Na današnji dan pre 25 godina, 1. maja 1999. u autobusu Niš Ekspresa koji je pogođen NATO proektilom stradali su brat i sestra Nikola i Marija i njihova baka Smilja. Parastos je održan na groblju u Gračanici gde su sahranjeni.
Povodom 25 godina od stradanja Nikole i Marije i njihove bake Smilje parastos je služio sveštenik Darko Marinković. Zapaljene su sveće, a cveće su položili gradonačelnik grada Prištine Novak Živić i pomoćnik gradonačelnice opštine Gračanica Dragiša Stojanović.
Roditelji stradale dece koji su ostali sami žive sa tugom istovetnom kao i tog dana kada se zločin dogodio.
„25 godina traje naša tuga, bol i patnja. To što su nam uradili, kako da ih nazovemo, zlikovci, ubice, okupatori, naneli su nam bol. Deca nisu bila ni za šta kriva, odnosno civilno društvo nije bilo krivo, ali sudbina je takva. Tokom tih dana bio sam van kuće, nisam bio upućen u sva ta dešavanja, ali imao sam predosećaj. Uporno sam se raspitivao o autobusu, da li je krenuo iz Niša, ali nisam dobijao informacije. Pravu istinu sam saznao tek kada sam stigao kući, odmah sam zapazio punu ulicu ljudi. Kada sam čuo šta se zapravo dogodilo, pozlilo mi je. Svih ovih godina živimo zbog njih, da im obiđemo spomenike. Nakon naše smrti, za njih i njihovu smrt raspitivaće se buduće generacije. Škola ih zaboraviti neće. Nadam se da će pravda ugledati svetlost dana, ali teško da ću je dočekati“, kazao je otac Dragiša Petrović.
„Punih 25 godina prošle su kao jedan tren, a za nas su sve te godine teške. Bog nam je dao zdravlja da živimo zbog njih, ali snage više nemamo. Uprkos tome, skupljamo malo snage da dođemo do ovog mesta, da ih obiđemo. Zahvalni smo njihovim drugovima koji su podigli ovu spomen ploču, to nam daje nadu da će ih i posle naše smrti neko obilaziti. Dani od prvog do sedmog maja su jako bolni za nas, jako teško prolaze. Kroz sve to sam prošla sama, moj suprug nije odmah čuo za ovu tragediju, nije imao ko da me uteši. To je ostavilo posledice na naše zdravlje, razboleli smo se i lečimo se od tog dana“, kazala je majka Zorica Petrović.
Da podsetimo Nikola i Marija i baka Smilja stradali su tokom NATO bombardovanja kada je autobus Niš Ekspresa, kojim su se vraćali iz Ništa, pogođen proektilom na mostu u Lužanu kod Podujeva. Broj stradalih nikada nije objavljen. U autobusu su bili i srpski i albanski civili, ali na ploči kod mosta u Lužanima nema srpskih imena.
„Samo tri tačke, nema imena Petrovića i drugih stradalih Srba, samo su Albanska imena“ rezignirano priča otac Dragiša Petrović koji je pre dve godine posetio mesto zločina.
U znak sećanja na Nikolu i Mariju njhovi školski drugovi u dvorištu škole „Kralj Milutin“ koju su pohađali, pre tri godine postavili su spomen ploču koju na godišnjicu stradanja obilaze.
„I dalje se pitamo zašto, zašto je to uradio „Milosrdni anđeo“ koji je rekao da će gađati samo vojne ciljeve, a ipak je pogodio autobus Niš-ekspresa. Ono što najviše boli jeste to što na mostu nema njihovih imena, kao ni ime bake, umesto toga stoje tri tačke. Mi smo tu da kao generacija pomognemo i da ih na današnji dan spomenemo, da se ne zaboravi upravo taj zločin. Teško je bez njih, jer smo mi sada ostvarene ličnosti. Dok su im roditelji živi, a i mi kao generacija, nećemo dozvoliti da se zaborave“, istakao je Miodrag Živić školski drug Nikole.
Po Nikoli i Mariji nazvane su dve ulice u Gračanici u naselju gde žive Petrovići.
