Nedavno potvrđivanje presude odnosno jednogodišnje zatvorske kazne, bivšem gradonačelniku Zvečana, Ivanu Todosijeviću, ponovo je pokrenulo pitanje pravičnosti za Srbe u kosovskom pravosuđu. Takođe, sve češća hapšenja i potom osuđivanja Srba na osnovu optužnica za navodne ratne zločine tokom poslednjeg rata na Kosovu i „instruisanih“ svedoka, koji pritom i menjaju iskaze, dodatno bacaju sumnju na tu pravičnost.
Advokat Ljubomir Pantović, koji je bio pravni zastupnik u čak 15 ovakvih slučajeva, mišljenja je da je svaki Srbin koji je optužen za ratni zločin na Kosovu – unapred kriv i unapred osuđen. Praksa ga u ovom njegovom mišlju, kaže, u tome i ne demantuje.
Sa ovakvim se njegovim mišljenjem – da se svaki Srbin na Kosovu unapred okrivi, kaže Pantović u intervjuu za KoSSev, mnogi ne slažu.
Ipak tvrdi da je to tako i da će tu svoju ocenu isticati svuda, pre svega, jer ga praksa i ne demantuje.
Dodaje da će, ukoliko ga praksa demantuje u njegovoj oceni, biti spreman da svoje mišljenje povuče.
U tih 15 slučajeva u kojima je on branio – izdvajaju se dva, po njemu, drastična.
Kao najgori primer nepravičnog suđenja protiv Srba, izdvojio je slučaj Gorana Stanišića, koji je osuđen za ratni zločin u selu Slovinje u opštini Lipljan na 20 godina zatvora.
Ovaj je izdvojio kao najnepravičniji, a zbog izmene iskaza svedoka, koji su jedno govorili , kako kaže advokat, u istražnom postupku i to neposredno nakon zločina koji se desio, a potpuno drugo po njegovom hapšenju 2019. godine.
„Dva odnosno tri ključna svedoka Tužilaštva su u istražnom postupku, koji je tada vodio UNMIK pa onda EULEX, rekla da Goran Stanišić nije učestvovao u izvršenju ratnog zločina. Čak su ti svedoci nabrojali potpuno druge ljude. Međutim, po njegovom hapšenju ti isti svedoci su došli kod tužioca i rekli ‘da, Goran Stanišić je izvršio krivično delo ratnog zločina’“, objašnjava.
Stoga, Pantović smatra da sud ne može da da kredibilitet i da veruje takvim svedocima koji su nekoinzistentni u iskazima.
„Prvo ne spominju čoveka kao izvršioca, a potom kažu da je kriv. Takav svedok nije kredibilan, a ipak Stanišić je osuđen i to pravosnažno na 15 godina zatvora“, ponovio je Pantović.
Kao još jedan primer, naveo je još jednog svog branjenika, Zorana Đokića iz Peći, za koji ocenjuje da je „možda i još drastičniji slučaj“.
„U njegovom slučaju optužnica tužioca je propala, jer je krunski svedok rekao Drugi čovek je to uradio, a ne Zoran Đokić. Onda je punomoćnik oštećenog predložio, nakon isteka svih zakonskih rokova, nove svedoke. Očigledno da su bili instruirani, jer su došli i rekli Da, Zoran Đokić je učestvovao u ubistvu dva čoveka„, navodi Pantović.
Mogućnosti za one koji su osuđeni, poručuje Pantović, nisu mnogo velike i oni moraju da istrpe pravna sredstva koja su im na raspolaganju u okviru Kosova.
„Mi branioci to i radimo. Idemo do Ustavnog suda Kosova, gde ja imam sada dva predmeta i gde sam izjavio ustavne žalbe zbog povrede ustavnog prava na pravično suđenje“, ističe.
Dodaje da ni jedan od ova dva slučaja nije rešen, otkrivši da je jedan od njih upravo slučaj – Zorana Đokića.
Izlazak Srba iz kosovskih institucija – pogoršao stanje u pravosuđu
Izlazak Srba iz Kosovske policije novembra meseca, kao i iz pravosudnih institucija na Severu, samo je stanje u pravosuđu na Kosovu pogoršalo, naglašava Pantović.
Branioci sa Severa imaju drastično smanjen obim posla, sa samo par u Osnovnom sudu u Mitrovici i mnogo više sada u Prištini ili Peći.
„Sudovi na Severu sada rade sa jednim reduciranim obimom posla, što na kraju dovodi do toga da građani ne mogu da ostvare svoja prava pred pravnim organima. Većina tužioca je bilo srpske nacionalnosti. Sada kad dođete u sud, to je jedna prazna zgrada. Nema ni zaposlenih, a ni stranaka, ni tužilaca“, kaže Pantović.
Na mestima gde su bile srpske sudije i tužioci, sada su Albanci.
Pantović kaže da njihov tretman sada prema Srbima ne može da oceni, jer procesa je malo, što on zapravo vidi kao veći problem:
„Kada vi imate 5-6 puta manje suđenja nego do novembra prošle godine, jasno je da tu nešto nije u redu“.
Podsetio je na to da je Osnovni sud u Mitrovici čak 82 predmeta ustupio sudovima u drugim regionima na Kosovu. O tome, kako je naglasio, ni okrivljeni ni branioci – nisu znali.
„Nismo znali ni koji su to predmeti, ni ko su okrivljeni, koji će tužioci sada to da zastupaju. Sve su svemu, vlada jedna konfuzija“, ocenjuje Pantović.
Izveštaji Fonda za humanitarno pravo – na odražavaju pravu sliku o pravosuđu na Kosovu
Za razliku od ranije, trenutno suđenja na Kosovu, kada su u pitanju međunarodne organizacije, trenutno prati Fond za humanitarno pravo – Kancelarija u Prištini, koji svake godine predstavljaju godišnji izveštaj, zatim prati i OEBS, a svog posmatrača ima i EULEX – čiji se izveštaji i ocene ne publikuju.
Osvrnuvši se na prošlogodišnji izveštaj Fonda za humanitarno pravo, Pantović ističe da njime, kao i generalno izveštajima te nevladine organizacije, nije zadovoljan.
Podsetio je i na nedavno objavljen izveštaj Stejt departmenta upravo o stanju u pravosuđu, pored celog regiona, tako i na Kosovu, a u kom su, kako je kazao, kritike bile prilično jake.
„Posebno oko produžavanja pritvora, odnosno dužine trajanja pritvora“, dodao je Pantović.
Građani na Kosovu onemogućeni da zaštitu svojih prava zatraže preko međunarodnih pravnih mehanizama
„Međunarodni pravni mehanizmi zaštite na Kosovu na postoje, Kosovo nije član Saveta Evrope, građani na Kosovu nemaju pravio da traže zaštitu svojih prava pred evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu – i sve se onda završava na Kosovu“, ističe advokat Pantović.
U tom smislu, iako se slaže da je to više političko pitanje, smatra da bi prijem Kosova u Savet Evrope veoma značio.
„Građani bi stekli pravo da svoja prava zaštite, kad iscrpe sve mogućnosti u okviru Kosova, potraže i u Strazburu. Ipak to ne bi mogli oni koji su pre prijema u SE, pravosnažno osuđeni na Kosovu“.
