Nekadašnji specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, čija je istraga dovela do formiranja Specijalnog suda za zločine OVK u Hagu i procesa protiv ključnih komandanata te formacije, preminuo je u 79. godini, javljaju švajcarski mediji. Osim istrage o zločinima OVK, Marti je istražio i mrežu tajnih zatvora u kojima je američka Centralna obaveštajna agencija ispitivala radikalne islamiste posle napada na Njujork i Vašington 2001. godine.
Dik Marti, čovek koji je 2006. godine ozbiljno uzdrmao Centralnu obaveštajnu agenciju i četiri godine kasnije načinio izveštaj kojim se lideri nekadašnje OVK povezuju sa ozbiljnim kriminalom i serijom ratnih zločina, preminuo je u 79. godini, saopštila švajcarska Liberalna stranka, čiji je bio član.
Rođen je u kantonu Tićino, gde je kasnije bio javni tužilac i deo kantonalne vlade. U švajcarski Senat izabran je 1995. godine, a u toj državi ostao je poznat po inicijativama da se dekriminalizuje abortus i uspostavi istinski nezavisno federalno tužilaštvo.
Dosije Kosovo – dokument koji je u zatvor poslao Hašima Tačija
Hašim Tači je šef mafije koja se bavi švercom oružja, droge i nelegalnom trgovinom ljudskim organima, napisao je Marti u izveštaju o umešanosti lidera nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u organizovani kriminal, objavljenog 2010. godine.
Posle istrage koja je trajala više od dve godine, Martijev izveštaj je obuhvatao istraživao slučajeve otmica, mučenja i krađe organa Srba i Albanaca zatočenih na severu Albanije.
Hašim Tači je identifikovan kao bos mafijaške mreže koja počinje iznuđivanjem novca pred početak rata 1999. godine, da bi kasnije “čvrsto zagospodarila” i kosovskom vladom.
Osobe bliske Tačiju optužene su da su, posle rata, tajno odvodile zatvorenike preko albanske granice, gde je, kako se navodi, nekoliko Srba ubijeno zbog bubrega, koji su prodavani na crnom tržištu.
Tači i Drenička grupa
U Martijevom izveštaju se, kako navodi Gardijan, sugeriše da Tačijeve veze sa organizovanim kriminalom traju više od deset godina, a da su njegovi najbliži saradnici iz te, Dreničke grupe, kasnije postali dominantna frakcija u Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
Navodi se i da im je premoć nad rivalskim grupama unutar gerilskog pokreta omogućila da od 1998. godine preuzmu kontrolu nad najvećim delom ilegalnih aktivnosti i južno, u Albaniji.
Osim Tačija u izveštaju su navedena imena još četvorice pripadnika Dreničke grupe, koji su “ubijali, zatvarali, tukli i ispitivali” osobe za koje su sumnjali da su sarađivali sa neprijateljima, Srbima i Romima.
“U poverljivim izveštajima koji pokrivaju period od desetak godina, agencije iz najmanje pet država zaduženih za borbu protiv trgovine drogom imenovale su Hašima Tačija i ostale članove Dreničke grupe da su nasilno preuzeli kontrolu nad švercom heroina i ostalih narkotika”, navodi se u izveštaju Dika Martija.
Marti je naveo da međunarodne vlasti na Kosovu, što je u to vreme bio UNMIK, nisu smatrale da je neophodno da detaljno ispitaju okolnosti pod kojima su se ti zločini dogodili, ili su to činile nestručno i površno.
Dik Marti, tokom istrage koja je obuhvatala Kosovo i sever Albanije, suočavao se sa ozbiljnim opstrukcijama vlasti u Tirani i Prištini, koji su tvrdnje bivše haške tužiteljke Karle del Ponte, zbog kojih je istraga i pokrenuta, nazvali prljavom kampanjom protiv Albanaca, Kosova, Oslobodilačke vojske Kosova.
Albanski stav prema Martijevoj istrazi kritikovao je i zvaničnik Ujedinjenih nacija Filip Alston, koji je Tiranu otvoreno optužio da sprečava međunarodnu istragu o optužbama za mučenje, ubijanje i trgovinu ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu.
Martijev izveštaj bio je polazna tačka za obimnu istragu posle koje je formiran Specijalni sud za ratne zločine OVK, pred kojim su optuženi ključni komandanti te formacije, uključujući Hašima Tačija, šefa obaveštajne službe OVK Kadrija Veseljija i nekadašnjeg šefa Generalštaba OVK Sulejmana Seljimija.
