„Mirovna misija Severnoatlantske alijanse (NATO) na Kosovu – KFOR pažljivo prati svaki scenario relevantan po bezbednost i reaguje na sve što bi moglo uticati na bezbednost okruženja”, navedeno je u odgovoru Glasu Amerike – povodom tvrdnji osovskog premijera Aljbina Kurtija o kretanju specijalizovanih jedinica Vojske Srbije nadomak granice sa Kosovom.
Kurti je u četvrtak objavio snimak za koji je tvrdio da prikazuje jedinice srpske vojske uz navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izneo otvorenu pretnju prema kojoj Srbija čeka povoljnu priliku da izvrši invaziju na Kosovo.
“Nije normalno da ta vojna vozila dolaze svega nekoliko metara od granice, oni su došli da provociraju ali mi smo snimili to, dokazali, ali nismo uradili ništa. Bili smo pažljivi da li će preći granicu, ali nisu je prešli”, poručio je Kurti u petak na sednici Vlade, dan pošto je objavio snimke.
U pisanom odgovoru misija KFOR-a nije, međutim, jasno odgovorila da li je primećeno pomeranje pripadnika Oružanih snaga Srbije na dve lokacije u blizini srpsko-kosovske granice kako tvrdi kosovski premijer.
KFOR je situaciju na Kosovu označio mirnom, ali krhkom, istakavši da je cilj misije sprečavanje eskalacija.
„Spremni smo i opremljeni da preduzmemo sve neophodne mere kako bismo ispunili mandat koji su nam dodelile Ujedinjene nacije u ostvarivanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve stanovnike Kosova”, navedeno je u odgovoru Glasu Amerike mirovne misije NATO-a na Kosovu.
Stranama, Kosovu i Srbiji, u odgovoru je upućen i poziv da se uzdrže od raspirivanja napetosti.
„Verujemo da je potrebno da se sve strane uzdrže od poteza i retorike koji izazivaju eskalacije i podele, i da se u dobroj veri angažuju u dijalogu koji vodi Evropska unija. Kao što je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom svoje posete regionu prošlog novembra: ’Stabilnost zavisi od odluke svih strana da izaberu dijalog i diplomatiju umesto sukoba i nasilja’“, navedeno je u KFOR-a.
Tvrdnje kosovskog premijera, o kretanju jedinica Vojske Srbije u blizini sa Kosovom, na virtuelnom brifingu sa novinarima komentarisao je i pomoćnik američkog državnog sekretara Džejmsa O’Brajena.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svestan je da je upotreba sile neprihvatljiva. To znači i ugrožavanje NATO trupa koje štite srpsku zajednicu i etničke Albance. Svesni smo da se u blizini granice održavaju vežbe. Potrebno je da dve strane rade na smirivanju retorike. Kada je reč o događajima iz septembra, pojedinci odgovorni za to treba da budu kažnjeni. Svesni smo nekih od mera koje su primenjene, poput otpuštanja šefa Bezbednosno-informativne agencije“, poručio je pomoćnik američkog državnog sekretara, aludirajući na oružani napad grupe Srba na kosovsku policiju u selu Banjska na severu Kosova u septembru 2023.
Tada je, prema zvaničnim podacima, poginuo jedan policijac i trojica Srba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u petak je kategorički negirao da se država sprema za sukobe.
„Tu ne prepoznajem granicu, nego vidim administrativnu liniju. Tu boravi manji broj vojnika nego ranije. Vrlo dobro sarađuju sa pripadnicima KFOR-a. Kurti to radi zato što je nervozan. Čeka da se nešto stogodi ne bi li NATO delovao protiv Srbije. Mi reagujemo strpljivo i nama nije potreban rat, nego mir. Srbija neće da srlja u ratne sukobe”, rekao je predsednik Srbije za televiziju Prva.
Iz Ministarstva odbrane Srbije tvrdnje poručili su da premijer Kosova širi obmane i dezinfomacije, dok je ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama Marko Đurić istakao u autorskom tekstu objavljenom u Vol strit žurnalu da se Srbija gnuša ideje o još jednom regionalnom ratu.
Međutim, ovo nije prvi put da se govori o većem prisustvu srpske vojske u blizini granice sa Kosovom.
Srbiji su početkom oktobra 2023. partneri iz redova međunarodne zajednice ukazali da očekuju povlačenje vojnih trupa raspoređenih u tom području, što se ubrzo i dogodilo.
Uz to, višegodišnji proces pomirenja i normalizacije odnosa Kosova i Srbije dodatno je otežao i dalje neprocesuirani oružani napad grupe Srba počinjen krajem septembra 2023.
Milan Radoičić, bivši funkcioner Srpske liste, partije kosovskih Srba direktno povezane sa u Srbiji vladajućom Srpskom naprednom strankom, javno je priznao da je organizovao napad.
Međutim, pred tužilaštvom je negirao optužbe, rekavši da ne smatra da je počinio krivično delo.
Kosovske vlasti iznele su tvrdnje o povezanosti organizatora sa vlastima Srbije, što zvanični Beograd odlučno negira.
Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, nedavno je izjavio da Sjedinjene Države smatraju da ima izvesne finansijske i organizacijske povezanosti između napada u selu Banjska i Srbije kao države.
„SAD to detaljno istražuju. Ne tražimo od Srbije da sprovede istragu o događajima u Banjskoj već odgovornost“, rekao je Eskobar u nedavnom intervjuu Radiju Slobodna Evropa.
Milan Radoičić, koji je priznao odgovornost pred sudskim organima, nalazi se u Srbiji na slobodi.
Međunarodni partneri, uključujući i Sjedinjene Države, više puta su pozivali na njegovo krivično procesuiranje.
