Ministar inostranih poslova Srbije izjavio je danas da ga posle Vaskrsa čeka veliki broj diplomatskih aktivnosti u okviru kojih bi do 27. aprila trebalo da poseti Strazbur, Francusku i prisustvuje Generalnoj skupštini UN o KiM, dok bi u Beograd trebalo da doputuje i šef švedske diplomatije.
Dačić je za Tanjug rekao da je ove nedelje bila i veoma važna poseta španskog ministra spoljnih poslova Hose Manuela Albaresa.
“Španija nam je kamen temeljac odnosa i stavova unutar EU. Španija i Kipar su najtvrđi povodom nepriznavanja Kosova. Stav Španije nam je veoma bitan i oni su rekli predsedniku Vučiću, a i Kipar će to reći, da oni neće menjati svoj stav. Nadam se da će i preostale tri zemlje EU koje nisu priznale (tzv.) Kosovo to reći. Mislim da je baš zato važna poseta ministra iz Španije”, rekao je Dačić.
Kaže da će tek sutra odlučiti da li će putovati u Strazbur u utorak, 18. aprila, jer je tada 20 godina od prijema Srbije u Savet Evrope.
Problem je, dodaje, što paralelno sa tim, neke zemlje pokušavaju da pokrenu inicijativu za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope.
“To nas pogađa, jer ne možete da primate nas, a onda delegaciju (tzv) Kosova”, navodi Dačić.
Dodaje da sutradan, 19. aprila, u Beograd dolazi ministar spoljnih poslova Švedske (Tobijas Bilstrem), koja je predsedavajuća EU.
“20. aprila je moja poseta Francuskoj i razgovori sa ministarkom spoljnih poslova. Ona do sada nije bila u Srbiji i insistiraću na njenom dolasku – 27. je sednica UN o (tzv) Kosovu. To je ranije bilo je četiri puta godišnje, pa tri, a sada je dva puta godišnje”, navodi šef srpske diplomatije.
Ističe da se dogodilo da je to u mesecu kada je Rusija predsedavajuća i sada šef ruske diplomatije Sergej Lavrov hoće da dođe lično da predsedava sednicom UN, ali da je pitanje da li će dobiti vizu.
“Pogledajte kakvo je to licemerje. Amerikanci imaju ogromne zamerke na Međunarodni krivični sud. Nisu hteli da daju vize sudijama da uđu u SAD, jer su hteli da gone Amerikance, a sada su heroji zbog optužnice protiv Vladimira Putina”, smatra Dačić.
Što se tiče same sednice Generalne skupštine UN, Dačić ističe da se na njoj ne predlažu rezolucije, već je to redovna sednica koja se bavi izveštajem specijalnog predstavnika Generalnog sekretara, a odnosi se na rad UNMIK, KFOR i svega ostalog.
“Tu se iznose stavovi. Doći ću ja i doći će neko iz Prištine u svojstvu građana. Tamo sad ne može da se usvoji ništa, mi više nismo tema, sve se gleda kroz Ukrajinu”, naglašava Dačić.
Kada je reč o stanju u UN po pitanju tzv. Kosova, Dačić navodi da od 193 člana njih 84 priznaje tzv. Kosovo, za tri se ne zna u kakvom su statusu, jer su ga u jednom trenutku priznale, ali ne glasaju za njega.
“Egipat je zamrznuo priznanje, Peru i Mađarka ne glasaju za (tzv) Kosovo. 84 od 193, to je nedovoljno, treba dve trećine. U samom Savetu bezbednosti, pet su stalnih članice, a od 10 preostalih pola priznaje (tzv) Kosovo, pola ne. Za nas je mnogi bitniji odnos prema onima koji ne priznaju, zato je za nas bitan odnos prema Rusiji i Kini”, poručuje Dačić.
On je istakao da svaka zemlja ima svoje Kosovo i naveo primer Somalije, gde je kaže, odlazio u posetu dok su oko njih padale bombe.
“Rekli su nam da nisu priznali (tzv) Kosovo. Odgovorio sam im da jesu i rekao i kada. Onda su oni rekli da je Kosovo priznala tehnička vlada, čije su odluke poništili. Rekao sam im da nisu poništene. Ako vi nećete da poništite to, rekao sam im, onda ćemo mi da priznamo Somalija Lend, deo Somalije koji je proglasio nezavisnost pre 20 ili 30 godina. Svako ima neke svoje probleme”, konstatovao je šef srpske diplomatije.
On se osvrnuo i na skorašnju posetu zemljama centralne Azije i istakao da je on, nažalost, prvi šef srpske diplomatije koji je otišao u posetu tim zemljama.
“U Kazahstan smo išli, Turkmenistan nisam stigao da obiđem. Ali u Tadžikistanu, Kirgistanu i Uzbekistanu nikada niko nije bio, a to su zemlje koje su nama izuzetno naklonjene i sa kojima nemamo nikakvih sporova. Oni maltene kažu “pa, gde ste do sada”, kaže Dačić.
Komentarišući veoma negativne reakcije iz Prištine na tu posetu, Dačić je odgovorio da je i američki državni sekretar Entoni Blinken bio tamo pre mesec dana, obilazeći Centralnu Aziju.
“Priština se buni što sam bio tamo jer očigledno misle da je zabranjeno da mi idemo i pričamo o našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu, dok oni svuda idu i pričaju kako treba da postanu članovi Saveta Evrope, UN i svega ostaloga, a nama nešto zameraju”, poručuje Dačić.
Dodaje da je Uzbekistan zemlja koja ima 35 miliona stanovnika, a da su naši privrednici raspoloženi za dolazak njihovih radnika.
“Oni to rade organizovano, država ih školuje i pripremi za dolazak u drugu zemlju. Ovde ih ima oko 600-700, ali i to je značajan broj, jer to nisu ilegalni migranti. Nisam smatrao da je pozitivno što dolaze strani radnici, ali sam shvatio da je to globalni problem i znak da smo se razvili pa nam trebaju radnici iz drugih zemalja”, naglasio je Dačić.
Dodao je da zemlje centralne Azije imaju svoje potrebe, svoje proizvode, svoje viškove, proizvode nešto što mi nemamo, ali i obrnuto i da su to ogromni kapaciteti za saradnju.
“Sem toga, prijateljstva treba negovati. Ponekada vam je važnije da se dopadnemo neprijateljima i imamo češće kontakt sa njima nego sa prijateljima”, naveo je Dačić.
On ističe da nije baš istina da su te zemlje pod ruskim uticajem.
“Sovjetski Savez se raspao na 15 republika. Zemlje Centralne Azije su između Kine i Rusije, tu je išao put svile, tu je Afganistan, onda imate zapadne zemlje i SAD koje žele da budu u regionu. One balansiraju, ali nisu članice nikakvih ruskih organizacija i nisu pod direktnim ruskim uticajem, kao što se to može reći za Belorusiju”, poručio je Dačić.
Dodao je da je u tim zemljama pričao i o Kosovu i Metohiji, ali da oni imaju svoj stav i znaju sve vrlo dobro.
“Kao što znaju da je u SSSR-u bilo 15 republika, tako znaju da je u SFRJ bilo šest republika. Drugo, oni između sebe, unutar centralne Azije imaju neverovatan naboj, ali to su sve teritorijalni problemi sa granicama. Znaju oni dobro šta je to i nemaju nikakve dileme, tako da nismo imali nikakve potrebe da o tome mnogo pričamo sa njima”, konstatovao je Dačić.
Vučić sporazumom napravio dobru osnovu za Srbiju
Dačić je izjavio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sporazumima koje je dogovorio u Briselu i Ohridu napravio dobru osnovu za Srbiju, jer je ona postala strana koja je konstruktivna i nije više na tapetu, a lopta je sada, smatra Dačić, u dvorištu Prištine.
“Od Kurtija se očekuje da odmah formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) i sledeći korak je da se predstavi neka verzija Statuta ZSO. Problem je što Kurti više nema gde i zato je sada opasan ovaj trenutak. Ako Kurti neće da formira ZSO, ostaje mu jedino da zaoštri situaciju na terenu i da dođe do incidenata, hapšenja, gde bi moralo da se kaže ovo će morati da sačeka neka druga vremena”, rekao je Dačić za Tanjug.
Ističe da je Priština od početka pokušavala da relativizuje osnivanje ZSO i ako mogu da to izbegnu, kaže Dačić, oni će izbeći.
Dodaje da je upravo zato apel Srbije bio – zaustavite Kurtija da ne bude kasno.
Šef srpske diplomatije konstatuje da je dobro što su krenuli tehnički razgovori i što je prihvaćena Deklaracija o nestalim licima.
“I nama je u interesu da se to što pre reši i to bi trebalo da se verifikuje kada se sretnu Kurti i Vučić, ja mislim u maju”, rekao je Dačić.
Dodao je da će danas biti održana sednica Vlade Srbije, gde će biti doneta odluka o operacionalizaciji zaključaka iz Raške od pre neki dan, a to je potreba da se formira ZSO i povlačenja specijalnih jedinaca na severu.
“Priština, pod izgovorom borbe protiv korupcije, jača prisustvo na severu, što po Briselskom sporazumu nemaju pravo. Netačnim tumačenjem onoga što je dogovoreno o tablicama i postavljanjem rokova dovode do problematične situacije. Imamo razne predloge kako da se reši taj problem”, naveo je Dačić.
On naglašava da ako, zbog tablica, Priština bude oduzimala vozila, maltretirala i hapsila ljude, doći će do recipročnih mera i odgovarajućeg odgovora Beograda.
Dačić kaže da je evidentno je da su Srbi uplašeni i da žele da znaju kako će Srbija stati iza njih.
“Dolazak vojske je moguć samo uz sukob sa NATO, jer Priština i ne postoji kao vojna snaga. Mi moramo da se svim silama zalažemo za mir, a da se spremamo za rat”, poručio je Dačić.
Konstatuje da je bezbednosna situacija na KiM sve teža, da je bio veliki broj ozbiljnih incidenata i da se njihov broj povećava.
“To nisu incidenti verbalnog karaktera, puca se od strane kosovske policije na Srbe, stalno neka hapšenja, podizanje tenzije i stvara se nezadovoljstvo kod Srba uz već dugogodišnje nepoverenje prema međunarodnoj zajednici. Oni se sve više obraćaju državnom rukovodstvu sa zahtevima da im se pomogne i mislim da je zato bitno da se zna šta Srbija hoće”, konstatovao je srpski šef diplomatije.
Dodao je da sada vlada, svojim zakonskim i podzakonskim merama, mora da ekonomski pomogne da ljudi ostanu na Kosovu i Metohiji.
