Suštinski kompromis je jedino rešenje za pitanje Kosova i Metohije, što znači da obe strane moraju nešto da dobiju, a nešto i da izgube, moraju obe da se istovremeno osećaju i kao pobednici i kao pobeđeni, izjavio je danas u Kosovskoj Mitrovici politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. Smatra da sa rešenjem ne treba žuriti već sačekati rasplitanje nekih većih i daleko ozbiljnijih političko – vojnih sukoba na globalnom nivou. Nevolja je kada jedan narod nevoljno bez njegove saglasnosti proglasite manjinom, dodaje, a posredovanje EU u dijalogu koji se vodi u Briselu, ocenjuje kao – ne posredovanje, već komandovanje dijalogom.
Milivojević je učestvujući u panel diskusiji „ODBROJAVANJE – Stavovi srpske zajednice o tekućim pitanjima“, istakao da suštinski dijalog između Beograda i Prištine ne postoji, a da je razlog tome loše posredništvo EU, odnosno nespremnost ove organizacije da posreduje već da servira gotova rešenja.
„Mi nemamo dijalog između Beograda i Prištine. Nažalost, nemamo ga od trenutka kada je srpska pregovaračka delegacija, u trci sa vremenom, u aprilu 2013. prihvatila, neću reći prvo, ali već drugo ponuđeno rešenje. Ne zaboravite, srpska delegacija je imala obećanje iz Brisela da će Srbija otvoriti pregovore o članstvu u EU već do Vidovdana te godine. Ispostaviće se kasnije da je srpska delegacija imala obećanje, a ti pregovori su otvoreni skoro dve godine kasnije“.
Milivojević konstatuje da platforme na koje se oslanjaju pregovori pa i sporazumi, dolaze sa strane koja je već odavno odlučila kako će budućnost Kosova izgledati a to je nezavisnost. Srbija se kako kaže Milivojević, fatalistički vezuje za te platforme te on u tome vidi problem. Srbija bi, smatra politikolog, u uslovima gde se deset godina čeka na formiranje Zajednice srpskih opština, kao najvažniji trenutak u celom briselskom sporazumu, trebalo da se bolje zapita ima li smisla pregovarati dalje?
„To je odgovornost srpskih pregovarača. Da se zapitaju ima li smisla pregovarati kada znamo da EU nema nikakav izvorni mandat za posredovanje. Ona ima pozajmljeni mandat koji joj je dao Savet bezbednosti UN uz saglasnost svih pet stalnih članica. Ako deset godina ne uspevate, vratite taj mandat onome ko vam ga je dao“ kaže Milivojević.
Dalji tok dijaloga, odvija se po tzv. nemačko – francuskom predlogu, za koji Milivojević smatra da je nemačko – francusko – američki“.
„Mi od početka vidimo zapravo da je natposrednik u tim pregovorima, ne Šolc, ne Makron,koji se identifikuju kao navodni autori tog predloga, već Eskobar. Otkud Amerikanci ako je reč o francusko – nemačkom predlogu?“.
Kompromis je, smatra, ključna reč, a najbolji dokaz da kada Amerikanci odluče da se do kompromisnog rešenja dođe – oni to i mogu, jeste Bosna i Hercegovina, koja je u svakom smislu drastičniji primer od Kosova – i po pitanju težine ratnog sukoba i u pogledu etničke složenosti. BiH je, smatra, Milivojević, dobar primer i kada je rešavanje problema registarskih oznaka u pitanju. Korišćenjem neutralnih simbola u vidu zajedničkih ćiriličnih i latiničnih slova i brojeva koji nisu povezani sa opštinom izdavanja tablica, ispostavilo se kao savršeno rešenje. Zapravo, Milivojević svako rešenje koje nije nametnuto, smatra dobrim.
„Čak je istatus kvo bolje rešenje, od nametnutog rešenja“ kaže i dodaj da je Kipar najbolji primer za to.
„To EU nije smetalo da takav Kipar primi u EU. Kad se hoće, nađe se rešenje.Ako postoji spremnost. U ovom trenutku, sve zavisi od sila sa zapada, jer one komanduju pregovorima. To nije posredovanje, to je komandovanje tzv. pregovorima“.
Kaže, da bi njegov savet u ovom trenutku bio – strpljenje.
„Strpimo se ljudi. Kao što svi dobro znamo i vidimo, mnogi globalni sukobi, računajući i ovaj u Ukrajini, ono što se dešava oko Kine i Tajvana, neće se rešiti na relaciji Priština – Beograd ili Kijev – Tajpeh, negop na relaciji Vašington – Moskva. Ajde da ne žurimo nigde“ kaće Milivojević.
U panel diskusiji je učestvovao i profesor Aleksandar Ćorac, član SNF, koji smatra da celu vojno -političku sagu Kosova od početka do danas prati licemerje.
„To je reč koja može obeležiti ceo period nakon dolaska međunarodnih snaga i kada to kažem iz toga ne izuzimam ni sebe, kao pripadnika srpskog naroda. Govorim o društvenom okviru koji je doveo dotle da se albanska borba za neka prava, kroz licemerje razvije u sputavanje onoga za šta su se borili kod drugog narod“ kaže Ćorac i napominje da je ono prisutno sve vreme kod svih međunarodnih faktora bez izuzetaka i konačno i kod Srba da smo spremni da damo sve za KiM a da je kako kaže, ta granica spremnosti naroda da se žrtvuje, mnogo nisko pala.
Panel diskusiji je prethodilo iznošenje rezultata istraživanja koje je u martu mesecu sprovela organizacija Humani centar Mitrovica, o tome kakvi su stavovi srpske zajednice o tekućim pitanjima i prilikama na Kosovu i Metohiji.
Podaci pokazuju da se 29% ispitanika trenutno na Kosovu oseća potpuno nebezbedno. 38% donekle nebezbedno, 32% donekle bezbedno, dok sa svega 1% ispitanika smatra potpuno bezbedno.
Kada je reč o primeni rešenja za registarske tablice, prevarenim se oseća 51% građana, 40% njih ne podržava rešenje a samo 2% smatra da je to uredu.
36% ispitanika je na pitanje kako se oseća povodom postavljanja policijskih baza na severu, odgovorilo da su one „ozbiljna bezbednosna pretnja srpskoj zajednici“.
Prihvatanje francusko – nemačkog predloga 35% ljudi ocenjuje kao „akt izdaje“ a tek 1% smatra da je to „dobar pravac kojim treba ići“. Čak 79% ispitanika smatra da pregovore treba da vode „najsposobniji uz učešće predstavnika Srba sa Kosova“.
Isti procenat anketiranih građana je na pitanje da li se osećate bezbedno da javno iznesete svoje mišljenje odgovorio – ne.
Tokom istraživanja, intervjuisano je 300 građana srpske nacionalnosti sa cele teritorije Kosova – 175 sa severa i 125 građana koji žive u ostalim krajevima Kosova.
