Katedra za sociologiju je deo najsatrije visokoškolske ustanove na Univerzitetu u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i kao jedna od njenih najstarijih organizacionih jedinica zavređuje pažnju, kaže Milica Marjanović sekretar i asistent na odseku za sociologiju.
Ovo je godina jubileja i brojnim aktivnostima ovaj odsek obeležava 50 godina od osnivanja.
“Davne 1974. godine osnovana je prvobitno zajednička katedra za sociologiju i filozofiju gde se profilisao obrazovni kadar sa dvojnom diplomom diplomirani filozof i diplomirani sociolog, da bi kasnije nastupile promene u organizaciji i nastavno načnom program pa se tek 2009. godine formira samostalni odsek sociologije i filozofije odlukom naučno nastavnog veća i senata fakulteta.”, kaže Marjanović
U saradnji sa fakultetom kaže da su bili učesnici mnogih konferencija kako nacionalnih tako i međunarodnih, učesnici na mnogim projektima. Glavna ideja obeležavanja jubileja 50 godina katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta, jeste da se podsete svih društveno političkih previranja koja su uticala na razvoj i rad odseka kao i svih ljudi bez kojih ova katedra ne bi funkcionisala na način na koji sada funkcioniše, sa naučnim podmlatkom i profesorima koji su, prema Milicinim rečima, nesebično delili svoje znanje.
Pomenula je da osnivanjem zasebne katedre i druga dva viša nivoa studijskih programa (master I doktorske studije) dolazi i do osnivanja modernih programa koji su odobreni od strane akreditacione komisije. Tu veliku ulogu igra saradnja sa drugim univerzitetima u Srbiji ali i Nacionalna asocijacija sociologa.
“Ono što je vredno pomena za afirmaciju sociologije jeste inicijativa katedre za sociologiju da se formira ogranak Nacionalne asocijacije za Kosovo i Metohiju, koja do danas funkcioniše. Sve je to omogućilo sprovođenje redovnih aktivnosti.”, smatra Marjanović.
Kao primer navela je takmičenje za srednjoškolce, koje će se tradicionalno, u sklopu redovnih aktivnosti održati 2. marta u saradnji sa Srpskim sociološkim društvom. Dodaje da međuuniverzitetska saradnja mnogo znači kao i podrška koja dolazi sa strane.
“Sutrašnji događaj je prva od aktivnosti u sklopu obeležavanja jubileja a to je promocija knjige “Mislikon” profesora Zorana Nedeljkovića. Tokom perioda uslediće, još promocija knjiga, studentske aktivnosti, okrugli stolovi, i tribine. Ti događaji će okupiti brojne posetioce, profesore i studente i radujemo se što će čitava školska godina biti u znaku aktivnosti posvećenih jubileju.”, dodaje.
Zanimalo nas je da čujemo šta je na stranicama zbirke eseja u naučno poetskom smislu, onako kako je professor Zoran Nedeljković osmislio ovo delo da bude prijemčivo za student ali i širu publiku. Marjanović nije htela da otkriva mnogo ali nas je udostojila jednim odlomkom iz knjige čija nas promocija očekuje sutra.
Autor svoju knjigu “Mislikon”, prof. Zoran Nedeljković naziva socio-kulturološkim refleksijama. To nije klasična forma naučne monografije već je iz određenih fragmenata, tj kratkih eseja koji nose snažnu sociočošku poruku. Prisećajući se “Signalnih svetala” Vurdijea i “Znakova pored puta” velikog Ive Andrića, Marjanović kaže da se radi o poetsko filozofskim sintencama uz pomoć kojih autor šalje jasnu poruku svima u društvu….
Odlomak iz knjige prof Zorana Nedeljkovića “Mislikon”:
“Sve činimo da budemo ono što još uvek nismo. Čovekoljublje pretvaramo u čovekoboštvo. Ko je prvi arhitekta našeg odviše ljudskog Panteona….Bruno, Volter, Niče….. U istoriji bilo kog naroda možemo pronaći nastavljače njihovog dela. Inženjere obnovljenog Vavilonskog nacrta, majstore i građevinske radnike. I ne mora to biti istorijski narod.
Ta ljubav prema čoveku postala je skoro religiozno osećanje jednog novog doba. Nije to ljubavna groznica prema najvišem čoveku, dugo priželjkivana naklonost prema svakidašnjem koliko prizemnom toliko Iipodzemnom čoveku. Svako je predmet te ljubavi, svi su Bogovi ili se to bar očekuje da budu. Masovno mediji podhranjuju to praznoverjem. Vera u čoveka ustupila je mesto poverenju u ljude. Svi bi da budu savršeni. Nema mesta u savršenstvu velikih i malih krugova. U jednoboštvu je postala hijerarhija I u mnogoboštvu se znalo ko je vrhovni Bog ili bar tri vladajuća božanstva. Ali u postmodernom dobu, jedni vernici ostaše bez neba, drugi bez svetog kamena, treći bez obećane zemlje ili pak kipova idola. Nastupio je potop. Samo je mali čovek isplivao na obalu, za koga je od tada Olimp samo podvodna stena. Došlo je vreme anđela ali na zemlji. Ljudi čine sve kako bi bili slični krilatim Božijim stvorenjima, po cenu da izgubi svoj rod, ne bi li poigravajući se sa svojom prirodom, klanjajući se kultu tela ostali bez njega I najzad postali bespolni I možda konačno besmrtni-ko zna? Ali ovi anđeli ne slušaju nikog višeg od sebe niti priznaju nižeg do sebe….
Milica Marjanović je pročitala odlomak iz knjige čija nas promocija očekuje sutra. Na pitanje za njen stav gde je ljubav prema čoveku odgovorila je da šalje poruku poštovaocima sociologije kao nauke i možda budućim studentima.
“Njima treba govoriti o društvenim promenama koje bez zajedničke solidarnosti i samoorganizacije ne mogu da postoje. Mladi kao stožer ovog društva jesu pokretači promena, u njima je snaga i znanje, a znanje je moć i to se uvek pokaže kao pravi put “, zaključila je Milica Marjanović
