Stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope Suzana Grubješić kaže za RTS da postoji šansa da se prijem Prištine u Savet Evrope odloži, odnosno da se ne nađe na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara u maju. Ta šansa se ukazala nakon posete predsednika Vučića francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, navodi Grubješićeva.
Suzana Grubješić kaže da je nakon jučerašnjeg usvajanja izveštaja kojim se preporučuje članstvo Prištine u Savetu Evrope najvažnija stepenica Komitet ministara, a sastanak je zakazan za 16. i 17. maj.
“Da li će se ovo mišljenje koje je juče Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) usvojila naći na dnevnom redu ministarskog sastanka je nešto o čemu sada ne mogu da govorim zato što se pre zasedanja PS SE pojavila šansa koju smo stekli našim aktivizmom, mislim na celu državu, na predsednika, na Ministarstvo spoljnih poslova, na nas ovde, na čitavu diplomatsku mrežu – da se prijem Kosova u Savet Evrope odloži, da se ta tačka ne nađe na dnevnom redu Komiteta ministara”, navodi Grubješićeva.
Ukazala je da se ta šansa ukazala nakon posete predsednika Vučića francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
“Uz Francusku je Italija, prema informacijama koje imam, takođe voljna da se prijem Kosova u Savet Evrope odloži, odnosno da Kosovo mora da ispuni i preostala dva uslova pre nego što se razmišlja o prijemu u organizaciju”, dodala je Grubješićeva.
“ZSO – uslov bez koga Kosovo ne može da razmišlja o prijemu”
Podsetila je da su u inicijalnom izveštaju Dore Bakojani bila tri uslova koje Priština mora da ispuni.
“Pa je ona promenila mišljenje i opredelila se za jedan uslov koji je ispunjen – vraćanje posle osam godina zemljišta manastiru Visoki Dečani. Ali ostao je najbitniji uslov – formiranje ZSO. To je uslov, to je i naš stav, bez koga Kosovo ne može da razmišlja o prijemu. Takav naš stav deli još jedna grupa zemalja, ali najbitnije je da taj stav podele i Francuska i zemlje Kvinte, jer su one najmoćnije i uglavnom odlučuju o svemu, pa i o prijemu novih članica u Savet Evrope”, naglasila je Grubješićeva.
Istakla je da njihov stav pre svega treba da utiče na ostale članice Kvinte i da onda ta šansa i verovatnoća postane izvesnost.
“Na tome se uglavnom radi. Dan posle Parlamentarne skupštine ne možemo da govorimo o izvesnosti, možemo o verovatnoći i o šansama koje postoje”, dodaje Grubješićeva.
Napominje i da je juče u PS SE bilo neprijatno, ali da je to očekivano.
“Koliko god da je očekivano, nije bilo prijatno ni slušati debatu, ni pogledati rezultate glasanja. To je savetodavno telo koje ne odlučuje, već usvaja mišljenje i usvaja izveštaj izvestioca i šalje ga na odlučivanje u Komitet ministara”, dodala je.
“Mnoge delegacije nisu došle u punom sastavu”
Objasnila je da delegacije glasaju prevashodno po svojoj volji, kao i da su poslanici slobodni da glasaju kako žele ili da se unutar političkih grupacija dogovore kako će glasati.
“U Parlamentarnoj skupštini postoji pet političkih grupacija. Najveća je Evropska narodna partija, a tu su i liberali, socijalisti, konzervativci i levičari. Tu je izuzetak naravno bila naša delegacija koja je nastupila jedinstveno i svih sedam članova je glasalo protiv izveštaja. Iz delegacije Španije osmoro je glasalo protiv izveštaja, ali je poslanica iz Baskije glasala za. Šef delegacije Jermenije nije učestvovao u glasanju, a troje poslanika je glasalo za izveštaj bez obzira što Jermenija ne priznaje državnost Kosova. Delegacija Grčke je bila podeljena, većina je glasala za, ali je jedan poslanik levice bio protiv”, navela je Grubješićeva.
U PS SE, dodaje, “morate da razmišljate o tome kakvu su odluku poslanici doneli, jer nisu ni sve delegacije jedinstveno glasale osim naše, a u kontra smeru je recimo delegacija Turske – svih 18 je glasalo za izveštaj”.
“Morate da imate u vidu da mnoge delegacije nisu došle u punom sastavu zbog svojih obaveza – evropski izbori, nacionalni izbori. Bio je prisutan 171 poslanik od ukupno 300”, zaključila je Grubješićeva.
