Liturgijom i rezanjem slavskih kolača u Varoš Selu kod Uroševca svečano je obeležen dan Svetog proroka Ilije. Pred nekoliko desetina vernika, liturgiju je služio sveštenik Trajko Vlajković.
Varoš Selo je naseljeno mesto u opštini Uroševac, a od 1999. godine u njemu Srbi ne žive. Obeležavanju hramovne slave prisustvovali su većinom raseljeni iz Uroševca, Varoš Sela, Grlice i Nekodima, ali i oni iz drugih delova Kosova i centralne Srbije.
Bilo je i teže
„Evo dana kada nas spoji Gospod. Radujmo se, veslimo se, reči su našeg Gospoda Isusa Hrista i reči Boga koji nas stalno podseća na to da je čovek stvoren da se raduje, da se radujemo jedni drugima, tuđoj sreći. Tuđa sreća je naša sreća, u tome se ogleda čitavo hrišćanstvo. Hrišćanin znači biti predat Bogu, svakoga dana, ne u određenim danima ili vremenima. Izuzetno su teška vremena koja danas živimo, ali nemojte da mislite da je našima bilo lakše nego nama, verujete da nije. Bilo je i teže“, kazao je u besedi otac Trajko.
Sveštenik je pozvao okupljene da idu na liturgije, da crkve ne ostaju prazne nedeljom.
„Majke, očevi, roditelji, vaspitavajte svoju decu da odlaze u crkvu, kakvi god bili sveštenoslužitelji. Bog se spušta kada sveštenik pročita molitvu, nakon te molitve, hleb postaje telo Hristovo i daje se svima vama. Nažalost, crkve su nam prazne, sve nam je drugo preče i bitnije. Udaljili smo se jedni od drugih, a to ni proroku Iliji, ni Ognjenoj Mariji koju smo proslavljali pre dva dana, ni Gospodu Bogu nije milo i drago da vidi. Mnogo je nesloge među nama, ne treba nam to. Bog nije stvorio čoveka da bude sam“, istakao je on.
U hramu Svetog Ilije, prema rečima sveštenika, iz godine u godinu je sve više ljudi.
„Ljudi vole da odlaze tamo gde je mnogo naroda, da ih vidi neko, snimi. Slabo dolazimo u ove krajeve i posećujemo crkve. Sve crkve su podjednako svete i važne. Svaka crkva počiva na moštima svetinje“, podsetio je otac Trajko.
„Biće nas više“
Kolačari Dragiša Kecić i Zoran Milenković su za prisutne priremili bogatu trpezu. Domaćin slave naredne godine biće Zoran Tasić.
„Ovde (u Varoš Selu) sam živeo, u ovoj crkvi (Svetog Ilije) sam se krstio. Hvala Bogu što smo se okupili, u malom broju, ali nadam se da će biti više nas. Ovde je nekada bilo do 10 do 12 hiljada gostuju koji su posećivali praznik. Osećaj ne može da se opiše. Pre par godina organizovali se smo se da očistimo groblje, gde su nam preci. Nažalost, mnogi ne dolaze, dosta je uraslo u korov. Renoviramo crkvu, ona se skrnavi, ali to je na čast pojedincima“, rekao je Zoran Tasić.
„Udata sam u Štrpcu, tamo živim sa svojom porodicom. U porti crkve sahranjeni su moj otac, deda, naši preci. Nakon 24 godine, domaćini smo slave. Moglo je da bude i više ljudi danas ali ljudi su, nažalost, verovatno sprečeni da dođu. Ovo je crkva Varoš Sela, Nekodima i Grlice. Ovde više nema Srba, najverovatnije zbog toga nisu mogli da dođu. Ljudi su ranije dolazili u velikom broju. Veoma je emotivno, ne možemo uvek da dođemo, već jednom godišnje“, kazala je Vukica Kecić rodom iz obližnje Grlice.
Uredili crkvu, očistili groblje
Raseljeni Srbi obišli su i grobove svojih najmilijih. Većinu spomenika su zatekli polomljene i devastirane.
„Ovde sam među spomenicima svojih prijatelja, poznanika, komšija. Drago mi je što smo uspeli da ovo groblje očistimo ponovo, pre četiri godine. Dobrovoljnim prilozima uspeli smo da uredimo crkvu, postavili smo nova vrata i prozore na crkvi. Sve je više ljudi iz godine u godinu. Ovo je prilika da se ponovo sretnemo, družimo, vratimo se lepim danima. Do 1999. godine ovde je bio sabor ne samo Srba, već i Albanaca i Roma. Godina se računala prema Svetom Iliji, imali smo goste. Ovde su se rađale ljubavi i sticala poznanstva“, prisetio se Siniša Tasić.
Crkva Svetog proroka Ilije u Varoš Selu nekoliko puta je oskrnavljena, a jula prošle godine je obijena. Sa severne strane tada su razbijena tri prozora, a u oltarskom delu jedan.
Pre ratnih sukoba u Varoš Selu je živelo oko 400 Srba u pedesetak kuća. Danas u Uroševcu živi samo sveštenik Trajko Vlajković sa porodicom.
