Povodom devedeset godina od osvećenja crkve u Uroševcu posvećene Svetom caru Urošu Nemanjiću, sinoć je u Gračanici organizovana tribina i izložba fotografija i razglednica „Uroševac hram i grad“.
Na fotografijama i razglednicama prikazani su konkretni događaji, ličnosti, godine, „mali“ i „obični“ ljudi kao i objekti i spomenici jednog grada iz vremena kada je bio otvoren za sve. Pored kulturne, društvene i emotivne funkcije, izložene fotografije podstiču svest o obnovi i čuvanju naših ugroženih duhovnih i kulturnih spomenika, kao i negovanje kulture sećanja na gradove i urbane celine u kojima su do 1999. godine živeli Srbi.
Episkop raško-prizrenski Teodosije rekao je da su, na veliki praznik, Srbi imali dobar razlog i priliku da se okupe u Uroševcu.
„U hramu koji slavi jubilej 90 godina od osvećenja sabrali smo se da time potvrdimo i na izvestan način pokažemo da smo i dalje prisutni. Prisutni u životu toga hrama, a rekao bih i grada. I večeras sabrani ovde oko ove divne izložbe koja nas podseća na grad Uroševac na naše pretke, na slavne događaje, na sve ono kroz šta su ljudi prolazili u svom životu. A rekao bih da su možda bila i teža vremena, jer su mnogi više bili u oskudici nego mi danas. Ono što karakteriše naše vreme i možda je to prvi put u istoriji toga grada da nemamo naših žitelja, pravoslavnih Srba u samom gradu. Ali današnja sveta liturgija, današnji događaj, govori da nismo zaboravili ko smo, da sa radošću i ljubavlju dolazimo u grad Uroševac i u hram u koji su mnogi kršteni, mnogi venčani i da ne zaboravimo naše pretke“, poručio je vladika Teodosije.
Koliko su fotografije i razglednice kao „zapisi iz prošlosti“ dragoceni istorijski izvori, koji daju mnoštvo informacija o načinu života i čuvaju sećanja, govorio je istoričar Nemanja Dimitrijević.
„Izložba fotografija i razglednica predstavlja zapise iz prošlosti. To su svedočanstva iz prošlosti, na kojima su prikazani značajni ljudi, događaji, spomenici kulture. Posetioci ove izložbe večeras će biti u prilici da vide kralja Aleksandra, kralja Petra Karađorđevića u predvečeri i tokom velikog rata kao i glavnu gradsku ulicu tzv. staru čaršiju koja je bila posvećena kralju Aleksandru, zatim će biti u prilici da vide železničku stanicu, kao i samu crkvu u fazi izgradnje i na dan osvećenja“, naveo je Dimitrijević.
Izložba obuhvata grad Uroševac i hram kroz gotovo tri različite epohe: period pre i tokom Velikog rata, vreme kraljevine Jugoslavije i period socijalističke izgradnje grada.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković govorio je o samoj izložbi fotografija i razglednica „Uroševac hram i grad“, kao i o međuratnom razvoju grada i gradnje crkve od početne inicijative do svečanog osvećenja.
„Koliko je Uroševac samo između dva rata bio važno i značajno mesto govori podatak da ga je kralj Aleksandar poosetio čak četiri puta. Prestolonaslednik Aleksandar 1919. kratko je boravio u Uroševcu. Dočekan je oduševljeno od naroda sve tri vere. Takođe, kraljevski par je boravio 1924. nakon ustoličenja patrijarha Dimitrija u Peći, kao i dve godine kasnije kada je kralj ponovo boravio u Uroševcu. S obzirom na položaj grada i njegove okoline, pažnja je posvećivana i razvoju poljoprivrede, te je u ovom gradu tokom iste godine otvorena prva poljoprivredna izložba na Kosovu u prisustvu velikog broja izlagača i posetioca. Prva inicijativa za gradnju crkve potekla je od samih građana još davne 1909. godine, kada je i osnovan fond crkve Svetog cara Uroša“, govorio je Marković, podsećajući goste izložbe kako se nekada živelo u Uroševcu.
Svoja iskustva iz grada pre i posle 1999. godine kroz svoju poeziju dočarao je prof. doktor Nenad Milošević iz Uroševca.
„Promenivši više gradova nakon raseljeništva, a najpre živeći u manastiru Prohor Pčinjski upoznao sam sadašnju ženu Jovanu i onda smo obilazili mnoge gradove i ja bih uvek rekao kako je to lep grad. I posle par minuta rekao kako ne bih mogao da živim u tom gradu. I posle petnaestog, šesnaestog grada ona meni kaže: ‘Pa ti ne živiš ni u jednom gradu, ti i dalje živiš u Uroševcu’, a ja pitam: ‘Kako?’ Pa kroz sećanja. Ja sam prvu pesmu posvetio sećanjima, a zove se ‘Zabranjeni grad’“, kazao je Milošević.
Igor Stanković direktor MTS dvorane nikada nije zaboravio svoj zavičaj.
„Ovakvi skupovi popravljaju našu krvnu sliku, čini nas da ozdravimo, budemo bolji i emotivno jači. I gde god da smo sada sigurno sa nekim pogledom osećanje i emocija koju nosimo ostaje ovde u manastiru, ckrvi koju smo danas bili. To je jedino sa čime mi svi ustajemo i sa čim odlazimo na spavanje“, rekao je Stanković.
Organizatori događaja su Dom kulture „Gračanica“, Arhiv Kosova i Metohije, Galerija umetnosti Priština i Eparhija raško-prizrenska. Pokrovitelji su Ministarstvo kulture i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.
