U Prištini je jutros održana još jedna sednica skupštine, sazvana kako bi se razmatrala tri sporazuma iz Berlinskog procesa, među kojima i onaj o slobodnom kretanju, samo sa ličnim kartama, građana Kosova i Bosne i Hercegovine, koji je u međuvremenu ratifikovan. Sednici je prisustvovao i kosovski premijer, Aljbin Kurti, pa su opozicioni poslanici iskoristili priliku da ga, u izjavama van dnevnog reda, pitaju i posavetuju o predstojećem sastanku sa srpskim predsednikom u Briselu. I dok ga jedni kritikuju što je potpuno svoj fokus okrenuo na dijalog sa Beogradom i tako zapustio građane koji odlaze sa Kosova, drugi traže još jednu debatu pred njegov odlazak u ponedeljak. Savetuju ga da u ponedeljak zatvori sporazum sa Srbijom, kritikujući ga ponovo danas, da u evropskom predlogu nije naznačeno uzajamno priznanje.
Da svoj fokus kosovski premijer treba da vrati na život samih građana, koji u velikom broju odlaze sa Kosova, poručio je danas šef poslaničke grupe PDK, Abeljard Tahiri.
Kaže da su brojke o odlasku građana, petežno mladih sa Kosova – zastrašujuće, te da one pokazuju da nešto unutar vlade nije kako treba.
Stoga, kaže da Kurtiju mora da se stavi do znanja da, osim dijaloga, ima i drugih pitanja kojima mora dati značaj.
Naročito mu je „skandalozna“ navodna izjava kosovskog premijera za jedan francuski magazin: „U kojoj kaže da jedni odlaze, a drugi će se vratiti“.
„Ne možemo tako neodgovorno govoriti pred ovim alarmantnim brojkama“, istakao je Tahiri.
Hoti traži još jednu debatu pred Brisel
Sa druge strane, poslanik LDK Avdulah Hoti, danas je želeo da priča upravo o dijalogu. Štaviše, zatražio je debatu pred odlazak kosovskog premijera u Brisel dolazećeg ponedeljka.
„U ponedeljak je sastanak u Briselu i moramo da znamo o čemu će se tamo razgovarati. Imamo pitanja. Smatram da je ustavna obaveza da obavestite Skupštinu i smatram da bi trebalo da bude rasprava pre sastanka u ponedeljak”, istakao je ovaj poslanik.
Haradinaj: Kosovo treba u ponedeljak da završi sporazum sa Srbijom
Lider AAK, Ramuš Haradinaj i danas je ostao pri svom stavu, da je, po njegovom mišljenju, evropski predlog nešto što bi za Kosovo bilo dobro. Smatra da, pre svega, prihvatanje tog plana može da predstavlja bolju bezbednost na Kosovu.
„Postizanjem sporazuma sa Srbijom, može pomoći globalnoj koaliciji u borbi protiv Rusije, koja jedina nije srećna zbog tog sporazuma“, kaže Haradinaj.
Ono što Kosovo u tom slučaju može da uradi u ponedeljak u Briselu, savetuje on, jeste da ga završi.
„Jedina zemlja na svetu koja nije srećna zbog kosovsko-srpskog sporazuma je Rusija. Kako Kosovo može da postupi – može da završi sporazum u ponedeljak. Ne samo da daje pozitivne signale, već i da završi sporazum“, rekao je on.
Kurti: Držim se principa poverljivosti razgovora; Predlog nije proizvod zahteva dve strane
Kurti im je i danas poručio da on mora da se drži principa koji su zatražili evropski posrednici, a to je poverljivost razgovora. Zato je, kaže, deo sadržaja plana podelio sa opozicijom, ali ne u Skupštini.
Poručio je predlog zapravo nije proizvod pregovora: „Jer je 18. avgusta prošle godine otvorena tema opšteg okvira sporazuma, ali nije bilo sastanaka na tu temu, jer druga strana nije bila ni zainteresovana ni spremna za to“.
Kaže da je tri nedelje nakon toga stigao predlog, oko kog se nije pregovaralo i u kom strane nisu mogle da traže šta će u njemu biti uvršteno.
Naznačio je da su ga osmislili, pre svega, savznici Kosova i to kao paket koji će „unaprediti njihovo članstvo u međunarodni sistem, ali i koji sadrži faktičko priznanje, a sve to na osnovu povelje UN“.
Ničeg posebnog što se odnosi na SPC nema u klauzuli o formalizaciji njenog statusa, koja je deo evropskog predloga
Dodatno pitanje za njega imala je poslanica PDK, Arijana Musliu Šoši, a ticalo se statusa Srpske pravoslavne crkve. Ona želi da zna da li je taj status posebna tačka u francusko-nemačkom planu.
Kurti je odgovorio da u predlogu nema ničeg posebno istorijski pogrešnog i da ga ima, izjavio je da ga nikada neće prihvatiti.
„Predlog sporazuma sadrži klauzulu o formalizaciji statusa Srpske pravoslavne crkve. Formalizacija ne znači pregovore o njenom statusu niti diskusiju o posebnim pravima. Formalizacija se odnosi na priznavanje Srpske pravoslavne crkve kao verskog pravnog lica, odnosno federalne zajednice u unutrašnjem zakonodavstvu Republike Kosovo“, odgovorio joj je Kurti.
Kaže da to ne znači „ništa posebno“, već ispunjavanje obaveze Kosova prema svim zajednicama ili verskim zajednicama u pogledu prava i sloboda priznatih Međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.
„Formalizovanje statusa Pravoslavne Crkve će se učiniti, i sada je već učinjeno, kroz njeno priznavanje kao jedne od verskih zajednica na Kosovu u relevantnom zakonu. Garantujem vam da na ništa posebno, privilegovano ili istorijski kontroverzno što ima veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom nikada ne bi pristao da bude uključeno u ovakav sporazum”, kazao joj je Kurti.
