Francusko-nemački plan nudi rešenje koje ide u pravcu konačnog priznanja nezavisnog Kosova kroz pristup u UN, rekao je za RTS bivši diplomata Zoran Milivojević. Naglašava da se menja pregovarački okvir i prioritet dobijaju geopolitička i geostrateška pitanja. Jedinstvo je naša prva pretpostavka za pregovaračku platformu, zaključio je Milivojević.
Nemačko-francuski plan više nije samo plan, već novi pregovarački okvir. Teški dani i teške odluke su pred državom, istakao je u obraćanju javnosti predsednik Aleksandar Vučić.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je ovo vrhunac pritiska koji traje od NATO agresije, i od prekomponovanja situacije u regionu koja je dodatno dobila na značaju i sadržaju ratom u Ukrajini.
“Ovaj region sa Srbijom na čelu i Srbija pre svega postali su deo geopolitičke strategije i ciljeva u vezi s tim ratom. Pozvao bih se na izjavu Eskobara, koji govori da ovaj region treba da pripadne transatlantskoj zajednici i cilj je da su transatlantske integracije u prvom planu”, rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, Srbija je postala predmet realizacije tih geostrateških ciljeva.
Govoreći o planu koji je ponuđen, Milivojević kaže da je sada konačno i jasno da naši pristupni pregovori i naš strateški cilj u vezi sa pristupanjem EU sada dobijaju potpuno drugi osnov.
Geopolitički i geostrateški interesi
Kako kaže, ulazimo u geopolitičke i geostrateške interese i ciljeve koji su vezani za novo prekomponovanje i odnosa snaga i interesa velikih na ovim prostorima.
Plan su prihvatile sve države članice EU, uključujući i one koje nisu priznale KiM.
“Ovaj plan je deo konsenzusa zapadnih zemalja i zapadne transatlantske zajednice u vezi s ratom u Ukrajini i za pravljenje novog poretka kada je reč o Evropi, u tom smislu odnos prema tim geostrateškim i geopolitičkim interesima ima prioritet i u odnosu na stav pojedinih zemalja oko pitanja KiM”, rekao je on.
Druga stvar, kako navodi Milivojević, prema oceni Brisela i Vašingtona, nude se rešenja koja mogu da prevaziđu i problem pet zemalja članica EU i četiri zemlje članice NATO-a povodom KiM.
“Definitivno se vidi da i oni svoj stav prema KiM vezuju za naš stav, jer ako bismo mi prihvatili rešenje iz ovog plana, onda bi to njima dalo prostora da i svoj stav promene u korist tih rešenja, a u vezi s našim stavom”, istakao je Milivojević.
Plan postaje osnova za dalje pregovore
Plan nudi rešenje koje idu u pravcu konačnog priznanja nezavisnosti Kosova i potvrde kosovske državnosti kroz pristup UN, napominje on.
“Ovaj plan postaje osnova za dalje pregovore, uključujući i naše pristupne pregovore, menja se pregovarački okvir, prioritet dobijaju geopolitička i geostrateška pitanja”, dodao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, odlučnost da se to realizuje obuhvata dve stvari koje govore da je ta odlučnost na najvišem nivou.
Milivojević kaže da su Amerikanci odlučili da se Briselski sporazum primeni, da se formira ZSO, američki ambasador zakazao je za 31. januar sastanak sa političkim strankama na KiM radi razgovora o ZSO.
Prihvaćeno je, dalje navodi, da je to prethodno pitanje i u tom smislu i stav Srbije da se to mora rešiti kao prethodno pitanje.
Druga stvar – dolazi do izražaja teza o rokovima o kojima se pričalo i na kraju prošle godine, i na početku ove godine – vidi se da se cela stvar vezuje za aktuelne administracije i u Briselu i u Vašingtonu kojima ove godine ističe rok, objasnio je Milivojević.
Te administracije su odlučne da taj posao završe, kaže Milivojević.
(Ne)prihvatanje plana
Posledice neprihvatanja plana: prekid evropskih integracija, povlačenje investicija i sveobuhvatne mere koje će naneti štetu Srbiji.
Milivojević kaže da postoje otvorena uslovljavanja, ali se mora doći do nekog dogovora, jedino neki dogovor i neki aranžman vezan za ciljeve i jedne i druge strane obezbeđuje mir i stabilnost na ovim prostorima, zbog toga se mora sa Srbijom i dalje razgovarati.
“Ovo se može smatrati uvodom u pregovore koji dobijaju drugi karakter. U prioritet ulaze geopolitički ciljevi, koji dobijaju prvorazredno mesto i postaju uslov naših pristupnih pregovora sa EU, a ti pregovori dobijaju drugi karakter”, rekao je Milivojević.
Ovo je početak pregovora koji za osnov imaju drugu platformu i sa drugačijim ciljevima nego što je do sada bilo, napomenuo je Milivojević.
Govoreći o prihvatanju ili odbijanju plana, Milivojević kaže da smo između te dve krajnosti.
Neophodan kompromis
“Ipak mora doći do kompromisa, jedino kompromis garantuje bezbednost i stabilnost. Lično moram da kažem: sve osim formalnog priznanja Kosova kao druge države, predmet je za razgovore”, kaže on.
Milivojević kaže da je jedinstvo ključna činjenica koja nama obezbeđuje zaštitu državnih i nacionalnih interesa, ovo je državno pitanje – ovo je pitanje države Srbije i njenog opstanka, i tu bismo i morali da se ponašamo kao druge države u istoriji.
“Jedinstvo je naša prva pretpostavka za pregovaračku platformu koja treba da nam obezbedi zaštitu državnih i nacionalnih interesa”, zaključio je Milivojević.
