Uzgoj vinove loze na prostoru regiona severnog Kosova i Metohije je sve popularniji, iako je potrebno sortiment prilagoditi geografskom položaju i uslovima zemljišta, rekla je Ljiljana Gvozdić,dipl ing. agronomije, rukovodilac Poljoprivredne savetodavne službe, za program Radija Kosovska Mitrovica povodom Svetog Trifuna – dana vinogradara.
“Lepo je da se oglasimo danas povodom dana vinogradara uz konstataciju da smo ranije imali mnogo manje površina pod vinovom lozom, ali moram danas da kažem na dan vinogradara da smo se pomerili u odnosu na predhodni period, sada je to na boljem nivou ali i dalje nedovoljno. Mi moramo i dalje da napredijemo, imamo želje i potencijala i parcela koje su odgovarajuće i mogu da služe toj svrsi samo treba da im se pristupi sa idejom i namerom da se na njima zasade vinogradi.
Naročito je povećana proizvodnja u opštini Leposavić, napredovali smo i u sortimentu, nisu to više autohtone sorte “prokupca” i “tamjanike”, sada su zastupljene i nove sorte”, kaže Ljiljana Gvozdić.
Postoje pisani podaci ali i predanja da je naš kraj ovde imao jako plodne vinograde, međutim smanjena proizvodnja se može pripistai i klimatskim promenama koje su nastupale u kontinuitetu. Vinova loza je osetljiva kategorija voćki, koja zahteva sklop klimatskih, geografskih i zemljišnih uslova, tako da je veoma važan odabir zemljišta, položaj zasada i broj sunčanih sati na određenoj parceli.
Gvozdićeva kaže da je neophodna stručna konsultacija oko odabira mesta za uzgoj vinove loze, upravo iz gore pomenutih razloga i da to igra veoma veliku ulogu kod prinosa. Tu pre svega misli na agrotehničke mere i vrstu sadnog materijala.
“Ukuliko želimo intenzivniju proizvodnju, pa neka je to i na površini od 5 do 10 ari, moramo da se pridržavamo mera , kako ne bi imali umanjen prinos. Ovom podneblju treba prilagoditi sortiment sa kraćim periodom zrenja grožđa. Treba birati sorte koje ranije sazrevaju upravo zbog oštrije klime na ovom brdsko – planinskom području. Neki proizvođači pokušavaju sa uzgojem stonih sorti, ali one kasno stižu i ne dostignu slatkost plodova.
Na podučju severnog Kosova i metohije se pokazalo da sorte “rizling” i “game2 mogu da dostignu punu zrelost, ali ipak zavisi od položaja parcele, dali je okrenuta ka severu ili ka jugu. O tome treba voditi računa kao i o izboru sorti”, dodaje Gvozdić.
Danas je Sveti Trifun, praznik vinogradara i proizvođači vinove loze od danas pošinju svoju proizvodnu godinu. Treba otpočeti sa rezidbom. Naša sagovornica objačnjava kako i na koji način:
“Vinogradari počinju sa takozvanom “rezidbom za rod” (rezidba za regulisanje rodnosti), tako što jedan čokot simbolično orežu, zaliju vinom uz tradicionalnu pogaču i so u vinogradu. Lepo je i da se vinograd osvešta, a potom uz veru u Boga i njihov rad krene i bude dobra rodna godina”, kaže Gvozdić i dodaje da je Sveti Trifun verski praznik, danas se samo otpočinje rezidba a tretiranje čitavog vinograda se ostavlja za toplije dane ranog proleća.
Klimatski uslovi diktiraju početak proizvodnje, te je neophodno pratiti vreme i temperaturne razlike koje su sve češće, tako da je svakome potreban savet više. A uz ove korisne savete Ljiljana Gvozdić, rukovodilac poljoprivredne savetodavne službe, sektora za voćarstvo poželela je svim proizvođačima srećan praznik i rodnu i berićetnu godinu.
