Pitanje je da li će većina zemalja spremno da glasa protiv rezolucije o Srebrenici ili da bude uzdržana, ali ako bude izglasana, svakako neće doprineti pomirenju, izjavio je narodni poslanik Milovan Drecun, član skupštinskog odbora za KiM. Ističe da su Ssastanci koje predsednik Srbije i naše diplomate vode u Njujorku veoma važni.
Vodeći stručnjaci za genocid kažu da se u Srebrenici to nije dogodilo, rekao je Drecun za RTS.
“Genocid po definiciji podrazumeva nameru da se uništi ceo jedan narod ili etnička grupa a toga nije bilo. Nije bilo sličnih događaja po Bosni, pa su Amerikanci za potrebe Haškog tribunala uveli pojam ‘lokalnog genocida'”, kaže narodni poslanik.
Pa čak i to nije tačno, kako kaže Drecun, jer je preko 20.000 žena, dece i staraca želelo da pređe iz Srebrenice na teritoriju pod kontrolom bošnjačkih snaga i postoje spiskovi tih ljudi kojima je omogućen prelazak na tu teritoriju.
“O kakvom genocidu se onda tu radi? Ali pitanje je da li je većina zemalja spremno da glasa protiv te rezolucije ili da budu uzdržani. Ta rezolucija ako bude izglasana nikako neće voditi pomirenju, a nepoštovanje i neravnopravni tretman prema svim žrtvama ostavlja dubok trag i uznemirenost kod naroda čije se žrtve ne poštuju”, rekao je Drecun.
Govoreći o potezu prištinske delegacije i Vjose Osmani i dovođenju silovanih žena na sednicu Saveta bezbednosti UN, Drecun kaže da je to nameštanje zamke za Srbiju.
“Vi imate sinhronizovane kampanje režima Aljbina Kurtija i iz Sarajeva kojim se propagira genocid u Srebrenici i na Kosovu. Priština želi da prikaže Srbiju kao zločinačku državu sa krajnjom idejom da to naplati. Otuda i potez Vjose Osmani da na sednicu SB UN dovede žene koje su silovane”, tvrdi Drecun.
Politički i vojni analitičar je naveo brojne primere silovanja koja su počinili pripadnici OVK a o kojima se ne govori.
“Teroristička OVK je silovala prvenstveno Srpkinje ali i Romkinje, Bošnjakinje i Albanke. Najveći problem je što su mnoge od njih potom i ubijene. Vjosa Osmani uopšte ne govori o silovanjima OVK, kao i o kidnapovanju preko 1.500 Albanaca tokom 1999. godine i po dolasku Kfor-a. To što je Vjosa Osmani uradila u Savetu bezbednosti UN nije samo njena odgovornost već i zemalja koje su joj to omogućile”, rekao je Drecun.
