U slučajevima nestanka ljudi, jedina organizacija na severu Kosova koja vrši profesionalnu potragu za nestalima je Asocijacija za potragu i spasavanje Kosova (APSK).
Reč je o organizaciji civilnog sektora koja u svim opštinama na Kosovu, okuplja oko 120 veoma spretnih i dobro obučenih licenciranih volontera, spremnih da u svakom trenutku krenu u potragu. Postoje već dve godine, a na severu su se aktivirali pre pola godine i od tada su učestvovali u čak pet potraga, uvek sa rezultatima.
„Ideja da formiramo asocijaciju se javila kada smo shvatili da ima mnogo slučajeva nestalih ljudi. Inicijativa je bila naša i sportskih klubova sa ovih prostora. Pozvali smo članove skijaških, aeronautičkih, konjičkih i mnogih drugih klubova i droniste i naša je želja bila da se okupimo i osnujemo ovakvu asocijaciju“ rekao je za Radio Kosovska Mitrovica potpredsednik APSK Miljaim Keljmendi.
Keljmendi objašnjava proceduru predviđenu u slučajevima nestanka ljudi. Kaže da je najpre neophodno da porodica prijavi nestanak da bi policija nakon 24h osobu proglasila nestalom. Odmah po isteku ovog vremenskog perioda, aktiviraju se ekipe APSK i kreće se u potragu. To je veoma važno, jer što se pre krene u potragu, veća je verovatnoća za njen uspešan ishod.
„Reagujemo u svim nesrećama, u slučaju vremenskih nepogoda, prirodnih katastrofa… Kosovska policija je jedina koja može da zatraži pokretanje naših timova i u takvim situacijama se angažuju svi volonteri. Veliko je zadovoljstvo što ih imamo u tom broju, što znamo da ima toliko dobrih duša spemnih da odvoje svoje vreme i priključe nam se u akcijama spašavanja“ dodaje Keljmendi i napominje da na severu Asocijacija funkcioniše izvanredno.
Obzirom da ostale nadležne instance koje bi inače delovale u takvim situacijama (kakve su Gorska služba spasavanja Kosova ili kosovske vojne jedinice) ne dolaze na sever, važnost širenja delokruga APSK je od neizmernog značaja jer je to trenutno jedina služba koja na ovom prostoru može da pomogne. U ovom momentu na severu je angažovano pet volontera, a glavni predstavnik APSK je Momčilo Arlov.
Međutim, u spasilačke akcije se uključuju svi volonteri, ne samo oni koji dolaze iz te opštine. Tamo gde je pomoć potrebna, upućuju se svi koji su u tom trenutku slobodni.
Da bi jedna osoba mogla da postane deo spasilačkog tima, mora da ima neke predispozicije za to. Šef operative za sever i volonter APSK Vesna Ćosić kaže da je najpre važna fizička spremnost, a još važnije je da je to emotivno i psihički stabilna osoba. Bez toga, kaže, nemoguće je izdržati težinu tog posla.
„Mi se tokom potrage saživimo sa porodicama nestalih i to je u jednom trenutku jako teško izneti, kako emotivno tako i psihički. Vidite svašta, gledate tela nestalih….. Profil dobrih kandidata nije samo humanost… Veoma je važan psihološki momenat“ kaže Ćosić.
Pošto se utvrdi da kandidat ispunjava uslove, sledeći korak je obuka koja se nikada ne završava. I stariji volonteri neprestano uče, nadgrađuju znanje i treniraju svoje sposobnosti.
„Imamo stalne obuke i za mlade i za starije volontere i njih organizujemo u saradnji sa Gorskom službom spašavanja Slovenije. Oni nas obučavaju. Imamo redovne treninge i baš ovih dana idemo u Albaniju gde ćemo imati treninge za ronjenje i plivanje“ kaže Keljmendi.
Iz APSK napominju da je njima jedino važno spasiti čoveka i da su uprkos kompleksnoj političkoj situaciji, oni primer izvanredne saradnje ljudi bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu, političku ili bilo kakvu pripadnost. Oni su zapravo ljudi koji spašavaju ljude i to im je kompletno određenje.
„Mi se takvim stvarima ne bavimo. Tu smo da pomognemo tamo i onda kad to niko drugi ne može“ ističe Ćosić.
Asocijacija je dobro opremljena zahvaljujući ljudima dobre volje pre svega. Američki i turski Kfor su pokazali izvanrednu spremnost da pomognu ekipi na severu da obezbedi svoju opremu i u narednih nedelju dana se očekuje da ona bude dopremljena. Ali, ako zafali kad god i gde god nešto, kažu, nije problem – sami volonteri su spremni da finansijski podrže akciju.
„Veoma je interesantno to kako mi funkcionišemo…. Verujte ne umem da vam kažem. I mi se sami često to pitamo, ali funkcionišemo super i to je najvažnije“ kaže Keljmendi.
Naglašavaju da pažnju političkih predstavnika nikada nisu imali, ali im nije ni potrebna.
Opisujući tu emotivnu i psihičku borbu koju vodi svaki spasilac, naročito kada se susretne sa potresnim prizorima, Vesna kaže da je razmišljati u tim situacijama o tome kako se mi osećamo najčistiji sebičluk.
„Bilo bi sebično razmišljati o našim ličnim emocijama u tom trenutku. Tada se fokusiramo samo na to da moramo da odradimo posao zbog kog smo tu. Na kraju kad se akcija završi, i kada konačno dođemo kući ponekad i oko četiri, pet izjutra, možda ružno zvuči, a li osetimo neku vrstu ponosa jer smo pronašli osobu…Kada sklopite oči, slike su tu, ali to je ta psihička snaga o kojoj smo pričali…“
Na kraju konstatuju da bi im od najveće pomoći trenutno bilo uspostavljanje saradnje sa Gorskom službom spasavanja Srbije na čemu će poraditi u narednom periodu.
Inače, volonteri APSK su svoje sposobnosti pokazali i u Turskoj, kada su iz ruševina nakon zemljotresa uspeli da izvuku tela 40 stradalih, ali i da spasu dvoje dece.
