Za mene su medijske slobode vrlo jednostavne i jednostavan pojam, nije ništa komplikovano. Kao što su ljudska prava jednostavan sistem pojmova, upravo kada pričam o 8. martu, o rodnim pravima i rodnoj jednakosti, to su sve ljudska prava. Medijska sloboda je upravo u zagovaranju tih osnovnih ljudskih prava, ja tako vidim svoj posao, kazala je u intervju za Radio Goraždevac novinarka Maša Mileusnić.
Medijska sloboda je velika odgovornost, u odgovornosti vidim slobodu, kaže Maša Mileusnić. Mediji su, prema njenim rečima, sada prva svetska sila, pa je samim tim odgovornost veća.
„Informacija je sada najskuplji proizvod. I zbog toga je velika odgovornost medija u onome kako štite ljudska prava. U svakom kodeksu novinara imate upravo to, kreće se iz osnovnih vrednosti demokratskog društva, tako se brani demokratija, tako se brane ljudske slobode jer to su upravo medijske slobode“, kazala je ona.
Maša Mileusnić kaže da odgovornost u medijima postoji ali je ne preduzima svako
„Ne postoji poprečni presek da su neodgovorni svi mediji. Naprotiv! Ja radim sa jako mnogo odgovornih medija, novinarki novinara. Mislim da ti postoji baš zdravo tkivo samo ne mogu baš da dođu do izražaja. Uglavnom su to lokalni mediji i to su za mene heroji. Novinari i novinarke koje se bave gorućim temama, političkim temama, svim onim informacijama koje izazivaju otpor u centrima moći, koji se zameraju centrima moći“, kaže Maša Mileusnić.
Ona dodaje da mediji u regionu uglavnom imaju iste probleme.
„U suštini nema velikih razlika, nijanse su u pitanju. Isti su nam postulati. Isti su nam problemi u državama, što se tiče korupcije i slobode govora i govora mržnje. Tu se opet dolazi do pitanja sloboda, do pitanja poštovanja ljudskih prava“, kaže Mileusnićeva.
Kada su u pitanju društvene mreže, ona smatra da, one ne mogu mreže da budu izvor informacija, one su prenosioci, kao i mediji.
„Kako prenosimo to je već naš posao, posao novinara, ljudi koji se bave prenošenjem informacija, novinari, influenseri, sada možemo da govorimo o široj lepezi zanimanja koja su se pojavila a u suštini su ista. Etika i etička odgovornost za prenesenu informaciju, jer ljudi koji prenose dezinformacije veruju da su to prave informacije ili ne veruju nego pokušavanju da to predstave kao pravu informaciju. Sve to dolazi iz raznih centara moći“, kaže Maša Mileusnić.
Edukacija je najvažnije pitanje za nas koji radimo u medijima, jer tako učimo da prepoznamo laž.
„Ja kao mentorka i kao trenerka, koja sam držala treninge o rodnoj dezinformaciji sam učila usput, ne samo o tome, nego i svemu ostalom, jer ako ne učimo ceo život, u našem poslu mi nemamo šta da tražimo. Jedna od lepota ovog posla, i što sam ja krenula da radim ovaj posao, je što se uči ceo život. Svakoga dana saznaješ nešto novo u zavisnosti od toga čime se baviš i koju temu obrađuješ, kaže novinarka Mileusnić.
U tom smislu, medijska pismenost bi trebalo da postoji i u obrazovnom sistemu, da je uče najmlađe generacije.
„Učenje je najvažnije, ne možete na puno mesta naći informacije i učiti o medijskoj pismenosti zato što ne postoji. Morala bi da postoji bar na fakultetu, na svim fakultetima, ne samo na novinarstvu. Upravo na svim fakultetima, srednjim školama, osnovnim školama, da se deca od obdaništa, uče kako da čitaju, koji su alati da prepoznaju manipulacije lažne vesti, svake vrste. I tu je ustvari možda rešenje svih ovih naših problema kada su mediji u pitanju a to su najveći problemi jer izbori se nameštaju tako što se manipuliše medijima“, kaže Mileusnićeva.
Ona navodi primer veliko novinarsko istraživanje koje je objavio Gardijan o tome šta se dogodilo sa izborima i kako su na njih uticale agencije koje se bave manipulacijom na društvenim mrežama, dezinformacijama na društvenim mrežama i koliko su uticale na tok izbora u Velikoj Britaniji, koja je, kako je kazala, jedan od bastiona demokratije u svetu i neki uzor nama koji smo još u povoju.
„Kada se to tamo dogodi zamislite šta može da se dogodi nama ovde na prostoru Balkana“, kaže Maša Mileusnić.
Položaj novinarki kod nas je identičan kao i svuda u svetu. Jako je loš. Zbog toga smo napravile grupu Novinarke protiv nasilja prema ženama, čiji sam član kaže za Radio Goraždevac Maša Mileusnić.
„Krenule smo od etičkog izveštavanja o nasilju prema ženama, što je veoma važno. Onda smo shvatile da smo mi jednako ugrožene kao i žene o kojima izveštavamo. Mislim da nasilje novinarke trpe na različitim nivoima, počevši od redakcije, preko terena, porodice u kojima žive, nerazumevanje posla kojim se bave, velika razlika u platama. U svim redakcijama žene su te koje naviše proizvode sadržaje, dok su na menadžerskim pozicijama muškarci“, kaže Mileusnićeva.
U tabloidima imamo konstantno nasilje 24 sata. Svaku vrstu nasilja čine, ugrožavaju ljudske živote i osnovna ljudska prava. Sprovođenje zakona bi nam pomoglo da se to promeni.
„Govor mržnje iz centra političkih moći je sada toliko normalizovan da je to „za Haški tribunal“, to je bukvalno zločin protiv čovečnosti u mom sistemu vrednosti. Ja mislim da je to toliko neopisivo da ne znam kako da opišem i šta da kažem kada je govor mižnje u pitanju. On je prisutan bukvalno u svakom segmentu našeg društva“, kaže novinarka Maša Mileusnić.
Ceo intervju pogledajte na linku ispod:
