Komisija za žalbe Saveta za štampu je na poslednjem zasedanju odlučila da su dnevni listovi „Politika“, „Novosti“, „Alo“ i „Kurir“ prekršili Kodeks novinara Srbije.
Incijiativa mladih za ljudska prava žalila se na tekst objavljen na portalu „Novosti“, kao i na po dva teksta, objavljena u onlajn izdanjima dnevnih listova „Politika“ i „Alo“, u kojima su novinari ovih medijskih kuća pisali o festivalu „Mirdita, dobar dan“. Većina tekstova objavljena je pre otkazivanja festivala.
Za svih pet žalbi Inicijative vođena je objedinjena rasprava. Članovi komisije su odlučili da su ovi listovi prekršili tačku 5 poglavlja istinitost izveštavanja i tačku 8 poglavlja odnos prema izvorima.
„Festival ‘Mirdita, dobar dan’ služi da napada srpski narod koji mu se protivi“
Kako navode iz Inicijative mladih za ljudska prava, u tekstu u „Novostima“ je ovaj festival označen kao „šiptarski“ i „antisprski“. Navodeno je i da „služi da napada srpski narod koji mu se protivi, a da učesnici žele da šire simbole onih koji su otimali teritoriju“.
U tekstu „Pisac koji slavi Adema Jašarija i OVK glavna zvezda festivala ‘Mirdita, dobar dan“. Tekst je objavljen u dnevnom listu „Politika“. Kako ocenjuje ova organizacija, o festivalu govori kao o „nizu subverzivnih aktivnosti u korist albanskih separatista i terorista iz Prištine“. Takođe, okarakterisan je i kao „manifestacija kroz koju se promoviše nezavisnost Kosova“.
I drugom tekstu „Politike“ se, kako dodaju iz Inicijative, navodi da su oni promoteri OVK i da se oni predstavljaju kao neko ko se mirno borio za slobodu. Iz Inicijative su to demantovali, istakavši da su 2020. godine osudili kampanju „Sloboda ima ime“ kojom su promovisani komandanti OVK koji su optuženi za ratne zločine.
Alo.rs: Inicijativa mladih za ljudska prava, imala nameru da padne krv na ulicama
Žalbe koje je Inicijativa podnela na tekstove objavljene na portalu „Alo.rs“, ne odnose se samo na festival već i na ono što smatraju posledicama tog festivala. Novinari ovog portala u spornim tekstovima naveli su da je Inicijativa mladih za ljudska prava, kao organizator festivala, „imala nameru da padne krv na ulicama, i to tako što bi Srbi udarili jedni na druge“.
Autori tekstova objavljenih na portalu „Alo“ takođe navode da „Mirdita, dobar dan“, ima za cilj destabilizaciju Srbije. Iz portala „Alo“ odgovorili su da su u pitanju komentari, a ne činjenice. Istakli su da mišljenje ne može da se analizira kroz kriterijum isitnitosti izveštavanja. Sa portala „Alo“ navode i da smatraju da u tekstu nema nikakvih optužbi, kao ni diskriminacije na koju iz Inicijative ljudskih prava ukazuju.
Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je, pak, da je objavljivanje ove vesti bilo rezultat orkestrirane kampanje.
„Ova kampanja je, smem da kažem, bila vođena iz vlasti. Bilo je sve sračunato na to da festival bude zabranjen, iako je godinama zaredom bio održavan i u Beogradu i Prištini. To je zloubotreba medija i javnosti“, dodala je ona.
NUNS: U tekstovima širen neopravdan strah
Predstvanica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) rekla je da se može reći i da je u tekstovima širen neopravdan strah. Takođe, kako je navela, iznete su neosnovane optužbe na Inicijative mladih za ljudska prava u svim tekstovima.
Da nema širenja straha bez zloupotrebe emocija, rekao je predstavnik javnosti u Komisiji za žalbe Rodoljub Šabić. On je i naveo da smatra da je zbog toga prekršena sedma tačka poglavlja odnos prema izvorima informacija. Navedeno je da „novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja“.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković istakla je da se ova tačka, odnosi se na izvore, a ne na publiku. Da se odnosi na publiku, ova tačka bi, kako dodaje, bila uvredljiva.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević, inače novinarka „Politike“, nije učestvovala u delu rasprave koji se odnosi na „Politiku“, kao i na „Novosti“, koje imaju istog vlasnika. Svi ostali su glasali za to da je u tekstovima ovih listova Kodeks prekršen. Kada je u pitanju list „Alo“, odluka da je prekršen Kodeks bila je jednoglasna.
Komisiji se žalila i zajednica „Jehovini svedoci“
Osim Inicijative mladih za ljudska prava, Komisiji se žalila i zajednica „Jehovini svedoci“. Žalba se odnosila na tekst koji je objavljen u štampanom i onlajn izdanju „Kurira“. Naslovi su glasili: „SEKTE HARAJU SRBIJOM. Udaraju na najranjivije, samce, penzionere, udovice. OVAKO IM OTIMAJU SVE ŠTO IMAJU“. U ovom tekstu prenose detalje sa kongresa koji su članovi „Jehovinih svedoka“ oržali u hali Pionir. Iz ove zajednice ističu da da je redakcija zloupotrebila ukazano poverenje i netačnim navodima raspirivala mržnju i neprijateljstvo prema njima.
U žalbi se navodi da su u ovom tekstu korišćeni isti argumenti koji su se koristili u Rusiji da bi ih progonili.
„Brojne su kontroverze koje ih prate, posebno propagiranje zabrane transfuzije krvi, što neretko može životno ugroženu osobu odvesti u smrt iako može biti spasena“, jedan je od delova teksta koji su smatrali uvredljivim i diskriminatornim, baš poput samog izraza „sekta“, koji se provlači kroz ceo tekst.
Taj izraz, kako navode, implicira na njihovu društvenu opasnost a objavljeni su i komentari koji bi mogli da dovedu do stigmatizacije ove grupe.
Kurir negirao navode iz žalbe
Iz „Kurira“ su u odgovoru negirali sve navode iz žalbe, navodeći da je u toku izrade teksta više puta konsultovan portparol ove grupe. Takoše, smatraju da termin „sekta“ nije uvredljiv. Oni navode da je povod za tekst je bilo upravo razbijanje stereotipa o toj zajednici.
Iz „Kurira“ ukazuju i na to da je na novinarku vršen pritisak sve vreme dok je radila na tekstu. Tražili su joj, kažu iz „Kurira“, da dostavi tekst na autorizaciju, a unapred joj je, kako dodaju, predočena i mogućnost tužbe.
Skroza smatra da je urednik trebalo da se, zbog opisanog pritiska, opredeli na to da novinarka ne radi ovu priču.
„Naravno, osuđujem pritiske, ali postavlja se pitanje da li u tim okolnostima onda treba raditi priču. Kako da je uradiš, kad radiš pod pritiskom? Ako je bila izložena pritiscima, ja na mestu urednika tu priču ne bih radila. Ipak, smatram da je diskriminacije u tekstu bilo“, navela je.
Kada je u pitanju termin „sekta“, Šabić je istakao da ga ne smatra diskriminatornim. Po njemu se radi o skupu ljudi koji odstupa od ortodoksije.
Skroza je, pak, oprečnog mišljenja i veruje da izraz ovde jeste diskriminatoran, i to baš zbog prizvuka samog teksta.
„Tekst pisan da istakne negativne stvari o Jehovinim svedocima“
Dok Zlatko Čobović smatra da je tekst pisan sa unapred zadatim ciljem – da istakne neke negativne stvari o njima, Milošević smatra da loše namere nije bilo.
„Mislim da bi se njima dopalo samo da je bio u pitanju PR tekst. Kao da se implicira ovom žalbom da je, ako je bila pozvana na kongres, morala, kao njihova gošća, da izveštava samo kako se njima sviđa. S druge strane, saglasna sam sa Tamarom. Ako bih doživela pritiske, predočila bih uredniku i ne bih pisala. Svakako mislim da jeste prekršen Kodeks“, dodala je ona.
Svi su stoga bili stanovišta da nije bilo dužne novinarske pažnje, te su odlučili da je prekršena tačka 1 poglavlja Nezavisnost od pritisaka, tačka 1 poglavlja Novinarska pažnja i tačka 1 poglavlja Odgovornost novinara.
