Premijer u Prištini Aljbin Kurti potvrdio je poslanicima skupštine da Zajednica opština sa srpskom većinom postoji u sporazumu dogovorenom 18. marta u Ohridu, dodajući da su mu međunarodni saveznici jasno stavili do znanja da se međunarodne obaveze koje su postignute ranije ne menjaju, ni u slučaju promene vlade.
“Ako želimo da budemo tretirani kao država i da budemo priznati kao takvi, ne možemo da izbegnemo obaveze iz međunarodnih ugovora koje imamo. Te obaveze iz prošlosti su implicitno uključene u proces dijaloga, jer su pokrenute u razgovorima i bavićemo se svim pitanjima iz ugla našeg ustava. Sve što radimo u tom pogledu je standard koji je već prihvatila svaka evropska demokratija”, rekao je Aljbin Kurti, izveštavajući parlament o najnovijoj rundi dijaloga u Ohridu.
“Naši saveznici podsećaju da su dogovori postignuti u ime naših zemalja, da su obavezni i kada se vlade menjaju”, dodao je Kurti i najavio da će se usprotiviti svakoj nameri teritorijalnog etnonacionalizma, te da neće prihvatiti nikakav model teritorijalne autonomije.
“Sada imamo novi dokument u rukama i moramo ga iskoristiti na najbolji način. Zaglavili smo sa prethodnim dokumentima, a sa ovim možemo nastaviti. Važno je naglasiti da možemo zaustaviti svaku mogućnost diskriminacije. Moramo izbeći svako pozivanje na probleme koji su se pojavili u Bosni. Ono što smo dogovorili je pravno telo. Iz evropskih primera čvrsto i snažno se protivimo teritorijalnoj etnonacionalizaciji. To ne možemo dozvoliti niti ponoviti. Sada moramo da pređemo sa standarda Dačića i Vučića iz 2013. i 2015. na standarde Saveta Evrope i demokratskog sistema EU zasnovanog na građaninu”, rekao je Kurti.
Preneo je da su se obavezali da ozvaniče status Srpske pravoslavne crkve i obezbede visok nivo zaštite za objekte verskog i kulturnog nasleđa u skladu sa postojećim evropskim modelima.
“Nemam razloga da izbegavam dijalog sa poglavarima Srpske pravoslavne crkve. Nećemo ulaziti u raspravu sa čelnicima Republike Srbije o ovom pitanju. Pozivam rukovodstvo Srpske pravoslavne crkve da se angažuje sa nama u dobroj nameri, i da u dobroj nameri razgovaramo o sporazumu”, rekao je Kurti na sednici Skupštine.
Većina zastupnika opozicionih parlamentarnih stranaka zamerila je Kurtiju zbog sporazuma iz Ohrida i “laganja javnosti da neće da formira Zajednicu da bi na kraju priznao da je ta organizacija sastavni deo sporazuma”.
“Najveći iskorak u politici napravio je Kurti kada je prešao sa ‘nema pregovora o samoopredeljenju, da pregovaramo, do samoopredeljenja ali za Srbe’. Izdao je svoje birače, jer im je obećao da više nema Udruženja, Zajednica, postoji rizik da se kosovskim Srbima dâ politička autonomija”, rekao je predsednik Demokratske partije Memlji Krasnići.
Kritikovao je Kurtija da je od konačnog sporazuma usredsređenog na priznanje, stigao do dogovora sa autonomijom u centru.
Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku smatra da je sporazum iz Ohrida veliki gubitak i odstupanje od primarnog cilja, odnosno uzajamnog priznavanja.
“Udruženje je deo konačnog sporazuma i sprovodi se nakon međusobnog priznavanja, što je bilo među Kurtijevim uslovima. Nisu prošla ni dva meseca, a aneks sporazuma jasno predviđa početak razgovora o samoupravljanju srpske zajednice na Kosovu. Govorim o šest uslova koji su navedeni pre samo dva meseca. Za ove stavove i Kurtijevu promenu pozicije osećam samo žaljenje. Kakva tragična politička sudbina”, naveo je Abdidžiku.
