Predstava „Ona koja raspušta vojske“ Narodnog pozorišta Priština, odigrana je sinoć u Domu kulture Trepča u Zvečanu. Publika je zaneto, idući po kiši ka mestu dešavanja, po navici valjda, kretala ka glavnom ulazu Doma kulture. Tamo ih je dočekala bodljikava žica, čelična ograda i vojnici neke još uvek neraspuštene vojske, koji su ih ljubazno upućivali na sporedni ulaz….
„Ona koja raspušta vojske“ adaptacija je Aristofanove komedije stare dva milenijuma.
Aristfanova originalna „Lisistrata“ priča je o snazi i volji žena da se stogodišnji rat između Sparte i Atine okonča. Lisistrata, najhrabrija i najpromućurnija od svih, ujedinjuje žene zavađenih strana i predlaže da one, tako obespravljene, nepitane, ignorisane, iskoriste svoje najmoćnije oružje – žensku putenost i kombinujući je sa najvećom muškom slabošću ,izdejstvuju mir i vrate kućama muževe i očeve svoje dece.
Poznajući mušku prirodu, tako neustrašivu i neumoljivu pred ratnicima Helade, znajući da se ista ta neustrašivost i stamenost lome uglu njihovog međunožja, žene postižu željeno.
Liistrata je Tamara Tomanović. Sinoć u svom najboljem do sada viđenom izdanju. Svoje pojavljivanje kome se ne može naći zamerka, objašnjava posebnom emotivnošću koja ju je obuzela.
„Večeras mi je baš bilo emotivno. Ja sam odavde i najviše volim kad sa predstavom gostujemo na severu Kosova i Metohije i osećam se najlepše, ali osećam i da to tu treba da bude najbolje i da treba da dam svoj maksimum. Odrasla sam ovde i imam posebnu potrebu da sve te moje emocije i sve što me veže za ovo mesto, pokažem to i kroz posao – kroz glumu“ priča Tomanović i dodaje….
„Večeras nakon svega što se dešavalo u prethodnom periodu, igramo predstavu gde jedna žena pokušava da osvesti ljude, da osvesti muškarce, da prenese poruku da je rat poguban…. Imamo jednu repliku u kojoj koleginica kaže: A šta ćemo posle, kada mir treba opet da se sklapa? Mislim da ovde ljudi dvadeset godina nisu stigli do momenta kada bi trebalo da sklope mir , i onda je to jako bolno i kada treba da se prenese poruka ljudima ovde koji žive i koji su došli večeras malo da se opuste i da makar na sat i po vremena zaborave svoju svakodnevicu, mi govorimo jako teške stvari i prenosimo poruku da je rat besmislen, da ljudi pate, da žene ostaju udovice, deca siročad. Poslednji monolog ja ne znam kako sam izgovorila.. Večeras, meni se srce slomilo“ kaže Tamara.
A taj poslednji monolog, su zapravo Lisistratina postkoitalna razmišljanja prepuna sumnje, zle slutnje, neke ledene zebnje da mir neće potrajati, da će muška naviknutost na krv, biti jača od potrebe za njom… Lisistrata kao i sve žene na svetu večno je razapeta između sa jedne strane svog uverenja da ima pravo na miran život po svojoj volji, da ima snage i visprenosti da to sebi obezbedi i sa druge strane, muškog principa nadmetanja i muške ćudi koja ju je vekovima i pre posle Lisistrate, držala u socijalnom ćošetu. Kraće rečeno, ona njemu ne veruje.
Jednu od glavnih uloga u predstavi tumači dramski umetnik Branko Babović. Kaže da je u ovoj predstavi, Aristofan začeo ideju feminizma.
„Lisistrata je jedan od 11 sačuvanih Arsitofanovih tekstova pisan pre 2000 godina kao komedija, ali, to videli ste, nije jedna klasična komedija. To je predstava sa jednom jasnom porukom . Po mom mišljenju, to sam rekao i reditelju, ovo je početak feminizma možda čak i u svetu U potpunosti cenim borbu dama za njihova prava za bolji položaj u društvu i to su neki prapočeci te borbe žena za njihova prava – na koji i kakav način se one bore da zaustave rat – koliko je to moćna i jasna poruka Znači, nedostatak ljubavi, u suštini seksa, to je jedini način da uslovite muškarca da baci oružje. Jedna antiratna, moćna poruka . Zamislite kada bi se to danas desilo? Da li bi prestali ratovi? Zapitajmo se malo..“
Babović dodaje da su iako obespravljene, tadašnje žene bile daleko spremnije za borbu ove vrste.
„Tada su žene bile spremnije da uđu u ovakvu bitku. Taj spartansko – atinjanski rat je trajao sto tri godine i način borbe je fascinantan. Mora se zapitati svaki gledalac ali zaista – ko smo u stvari mi“ .
Predstava je na ovdašnju scenu donela jedan nov, ne tako svakidašnji duh čiste, stilizovane, kontrolisane erotike koja u kombinaciji sa odličnim scenskim efektima u vidu rasvete i dima, budi čula.
„U umetnosti, razgolićavanje duše i tela se podrazumeva, opravdano je jer objašnjava“ kaže u vezi toga Babović.
Predstavu je režirao Boban Skerlić koji je bio zadužen i za scenario. Pored Babovića i Tomanovićeve, u pedstavi igraju Ivana Kovačević, Aleksandra Cucić, Anika Grujić/Antonela Vasić, Milica Burazer, Milena Božić, Sara Pejčić, Bojan Stojčetović, Milan Vasić, Nebojša Đorđević i Nikola Đorđević.
