Novinar i diplomata Dragan Bisenić, komentarišući poruke sa NATO samita u Vilnjusu, kaže za RTS da je NATO-u i međunarodnoj zajednici najbitnija tzv. deeskalacija na Kosovu i Metohiji, da procesi više ne idu u pravcu moguće konfrontacije. Navodi da je to deklarativno pripremljeno i da su svi spremni da to prihvate, ali da i dalje nema nikakvog pomaka kada je reč o Zajednici srpskih opština. Ukazuje da ponašanje Prištine, koje je tvrdoglavo i agresivno, može nekada i da se isplati i čini mu se, kako kaže, da je ovo prosto izvesna kupovina vremena dok ne dođe neka sledeća kriza.
Dragan Bisenić ističe da, Samit u glavnom gradu Litvanije ima dve centralne teme, to je svakako Ukrajina, unutrašnja pitanja koja se tiču NATO-a, ali i da je sticajem okolnosti bilo reči i o Kosovu i Metohiji.
Ocenjuje da upozorenja od strane NATO-a postoje već praktično od početka krize, od 28. maja, kada se NATO oglasio i kada je pozvao na deeskalaciju i kada je iskazao svoju spremnost da održi red i mir na KiM, preko, naravno, svog učešća u snagama Kfora.
“Kada saberemo sve ono što se pojavilo ovih dana, izjave s albanske strane, Kurtija, zatim izjavu Miroslava Lajčaka od juče, pa zatim neke vesti koje dolaze iz neimenovanih izvora, pretpostavlja se da je sve spremno za takozvanu deeskalaciju, odnosno da sve strane učine određene korake koji su potrebni da bi se prekinule demonstracije, znači protesti Srba na Kosovu”, ukazuje Bisenić.
Kako do deeskalacije, šta se očekuje od albanske strane
Istovremeno, juče se Miroslav Lajčak sastao sa Besnikom Bisljimijem, a nakon toga saopšteno je da je Vlada u Prištini spremna da povuče policijske snage za 25 odsto iz opštinskih zgrada i da posle leta budu vanredni lokalni izbori.
Bisenić komentariše da to nije zapravo ono što se očekuje od albanske strane, da nije reč o tome “da li će se povući ovaj ili onaj procenat”
“Znači, reč je o tome da se stvari dovedu u status quo ante. Ono kako je bilo pre početka krize. Zapravo mi možemo da zaključimo da je smisao onda svih ovih kriza pomerenje granice lagano, pomerenje granice koje na kraju treba da dovede do rušenja Briselskog sporazuma u delu koji se tiče Zajednice srpskih opština. Ako vi povučete 25 od 100 policajaca sa severa Kosova, a ne treba da bude ni jedan od 100, onda vi opet niste ispunili zahtev koji je potreban. Ali u ovim okolnostima, znate, ponašanje koje je tvrdoglavo i agresivno može nekada i da se isplati”, smatra diplomata.
Pojašnjava da zapravo niko neće da se toliko muči da se orijentiše isključivo na to malo pitanje “da li je to ovaj procenat ili onaj procenat”, već da svi žele da se, kao što i sami govore, usmere na tu veliku sliku.
“Ta velika slika znači potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji, postavljaju se različiti rokovi. Budući da je ova kriza uzela mesec i po dana, verovatno će uzeti cela dva meseca, onda znači u kasnijim mesecima sve to treba da se zbije i da se dovede u neki red. Dakle, te su ambicije”, ističe Bisenić.
“Kupovina vremena dok ne dođe neka sledeća kriza”
Ukazuje da je NATO-u i međunarodnoj zajednici najbitnija ta tzv. deeskalacija, da procesi više ne idu u pravcu moguće konfrontacije.
To znači, navodi, da se albanski gradonačelnici povuku iz četiri zgrade skupština opština, da Srbi prestanu da protestuju i da demonstriraju, da se povuku takođe i snage bezbednosti Kosova u određenoj meri i da se pripreme tzv. novi izbori.
“Sve je to deklarativno pripremljeno i spremno, svi su spremni da to prihvate, međutim i dalje nema nikakvog pomaka čini se kada je reč o Zajednici srpskih opština, o stvaranju atmosfere i uslova za stvaranje Zajednice srpskih opština. I meni se čini da je ovo prosto izvesna kupovina vremena dok ne dođe neka sledeća kriza”, poručuje Bisenić.
SAD i NATO neće sukob sa Rusijom
Bisenić smatra da su svi oni koji su očekivali da će Ukrajina u sadašnjim uslovima biti primljena u NATO, odnosno da će joj biti date garancije da će biti primljena u NATO, naivni ljudi, odnosno nerealni.
“Jasno je da SAD i NATO ne žele da uđu u direktan sukob sa Rusijom, jer uvlačenje i uključivanje Ukrajine s ratom u NATO, praktično znači da bi ceo NATO bio u sukobu s Rusijom. I to niko neće”, naglašava novinar.
Navodi i da može da se pretpostavi iz sadašnjih procesa da postoje neki kontakti između Rusije i SAD na izvesnom ekspertskom nivou i to, kako ističe, ne na nekom srednjem, nego na prilično visokom ekspertskom nivou da se krene i da se pronađe neko diplomatsko rešenje, jer do sadašnja kontraofanziva u Ukrajini nije dala rezultate.
“Ukoliko ona ne bude uspešna, onda će pitanje članstva Ukrajine u NATO-u biti prosto deplasirano, kao što je i rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg. Znači, sve zavisi od toga šta će se dogoditi u narednih mesec-dva dana na ukrajinskom frontu”, zaključuje Bisenić.
