Vršilac dužnosti direktora Kosovske agencije za statistiku Avni Kastrati izjavio je da je broj registrovanih Srba u procesu popisa stanovništva, koji je završen u maju ove godine, oko 36.000 ističući da je deo te zajednice bojkotovao taj proces. Upozorio je da će novčano biti kažnjeni oni koji su odbili da budu deo procesa popisa uz napomenu da je na Srbe vršen i pritisak da se popišu, prenosi Koha.
Broj Srba koji smo uspeli da registrujemo je otprilike 36.000. To je podatak koji još nismo objavili. Reč je o Srbima na jugu, ali je ima i onih sa severa. Deo srpske zajednice na severu, najveći deo, nije učestvovao uprkos našem pokušaju. Tri puta smo birali popisivače, birali tim, izlazili na teren. Bilo je pritisaka, nisu učestvovali. Čak će i statistika napraviti procenu po međunarodnim kriterijumima, standardima, a konačni podaci koji će izaći u decembru i uključiće i taj deo sa drugim pokazateljima”, rekao je Kastrati.
Prema njegovim rečima, u septembru će imati detaljnije analize.
“Oni koji se nisu registrovali biće kažnjeni narednih meseci i godina kada im bude potrebna podrška institucija, za dokumentaciju i druga pitanja. Ako niste učestvovali u registraciji, nemate šansu da dobijete grant, ako nisu registrovani, ne računate da ćete moći da osvojite taj grant, inače kao prvi korak morate da odete i platite kaznu za neučestvovanje u registraciji. Što se tiče fizičkih lica, ne govorim o srpskoj zajednici na severu, procenjujemo da ih ima najviše 2.000 ili 2.500 onih koji nisu učestvovali u registraciji, ali veliki deo njih iz raznih razloga rada, studija, zdravstvenih aspekata, nije boravio u vreme registracije na Kosovu“, kazao je on.
Kosovo ima 1.586.659 stanovnika prema preliminarnim podacima Agencije za statistiku Kosova.
Andrić Rakić: Bojkot može da proizvede manje budžete ali ne i ozbiljnije političke posledice
Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ocenjuje da rezultati popisa srpske zajednice na Kosovu pokazuju da je Srba u nekim sredinama mnogo više nego 2011, a da bojkot na severu može da proizvede manje budžete za četiri opštine, ali ne i ozbiljnije političke posledice.
“Ipak nije cela srpska zajednica bojkotovala. Do bojkota je došlo očigledno samo na severu, dok su se u drugim mestima Srbi ipak popisivali, jer jedino gde je zabeležen porast stranovništva zapravo su opštine sa nevećinskim zajednicama. To je zbog toga što su 2011. takođe bojkotovali, a sada su zabelažili veći broj ljudi: Tako na primer i Štrpce i Gračanica imaju skoro 80 posto više građana sada nego što su imali 2011. Za njih je to, na primer, dobra vest zato što se na Kosovu budžet opština definiše prema formuli koja uključuje, naravno, i broj stanovnika i oni mogu da očekuju da će se njihovi budžet u kosovskom sistemu sada povećati u tom smislu i to je za njih dobra vest”, kazala je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.
S druge strane, ističe da za četiri srpske opštine na severu, bez obzira što je većina Srba bojkotovalo popis, neće biti većih promena.
“Opet će morati da se prave neke procene na osnovu kojih će se projektovati budžet. On se možda smanji u odnosu na ono što smo imali do 2012. kada se u Severnoj Mitrovicije osnovala administrativna kancelarija, a onda 2013. kada su se i u ostalim opštinama na severu formirale kosovske opštine. I sada tu može da bude problema. Može vlada namerno da da mnogo manju procenu nego što je realno stanovništva, pa da onda utiče na smanjenje budžeta, ali eto to je taj raspon posledica”, naglašava Andrić Rakić.
Kaže da ne očekuje druge ozbiljnije političke posledice, kao i da nije realna pretnja da većinski srpske sredine zbog manjeg broja stanovnika iskazanih u popisu budu sprečene da uđu u Zajednicu srpskih opština.
“Mislim da to nije realna pretnja, zato što se o većinski srpskim opštinama ne odlučuje kroz popis nego na izborima. Dakle, ukoliko pobedi srpska opcija, ona je većinski srpska, i ukoliko ima dovoljno odbornika koji će unutar lokalne skupštine izglasati pridruženje Zajednici srpskih opština, onda su tu rezultate popisa potpuno nebitni. Dakle, jedina ozbiljnija posledica će biti na projekciju budžeta ovih opština na severu”, kaže Andrić Rakić.
Ističe da bojkot popisa na Kosovu datira još od devedesetih godina prošlog veka, te da ni ove rezultate međunarodna zajednica neće smatrati za validne.
“Prosto je neozbiljno uzimati ih za ozbiljno. Jednostavno, ko god bude hteo da radi nešto sa opštinama na severu moraće kao i do sada, jer ovo nije nova situacija zato što na severu nije bilo popisa od devedesetih. Ko god bude ozbiljnije hteo da se bavi razvojnim projektima, ako ikada dođemo u tu fazu, prosto će morati da pravi drugačije vrste procene stanovništva. Ima mnogo metoda kako se radi: na osnovu broja dece u školama pomnoženo sa veličinom prosečne porodice, to je jedna od formula… Broj priključaka na struju ili priključaka na kanalizaciju… Prosto ima jako puno načina da se proceni populaciju, posebno na ovakvom malom prostoru. Mi ne pričamo o pola miliona stanovnika”, objašnjava Andrić Rakić.
Ne isključuje mogućnost da bi u drugačijim političkim okolnostima bilo moguće da se popis ponovi i to samo u sredinama koje su ga bojkotovale i podseća da su takve inicijative postojale i nakon bojkota popisa 2011. godine.
“Tada je bila neka inicijativa da se uradi popis samo na severu. Dakle i tako nešto je moguće. Ukoliko se politička situacija stabilizuje u nekom trunutku, moguće je imati i parcijalni popis ponovljen samo na severu”, kaže ova aktivistkinja.
Na pitanje da li će bojkot srpske zajednice proizvesti reakciju vlasti u Prištini Andrić Rakić kaže da nema prostora za ozbiljnije zloupotrebe, sem – verbalnih.
“Ne verujem, ne vidim kako ti rezultati mogu da promene na bolje ili na gore namere Prištine. One su takve kakve jesu i verujem da bi se potpuno isto ponašali šta god da je u planu da se radi na severu Kosova. Dešavalo bi se isto bez obzira da li je zajednica učestvovala u popisu ili ne. Ne vidim ozbiljan prostor da se to na bilo koji način zloupotrebi sem tih verbalnih tvrdnji da to nisu većinski srpske opštine. Ali, prvi sledeći lokalni izbori će to promeniti. Jednostavnom ni jedan od briselskih sporazuma ne definiše opštine većinski srpskim na osnovu toga kakvi su rezultati popisa. Tako da ne vidim da tu treba da bude neki problem”, zaključuje Andrić Rakić.
