Novo Brdo predstavlja simbol i svedočanstvo srednjovekovne Srbije i otvorenost prema evropskim uticajima tog vremena. Bogati rudnici iz kojih je stizalo najkvalitetnije srebro u celoj Evropi, učinilo je ovaj srednjovekovni grad veoma bogatim. Danas je Novo Brdo jedna od najvećih po teritoriji ali i najnerazvijenijih opština na Kosovu gde živi oko sedam hiljada stanovnika.
Novinarka Sonja Ivković kaže da je u opštini Novo Brdo sve više napuštenih sela, gde mladi ljudi odlaze.
„Iz godine u godinu ti prizori su sve češći, naročito posle rata. Posebno je teško kada vidite ljude koji su ostavljeni. Selo Carevce je nekada pre rata imalo preko 30 srpskih domaćinstva, danas tamo postoje samo tri. Postoji dosta primera, do pre dve godine u neka sela je bilo ljudi, a nakon dve godine kada sam ponovo obišla to sela više ih nije bilo“, kaže Ivkovićeva.
U selu Bostane, nalazi se crkva u kojoj se okupljaju vernici, mnogi od njih, prema rečima paroha Steve Mitrića, prelaze i po 35 kilometara kako bi došli u crkvi što predstavlja pravi podvig.
„Ovde je zaista nekim ljudima veliki podvig doći na samo Bogosluženje, crkva je u samom centru parohije. Neka mesta su od same crkve udaljena i po 35 kilometra, tako da neko doće u crkvu je veliki podvig, ali ljudi dolaze“, kazao je paroh Steva Mitrić.
Jedan od bisera u Kosovskom Pomoravlju prema rečima naših sagovornika predstavlja muzička škola „Stevan Hristić“, smeštena u selu Stanišor. Škola ima 500 đaka i svako drugo dete u Kosovskom Pomoravlju ide u tu školu. Milijana i Novak Mitrić kažu da je, osim bavljenja muzikom, škola dobra prilika da se deca druže i lepo provedu vreme tokom dana.
„Kada dođe dan da treba da idemo u muzičku školu tamo smo svi zajedno gde se družimo, ali nam nedostaje i neka sportska aktvinost da imamo, kao što je odbojka, košarka“, kaže Milijana Mitrić.
„Dok se vozim ka muzičkoj školi družim se sa drugarima. Tamo imamo časove solfeđa, gitare, a kada se sve to završi opet nastavljamo naše druženje“, navodi Novak Mitrić.
Milijana je nižu muzičku školu završila svirajući klavir, a u srednjoj školi je upisala solo pevanje, a njen brat Novak svira gitaru. Za veliki trud i posvećenost nisu izostala priznanja i nagrade. Njih dvoje često razmenjuju instrumente, pokazuju jedno drugom kako bi mogli šta da sviraju, pričaju o solfeđu, o teoriji muzike…
„Ja inače volim da sviram klasičnu muziku. Nekada volim i sama da iskomponujem neku pesmu koja se meni sviđa, započnem neke akorde koje msilim da treba da ide uz tu pesmu, spajajući te akorde nastaje neka pesma“, kaže Milijana Mitrić.
Podrška deci od strane roditelja je veoma važna. Svako dete u Novom Brdu i Kosovskom Pomoravlju ima priliku da se oplemenjuje muzikom i da tako svoju dušu čini bogatom, da na taj način stasava, kaže Milijanin i Novakov otac Stevan.
„To je prelepa stvar kad gledaš kako neko raste, uzrasta u nečemu oko čega ti kao roditelj nisi nešto preterano davao svoj doprinos, a vidiš da ta deca nešto znaju da otpevaju, odsviraju, da kažu, i bude ti lepo kad vidiš kako vežbaju, kad vidiš taj, možda i konačan rezultat“, kaže Stevan Mitrić.
U Novom Brdu je pre sukoba 1999. godine, većina stanovnika radila u rudniku olova i cinka, koji je posle rata zatvoren. U ovom uglavnom brdskom kraju, ljudi se pretežno bave poljoprivredom. U selu Prekovcu postoji narodna kuhinja, koja pokriva sela novobrdskog i gnjilanskog kraja.
