Tokom liturgije i litije oko crkve sve vreme čula se glasna muzika u kojoj se pominju „UČK“ i Adem Jašari.
U selu Krajište kod Lipljana, tokom obeležavanja praznika Sveti Vrači, albanski meštani provocirali su okupljene srpske povratnike i vernike, pokazujući im simbol dvoglavog orla. Tokom liturgije i litije oko crkve sve vreme čula se glasna muzika u kojoj se pominju „UČK“ i Adem Jašari.
U oskrnavljenoj crkvi posvećenoj Svetim Kozmi i Damjanu danas je služena liturgija povodom seoske slave na kojoj su se okupili vernici i raseljeni iz ovog sela.
Liturgiju je služio lipljanski paroh Dragiša Jerinić. Tokom litije oko crkve iz obližnjih albanskih kuća čula se glasna muzika kojom su stanovnici ovog sela hteli da isprovociraju okupljene u hramu.
Na ulici u blizini crkve istaknute su albanske, kosovske i američke zastave. Obeležavanje slave obezbeđivali su kosovski policajci koji nisu reagovali na provokacije albanskih meštana, ali su snimateljima srpskih redakcija zabranili snimanje kuća iz kojih je dopirala glasna muzika. Policajci i jedan od albanskih meštana pitali su medije iz kojih su televizija i to zapisali.
Ivan Nedeljković raseljeni Srbin iz Krajišta koji je danas bio domaćin slave rekao je u izjavi za Kim radio da je sinoć bio u Krajištu kako bi očistio crkveno dvorište i pripremio za današnji praznik, te da tada nisu bile istaknute zastave, ali da su se meštani raspitivali kada će biti obeležen praznik. Međutim, jutros su u blizini crkve one istaknute.
„Nije nam baš prijatno jer nas naše komšije nisu dočekale kako treba, ali mi smo tu i bićemo ovde i sledeće godine u još većem broju da pokažemo da nismo zaboravili naše selo. Sinoć smo bili, doneli stolove i klupe, nijedna zastava nije bila postavljena. Bili smo i da napunimo vodu i baš nas je jedan Albanac pitao kad nam je slava, i čestitao. Baš sam se zaprepastio jutros kada sam video”, kazao je Nedeljković.
Lipljanski paroh Dragiša Jerinić rekao je da ljudi obilaze ovaj hram iz godine u godinu sve više i da se nada da će se hram uskoro obnoviti.
„Potrudili smo se da uoči praznika dođemo da pospremimo u hramu i oko hrama, primetile su to naše komšije i evo sada nas uveseljavaju. Bez obzira što oni pokušavaju svojom muzikom da izazovu gnev, to kod nas ne mogu da izazovu, jer mi smo radosni našem prazniku i što nas je Gospod okupio u Hramu. Nadam se da ćemo uskoro da se i u ovom selu susrećemo, da kao i ranije ovo selo bude multietničko i da ima ko da nas očekuje u ovom svetom hramu.“
Slavica Popović raseljena iz Krajišta sa trenutnim prebivalištem u Gračanici rekla je da je u ovom selu nekada bilo 25 srpskih kuća, ali da su one sve zapaljene i da je njena imovina uzurpirana.
„Ja sam ovde rođena, u ovoj crkvi sam se krstila. Kuća je upaljena, srušena, nameštaj je oduzet. Sada sam prošla pored moje njive, sve su obrađene, 24 godine uzimaju prihode od moje zemlje a ja kupujem taj hleb da bih prehranila decu. Volela bih da znam kako im je sa mojim suzama da jedu tu pšenicu, 21 ar placa, 2 hektara zemlje, to je imovina a živela sam privratno u Gračanici“, kaže Slavica.
Raseljeni iz Krajišta rekli su da im dolazak u ovo selo, posebno na praznik, mnogo znači, ali da ih ovakve provokacije ne uznemiravaju, već da pokazuju „obraz“ njihovih nekadašnjih komšija.
„Ne mogu da opišem kako je lepo, da se vratiš i da živiš. Teško mi pada jer ovde, moj brat od strica leži 21 godinu a ja ne mogu da priđem sveću da mu zapalim. To što puštaju muziku, to je njihovo, ali se ne ponašanju normalno ni prema mrtvima koji ni za šta nisu krivi kao ni mi. To je njihov obraz, mi kao Srbi imamo svoj obraz oni imaju svoj. Mi smo došli na svojoj zemlji, u svom rodnom selu, u svojoj svetinji.“
Stefana Đekić došla je u rodni kraj svoje majke po prvi put.
„Meni ovo predstavlja mnogo toga zato što je moja majka rođena i odrasla ovde, bilo je predivno.“
Milan Joksimović predsednik Privremenog organa Lipljana kazao je da „i ove godine kao i svake, komšije Albanci puštaju patriotske pesme“, ali da to utiče na proslavu praznika.
„Posle proterivanja i progona meštana Srba iz Krajišta, koji su se okupili da ponovo proslave hramovnu slavu. Njima ovo znači puno, vidim da imaju veru i snagu da se svake godine, iako su prognani odavde, dođu da posete ovaj hram. Nije im dozvoljeno da priđu svojim dvorištima i imanjima, ali i ovo ispred hrama im je dovoljno da se osete meštanima ovog sela.“
Crkva u ovom selu oskrnavljena je odmah nakon bombardovanja 1999. godine.
