Nagrađivana književnica i pozorišna dramaturškinja Ivana Dimić kazala je u emisiji “Dogovor!?” Radija Kim da su Srbi na Kosovu veoma ugrožena manjina i da je važno da njihovo pozorište opstaje. Govoreći o promociji novog romana “Iz mrtvog ugla”, Dimićeva ističe važnost promocije u Gračanici, gde se, kako ističe, oseća kao kod kuće. Nenad Todorović, reditelj i umetnički direktor NPP-a sa druge strane ističe da je za njega u ovoj knjizi najduhovitiji cinizam autorke.
Posle poromocije romana u Gračanici, Ivana Dimić gostovala je u emisiji “Dogovor!?” Radija Kim zajedno sa rediteljem Nenadom Todorovićem.
“Jako mi je važno da dođem ovde, da imam promociju knjige u Gračanici. To mi je nekako kao kad overite pasoš ili da znate da ste došli tu gde vam je temelj. Ja sam iz Beograda ali imam to osećanje da je ovde kao kod kuće. Ja sam to osećanje stekla davne 1992. godine kada sam prvi put bila u Dečanima i onda sam od tad počela da dolazim i stekla sam puno prijatelja”.
“Iz mrtvog ugla”
“U knjizi pripoveda nerođeno dete i onda se prostom deobom to nerođeno dete pretvori u blizance i još jednu, onda se tu pojavi majka koja tvrdi da joj je muž Gogolj i onda ta nepostojeća porodica formira i hoće da budu živi, guraju se u život. I to je, kako da kažem, stalno skaču iz literature u stvarnost. I onda se pojavljuje đavo sa svojom ekipom u Beograd i oni će kao tu super da se provedu i onda đavo postane melanholičan jer su se ljudi toliko prozlili da nema posla i malo je razočaran”, objašnjava Dimićeva ukratko radnju romana.
Ivana Dimić je 2016. godine osvojila NIN-ovu nagradu za književnost za svoj prethodni romana “Arzamas”.
“Ja sebe ne mogu da shvatam toliko ozbiljno. Smatram kao pravoslavna hrišćanka da je svaki čovek darovit i da jedan dar nije značajniji od drugog, mi smo skloni da smatramo kao predrasudu da su pisci, slikari ili reditelji neke posebne osobe a mi ostali smo boranija. Kako da vam kažem, ništa dar za pisanje nije značajniji od mešenja hleba. I, kako da vam kažem, mene je to oslobodilo sujete”.
“Transfer ponosa”
Reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Prištini Nenad Todorović ističe da je novi roman, po njegovom mišljenju, bolji od prethodnog.
“Moje oduševljenje je bilo veće nego što je bilo za prethodnu knjigu za koju je dobila NIN-a. I bio sam baš… To se zove transfer ponosa. Kao, evo znam lično ženu koja je napravila bolju knjigu nego što je bila knjiga za koju je dobila NIN-a”.
“Ono što je meni najduhovitije u ovom romanu, kao čoveku koji je stalno po kafanama, je cinizam unutar toga. Ima cinizma prema đavolu. A cinizam je đavolska kategorija. Kad je upotrebiš protiv đavola izlazi maestralnost. Šta raditi sa diktatorom, nego podsmevati mu se. To je meni ključni obrazac za čitanje ove knjige”, dodaje Todorović.
O NPP-u
Ivana Dimić se osvrnuvla i na rad Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici, kao i na uspeh koji je doživelo tokom prethodnih godina.
“Srbi su jedna veoma ugrožena manjina na ovom delu teritorije, onda je jako važno da opstaje to pozorište i da rade, bez obzira što rade ispod uslova. Ali to je kao što voda izbija iz kamena, tako mora da se bore. Pozorište mora da postoji, umetnost svedoči istinu i predstavlja opstanak. Ja sam gledala Todorovićevu predstavu kada su igrali za četiri babe u Đakovici. Ja sam rekla – biću peta baba sigurno i išla sam sa njima na to gostovanje kada su igrali u dvorištu “Ne očajavajte nikad” i tada je Prištinsko pozorište bilo u kutiji od cipela”.
Todorović: Problem je što se u predstavi “Slobodan šou” nismo bavili mrtvima
Predstave Nenada Todorovića izazivaju mnogo pažnje. Ovaj reditelj se često bavi današnjicom, ali i ne tako davnom prošlošću. Jedna predstava je ipak izazvala mnogo pažnje i kritike, kako domaćih medija, tako i svetskih. Međutim, u kritikama su se isticale i kolege iz Prištine, poput Jetona Neziraja.
Kritike na račun predstave “Lift – Slobodan šou” koje su ponovo nedavno oživele, Nenad Todorović doživljava “kao jednu dosadnu budalaštinu”.
“Ljudi su budale suštinski. To je pozorišna predstava, pozorišni čin. To je predstava. Ona je uvek zaverenički čin između 200,300,400 gledalaca i glumaca koji igraju na sceni i ona je poslednji zid u kojem sedi, to je mesto naše male intimne zavereničke igre. Svetski mediji su se bavili time na jedan estradni način da se razmakne priča ponovo o Miloševiću na Balkanu a to su budalaštine… Kao da je Milošević juče pio kafu u “Grandu”.
Todorović kaže da Albanci prave političku agendu o Miloševiću. Ali dodaje da je to “dosadno, da je to politika, fašistička agenda”. “Jako mi je teško da o tome pričam, jer sam čovek koji više voli svetlost dana nego muziku sveća u mraku. “Slobodan šou” je jedna pozorišna predstava, nikakav Džejm Bond projekat u kojem ulazimo sa heklerima i pucamo na Albance u Kosovu Polju. To je pozorišna predstava, nekom se sviđa, nekom ne…”
Ivana Dimić kaže da je predstava kritički odnos prema Miloševiću. “Prepoznali su to i u Prištini, samo su obrnuli. Meni je jako bilo smešno što se tu pojavljuju Milošević i njegova žena sa cvećem u kosi. To je nekako kritički odnos prema tom bivšem predsedniku koji je veoma važna politička ličnost. Ali to je kritički odnos. I vi sada dođete sa druge strane i kažete “to je pohvalno, oni slave tog Miloševića”. to uopšte nije tačno. Ako je uopšte pogledao predstavu taj pisac, taj reditelj on je to video, a što je on to obrnuo, pa mi smo na to navikli već dugi niz godina. Znamo šta je propaganda”, kaže Ivana Dimić.
Todorović ističe da su Albanci očekivali da se on kao reditelj u ovoj predstavi bavi žrtvama i da su zbog toga ljuti.
“Mi nismo pričali o mrtvima, to je njihova tema. Pa zamislite Čarlija Čaplina da optuže za antisemitizam zato što nije pokazivao snimke Holokausta nego ludaka koji igra sa onim balonom -(Veliki diktator). Šta sad? On je diktator, zato što nije pokazao Holokaust. On se bavio drugom temom prema tome. Umetnik na to ima pravo. Autonomija je potpuna. Ono što imamo želju da kažemo to kažemo. Oni su napravili priču da smo mi uvredili njih. Pa i mi smo duboko uvređeni aparthejdnom u kojem živimo 20 godina. Da se ne bi pričalo o aparthejdu u kojem mi živimo, pričaju o predstavi koja se nije bavila njima. I sad je njih uvredilo što se naša predstava nije bavila njima. Neka gledaju svoja posla, svog Hašima Tačija, neka gledaju svog Haradinaja i gde su nestali svedoci, nek se bave njima malo”.
Todorović kaže da Albance “mnogo nervira kada svetski mediji dođu da prate pozorište koje je proterano u zaselak pored grada u kojem oni žive”.
Zašto ne glasa na izborima?
Komentarišući nedavne izbore u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, Nenad Todorović kaže da su oni politička farsa.
“Ja ne glasam nikad, zato što nisam dovoljno lud da glasam pa da posle u kafani pljujem vlast. Bio bi kriv sigurno za neku. Do sad bih pogrešio. Što se mene tiče ja na kosovske izbore nisam izlazio nikad. Kosovske izbore smatram farsom i tog politčkog dogovora između Beograda i Prištine i ne mogu da učestvujem. To je kao da vam seku nogu a vi ste negde u peti i dodajete testeraju. Ne zato što imam politički stav nego zato što sam u peti”, kazao je reditelj.
