U Tirani je održan 10. Samit Berlinskog procesa – prvi u nekoj od zemalja Zapadnog Balkana. I to je jasna poruka da Evropska unija želi snažnije veze sa regionom, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Najavljuje i novi paket Unije za region, težak 30 milijardi evra. Od zemalja Zapadnog Balkana se očekuje da jačaju zajedničko tržište i tako doprinesu i svojoj privredi i građanima. Srbiju je u Tirani predstavljala predsednica Vlade Ana Brnabić.
Ekonomsko osnaživanje regiona i približavanje jedinstvenom tržištu unije, bilo je zajedničko u svim izjavama koje su se mogle čuti u Tirani.
To bi, kako su preneli čelnici Evropske unije, moglo da se sprovede pomoću Plana za rast Zapadnog Balkana, koji će detaljnije biti predstavljen početkom idućeg meseca. Između ostalog, prodrazumeva i dodatnu finansijsku pomoć regionu od 30 milijardi evra. Taj plan, prema rečima, predsednice Vlade Ane Brnabić, Srbija spremno očekuje.
O odnosima Beograda i Prištine
Osim evrointegracija i uspostavljanja zajedničkog tržišta, tema o kojoj se u Tirani govorilo jesu i odnosi Beograda i Prištine, iako je domaćin, albanski premijer Edi Rama, uoči Samita rekao da se o tome neće razgovarati, kao ni o obračunu pre tri nedelje dogodio na severu Kosova, u selu u Banjska. Na to se, ipak, tokom prvog panela osvrnuo nemački kancelar Olaf Šolc.
“Vreme je da se u regionu prevaziđu konflikti koji predugo traju, oni su samo unazađivali vaše zemlje. Nedavni događaji, eskalacija na severu Kosova, pokazali su koliko je to važno. Moramo da se napokon vratimo implementaciji dogovorenih sporazuma u okviru posredovanja Evropske unije radi normalizacije odnosa i dijaloga. Drago mi je što se ovogodišnji samit održava prvi put u nekoj zemlji Zapadnog Balkana, to je snažan signal koji naglašava da bi trebalo da iskoristimo ovu priliku kako bismo se koncentrisali na cilj koji imaju sve zemlje Zapadnog Balkana – integraciju u okviru regiona a zatim napredak na putu do priključenja EU”, rekao je Šolc.
Samitu u Tirani prisustvovao je i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, ali se Ana Brnabić sa njim nije sastala. Ipak, kako je prenela medijima, on je jasno čuo poruke da je potrebno da se Beograd i Priština vrate dijalogu i da se formira Zajednica srpskih opština, što je prva tačka Briselskog sporazuma.
Takve poruke, između ostalog, čule su se i na bilateralnim sastancima predsednice Vlade na marginama samita, između ostalih i sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerom Španije.
