Narodno pozorište u Prištni obeležava 75. godina postojanja i rada. Na ceremoniji u Domu kulture u Gračanici postavljena je izložba fotografija i predstavljena dopunjena monografija o pozorištu. “Sedamdeset pet godina trajanja najstarije profesionalne institucije kulture na Kosovu je posebno značajno uzimajući u obzir sve okolnosti u kojima je ovo pozorište funkcionisalo i radilo a koje nikada nisu bile povoljne”, kazao je za Radio Kim direktor NPP-a Predrag Radonjić.
Narodno pozorište u Prištini osnovano je 1946. u Prizrenu, a 1948. godine se seli u Prištinu. Menjalo je imena od Oblasnog, preko Pokrajinskog do Narodnog pozorišta u Prištini kako se zove od 1994. godine. Dvojezični teatar sa Srpskom i Albanskom dramom doživljava uspehe na srpskoj i jugoslovenskoj sceni, suočava se sa različitim promenama koje često imaju malo veze sa umetnošću. Posle bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine Srpska drama je izbačena iz Prištine, prekidaju se veze sa njenim sedištem, ansambl traži scenu, sebe, publiku, sredstva da preživi i dobije neku trajniju adresu. Svojoj staroj publici Srpska drama se vratila u zimu 2005. godine predstavom „Džika iz Džigolj“ Ivana Ivanovića. Ona je odigrana u Domu kulture u Gračanici u izvođenju glumca Miomira Radojkovića. Od tada do danas nastalo je preko dvadesetnovih predstava. Nakon godina lutanja, od Leposavića, preko Zvečana i Kosovske Mitrovice, 12.12.2014. godine matična scena teatra je konačno smeštena u Dom kulture u Gračanici.
U svom sedištu u Gračanici, ovo pozorište je danas obeležilo 75. godinšnjicu rada. O tome i značaju ovog ansambla govorili su direktor NPP-a Predrag Radonjić, glumica i jedna od atura monografije koja je objavljena na 70. godišnjicu Radmila Knežević i direktor Doma kulture “Gračanica” Živojin Rakočević
Sedamedeset pet godina rada bilo koje institucije je velika stvar u našim okolnostima, rekao je za Radio Kim direktor ove institucije kulture Predrag Radonjić.
“Čini mi se da okolnosti nisu bile povoljne nakon 1999. godine kada je nakon kraćeg prekida ono se reosnovalo i započelo ponovo sa svojim radom. Možemo da budemo ponosni na činjenicu da čini mi se svake godine unapređujemo svoj rad, da imamo sve više dobrih predstava, da imamo sve više učestvovanja na festivalima, da obilazimo sva mesta na Kosovu i Metohiji gde ima publike pred kojom želimo da igramo i koja želi nas da vidi i da je to nekako najvažniji razlog našeg postojanja i trajanja”, rekao je Radonjić.
Radmila Knežević je kazala da je ovo pozorište doživelo svašta od “dizanja iz pepela” posle ratnih zbivanja do “stajanja na noge” 2005. godine, pa do sadašnjeg trenutka, kada, kako ističe, ovo pozorište ima ozbiljan rejting u pozorišnom svetu. “Mi i danas nažalost živimo u vremenu velikih tragedija, da li su te tragedije koje nam se dešavaju pozorišni komadi ili ne pokazaće vreme ali ono što je bitno u celoj ovoj priči koja se trenutno dešava i koja nas okružuje i koja utiče na sve nas i pozorišni život jeste da umetnost i dalje traje i da ta umetnost kao i voda uvek nađe put, nađe put da se izbori i sa vremenom u kome se nalazi i da dođe do svoje publike koja je poštuje i voli”, kaže Knežević.
Pitanje je, kaže ona, kako opstati u ovakvoj situaciji i vremenu i kako se izdići iznad svega toga i kako umetnost postaviti na mesto koja joj pripada.
“Pred nama je veliki zadatak, pred nama umetnicima, naročito Prištinskog narodnog pozorišta a to je kako održati normalnost u ovom vremenu koje je iščašeno iz zgloba, u vremenu loše životne glume i teatra. Mi danas ne znamo kako će se odvijati sudbina ovog pozorišta, niko ovde od nas ovde ne bi mogao sa sigurnošću da kaže ali ono što znamo jeste činjenica da će se ovo pozorište potruditi da traje dokle god postoji publika koja ga voli, podržava i poštuje”, kazala je glumica.
Govoreći o dopunjenom izdanju publikacije NPP-a “Uprkos svemu”, Živojin Rakočević, direktor Doma kulture Gračanica kaže da ona pokazuje trenutak u kom se nalazi pozorište i kulturni život. “Ovakve publikacije će biti marker u budućnosti šta je urađeno i na osnovu njih ćemo praktično znati kakva je bila naša slika, kakvo je bilo naše stanje, kakvo je bilo naše pozorište i kakva je bila naša umetnost”.
“Suštinski naša civilizacija traži pozorište. Naš geto traži pozorište i naš život lični traži pozorište”, rekao je Rakočević. “Više nego ikada sam siguran u budućnost ovog pozorišta i više nego ikada sam siguran u budućnost umetnosti Kosova i Metohije da će ona izaći iz geta i da će se vratiti u sve svoje matične zgrade i sva svoja pozorišta i da nikakva ideologija neće zaustaviti ljubav, rad i umetnost”, kazao je Rakočević.
Uručene godišnje nagrade
Na obeležavanju godišnjice dodeljene i nagrade Narodnog pozorišta u Prištini – Fakultetu umetnosti u Severnoj Mitrovici, Milini Kovačević, urednici pozorišnog programa Herceg Festa, nagrada publike “Smilja Bajčetić” pripala je Jeleni Janković iz Šilova, a dodeljene su i nagrade zaposlenima u ovom pozorištu – Vladislavu Đerkoviću, Dejanu Stepiću, dekorateru Zoranu Mijatoviću, glumici Tamara Tomanović, predsednici Upravnog odbora Maši Mihailović za životno delo.
Glumica Tamara Tomanović nagrađena je za izuzezan napredak i posvećenost u radu pozorišta.
„Ne mogu da opišem koliko sam srećna, ponosna i zadovoljna zato što sam nakon 10 godina mog rada u ovom pozorištu dobila ovakvo jedno priznanje i znam da je došlo u pravo vreme. Za svih ovih 10 godina rasla sam uz ovo pozorište, napredovala, učila nove stvari, pogotovo u ovoj godini kada je bilo 50 igranje “Ženidbe”, kada su pojačane emocije i zbog cele situacije, povodom 75 godina našeg postojanja. Ovo mi uliva samopouzdanje u neku ruku i motiviše me da nastavim još bolje da radim, da napredujem još više, jer pozorište je takvo mora konstantno da se raste“, kazala je Tamara Tomanović u izjavi za Radio Kim.
Povodom godišnjice rada pozorišta otvorena je i izložba fotografija na kojem se mogu videti segmenti iz rada ovog teatra, iz brojnih predstava, učešća na festivalima ali i igranja u izolovanim srpskim sredinama na Kosovu. O radu ovog pozorišta napravljeni su i dokumentarni filmovi, a poslednji koji prati rad NPP-a u prvih 70. godina priredili su Goran Avramović i Igor Vuković. Ovaj film je više puta nagrađivan na festivalima.
