu u Raškoj od Goraždevca je oko 136 kilometara i nazad.
„Svi su već zaboravili na obustavljanje platnog prometa i zatvaranje Poštanske štedionice. Pošta Kosova nije alternativa za Poštu Srbije. Moja majka ima dva tumora i mora da putuje do Raške i nazad 150 kilometara, dva puta mesečno, da bi podigla penziju. Nema alternative za institucije koje su zatvorene“, naveo je Dušan Radaković, izvrši direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) u nedavnom razgovoru za zagrebačke Novosti.
Rečenicom – „stariji i narušenog zdravlja“ moglo bi se opisati svako drugo srpsko domaćinstvo u Klini, Istoku, Velikoj Hoči, Orahovcu i obližnjim mestima. Kako odlaze u u Rašku? Ili Bujanovac?
Među njima su i oni kojima je ta penzija sve. Neki nemaju automobile, neki nemaju više ni vozačku dozvolu, neki nemaju za benzin, neki nisu u stanju da voze. Neke od njih nema ko da preveze.
Život nas je naučio da svaka kriza, stvara prostor i za „nove usluge i zanimanja“. Na društvenim mrežama je osvanula i ponuda za podizanje novca sa bankomata. Možda je i šala, ali u paket je uključeno i prenošenje novca preko prelaza.
Iako je reč o odluci koja pogađa najranjiviji deo stanovništva, tema uskraćenih penzija gotovo potpuno je iščezla iz naslova.
Kada se čitaju naslovi medija na srpskom jeziku, jasno je da kriza krizu stiže. Skoro pa nema dana bez loše vesti. Sporadično se pomene i ova, ali život je neumoljiv, pa je brzo skloni sa prvih pozicija na lokalnim veb sajtovima.
Većina bi uvek trebalo da ima razumevanje i odgovornost za manjinu.
U medijma na albanskom jeziku, Pošta Srbije je ugašena, sa njom i Poštanska štedionica i to je dominantno ispraćeno uz aplauz. I tu je stavljena tačka.
Dugogodišnji rad i za Albance, za neke dodatno i serija uloženih zahteva i molbi, da ostvare pravo na zarađene penzije u srpskom sistemu, nije tema. Niti je njima samima prijatno da se javno požale oko ovoga.
Njihova dobrobit je kolateralna šteta brutalne politike.
Centralna banka Kosova je 27. decembra 2023. godine donela uredbu koja kaže da je od 1. februara jedina dozvoljena valuta evro. Tako je platni promet dinarima postao nelegalan.
Nemalo nakon te odluke, u pisanom odgovoru za KoSSev portparol američke ambasade kazao je da su pozvali Vladu Kosova da razmotri odluku i konsultuje se sa zajednicama kako bi se ublažio uticaj na građane.
Istaknuto je da je prema kosovskom zakonu, kao i prema obavezama koje je Kosovo preuzelo prema Ahtisarijevom planu, Srbija ima pravo da pruža finansijsku pomoć pripadnicima srpske zajednice na Kosovu.
Američka ambasada ujedno je podstakla Kosovo da ispuni obavezu, uspostavi ZSO kao „primarni mehanizam kroz koji bi Srbija mogla transparentno da pruži finansijsku podršku institucijama i pojedincima u okviru kosovskog pravnog okvira“.
Nekoliko dana kasnije, ugašena je prva Pošta Srbije, u Goraždevcu. I onda se nastavilo dalje.
Prelazi su već u subotu, po podne, 6. septembra, otvoreni. Ali, bojazan i nespokojstvo su ostali.
„Žao mi je svih tih ljudi“, nastavio je taksista vozeći na potezu od Končulja ka Bujanovcu.
„Od kako su kosovske banke zabranile platni proment dinarima, mi imamo više poziva i posla, a naročito u danima kada se isplaćuju plate i penzije. Na njihovu nesreću, a našu sreću, oporavili su nam malo ekonomiju. Kad podignu novac, pazare po našim radnjama“, nastavio je taksista i podvukao: „Ali, sve je to tužno“.
