Goraždevac, iako izolovano mesto, svedok je odlučnosti mladih da se obrazuju i opstanu, suočavajući se sa nedostacima i izazovima današnjice. Tamara Petrović, nastavnica i stanovnica Goraždevca, svedoči o životu u ovom izolovanom mestu, ističući napore mladih da se obrazuju i ostanu u svom kraju. Kroz njen pogled, otkrivamo izazove školovanja, mogućnosti zapošljavanja i duh zajednice koja sanja o većem broju stanovnika.
Sa svojih 510 stanovnika, od kojih oko 200 čine mladi, ovo mesto ima svoju priču koju deli Tamara Petrović, nastavnica informatike i matematike u lokalnoj osnovnoj školi.
“Moje mesto su verovatno svi koji su imali nameru do sada obišli a to je Goraždevac. Nalazi se u Metohiji, oko 6-7 km od Peći, jednog od centara Metohije. Ovo mesto je nažalost posle rata jako izolovano tako da ga nazivam enklavom, može biti da je enklava. Mesto broji oko 510 stanovnika, oko 200 čine mladi”, kazala je za Radio Goraždevac Tamara Petrović.
Tamara dodaje da onog trenutka kada odete u centralnu Srbiju shvatite šta vam sve nedostaje kao mladom čoveku, međutim dodaje da ovde postoje stvari koje čovek može samo poželeti.
“Mislim da u selu živi oko 200 mladih. S obzirom na to kako žive mladi u Srbiji oni ne žive baš kako treba. Imamo jedan kafić u kome se najčešće okupljamo, to je ponekad žalosno. Kada odete u Srbiju tek onda shvatite šta vam nedostaje. Sa druge strane može se reći da je lepo jer smo okruženi nekim stvarima koje čovek može samo poželeti”, rekla je Tamara.
Tamara nam otkriva kako Goraždevac pruža dobre mogućnosti za osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, ali i kako se mladi suočavaju sa izazovima kada je reč o izboru fakulteta i opasnostima na putu do univerzitetskog grada.
“Mogućnosti za školovanje su dobre. Kao što znamo mi ovde imamo osnovnu i dve srednje škole. Imamo ekonomsku i gimnaziju. Dakle svako ko želi da se školuje do fakulteta ima mogućnost ovde ukoliko želi da upiše jednu od te dve srednje škole. Veliki deo učenika nakon osnovne škole upisuju srednju školu u Kosovskoj Mitrovici. Najčešći razlog zbog kojeg to rade je postojanje nekih drugih škola kao što su medicinska, matematička gimnazija, tehnička i razni drugi smerovi koje bi mladi poželeli da upišu. Što se tiče visokoškolskog obrazovanja odnosno fakulteta prvi univerzitetski grad od Goraždevca je na 85 km. To i nije tako daleko. Najveći problem je to što se za tih 85 km prelaze neka albanska mesta pa je opasnost ugrožena dok dođu do svojih fakulteta. Ko želi upisuje fakultete čak i dalje, imamo i takve slučajeve. Dobra je stvar što se nakon završetka fakulteta mladi ipak vraćaju svom kraju”, kazala je Petrović.
Tamara napominje da mnogi rade u društvene ustanove i da postoje veće mogućnosti za posao možda bi se mladi vratili.
“Mogućnosti za rad i zapošljavanje nisu velike. One se svode samo na društvene ustanove i možda bi se i veći broj mladih vratio da postoje veće mogućnosti za zapošljavanje”.
Kada je život u ovom selu u pitanju, Tamara se ne žali, zadovoljna je svojim životom u Goraždevcu.
“Ja sam zadovljna svoji životom ovde. Ja sam sebe našla ovde. Međutim moram da naglasim da mi je sada iz ove perspektive kada sam već formirana osoba jako žao što u tom mlađem periodu kada sam bila učenica nisam imala nikakve vannastavne aktivnosti. To je ono što najviše fali učenicima naše škole, kako osnovne tako i srednje škole. Kada su deca ograničena samo na školu i na zabavu posle škole, zabava je igranje fudbala na terenu ili bazen koji imamo. Deca se leti okupljaju ovde na bazenu. Ipak je potrebna neka usmerena fizička aktivnost nakon nastave. Ne mora da bude samo fizička aktivnost, može da bude bilo koja druga vrsta kulturne aktivnosti”, rekla je Petrović.
Tamara ističe kako se fokusira na sadašnji trenutak, ne opterećujući se previše prošlošću, dok sa nestrpljenjem iščekuje kako će se oblikovati budućnost.
“Ja svoju budućnost vidim ovde za sada, to je moja odluka, moj izbor. Ja sam ovde i uvek kad gledam u sadašnjost ne razmišljam puno o prošlosti, budućnost videćemo kakva će biti. Za sada mi je lepo i moja sadašnjost je u Goraždevcu lepa”, zaključila je Tamara Petrović nastavnica informatike i matematike u Goraždevcu.
