Fondacija “Dajana Paunović” sa timom ljudi koji su opredeljeni za humanitarni rad ali i za društveno – političke i socijalne teme postoji već dve godine. Za kratko vreme su uspeli da usmere aktivnosti na mnoge kojima je potrebna pomoć, ali se ujedno bave socijalom, društvom i jednom rečju ljudima, rekla je u jutarnjem programu Radija Kosovska Mitrovica direktorka Fondacije Dajana Paunović.
“Kada radite sa ljudima i kada se opredelite za socijalnu politiku, vi radite sa verovatnoćom, sve može i ne mora, koliko se posvetite, koliko se date takve rezultate i dobijate. Mi smo se zaista u potpunosti posvetili našem radu i mislim da su rezultati za zaista kratko vreme došli i planiramo brojne aktivnosti u ovoj godini” istakla je.
Od samog početka osnivanja fondacije ne zaboravljamo ni jednog trenutka Kosovo i Metohiju, ona je visoko pozicionirana na listi naših prioriteta od samog početka. Ja nemam rodbinsku konekciju sa Kosmetom, iako me to pitaju. Ne, ja sam iz Beograda, ali toliko volim Kosovo i Metohiju da jednostavno ne odvajam nijedan grad na Kosovu od ostalih u centralnoj Srbiji”, rekla je Paunović.
“Danas smo ovde na prvom mestu da posetimo porodice mladića koji su u Štrpcu ranjeni na Badnje veče, da pokažemo da Srbija i svi ljudi dobre volje stoje uz njih i da im poželimo da se što pre oporave. Ovde smo da pošaljemo jasnu poruku da ničija deca, ma čije nacionalnosti bila ne smeju da budu meta napada. Što po rođenju pripadaju nekom narodu, što vole i osećaju svoj identitet i vole i neguju svoju tradiciju i ponosno nose tradiciju svog naroda, kao što to mi činimo. Ono što se dogodilo na badnje veče je u najmanju ruku strašno. To što se u Štrpcu desilo mora da postane deo jedne mračne prošlosti, a svi naši napori moraju da budu usmereni da se to nikada više i ne ponovi, da naša deca kao i deca naših suseda odrastaju u miru, da imaju sigurnu i izvesnu budućnost. Svesni smo da je dug i trnovit put do pomirenja u regionu, ali mi moramo da učinimo sve da se “diše” do pomirenja i izgradnje međusobnog poštovanja. To je jedina politika kojom moramo da se vodimo, to je jednostavno politika života, politika budućnosti i nade i ona že uvek pobediti politiku prošlosti, politiku smrti i vraćanja balkanskih naroda u beskonačne i besmislene sukobe. Mi danas kao narod i kao društvo prvenstveno imamo obavezu da stvaramo budućnost za našu decu. Moramo da probudimo empatiju to je zalog naše budućnosti, da stvaramo društvo humanosti, ne smemo i ne treba da ispravljamo istorijske nepravde kojih je bilo na svim stranama i u mnogim zemljama na ovim prostorima.To treba ostaviti pravnicima i istoričarima, a mi i ljudi koji se bave društveno-političkim temama jednostavno moramo da se bavimo budućnošću i to treba da bude okosnica i nešto čemu treba da težimo” navela je Paunović.
Istakla je da sve što se desilo Stefanu i Milošu je nas pogodilo i ujedinilo.
“Stefan je vršnjak mog sina koji ima 11 godina i kada sam gledala snimak verujte mi da sam zaplakala, jer mi je moje dete bilo pred očima kao što je svakom roditelju bilo svoje. Srce mi je zaigralo. Miloš je momak, oni su u svojoj zemlji tog dana sekli badnjak pripremajući se za najradosniji praznik Božić. Stefan i Miloš su nažalost dobili čestitku od Albanaca, ne mogu to drugačije da nazovem, i mi kao narod dobili smo jasnu poruku da od tog suživota nažalost posle svih napora i pregovora nažalost možda nema ništa. Neću tu staviti tačku, staviću zarez, ali to je negde moje mišljenje ali ti dečaci su mogli da prođu toga dana i gore kao i njihovi sunarodnici žeteoci pre mnogo godina” rekla je Paunović.
“Ne znam sa kojom mržnjom i zaslepljenošću neko može da ispali metak na dete od 11 godina. Često se pitam, jer mi i moje kolege iz fondacije se bavimo analizom politike, da li uopšte među medijatorima u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim državama postoji bar jedan čovek koji će zaista iskreno da se posveti ovom problemu za mir na ovim prostorima ili će se situacija nadalje samo pogoršavati kao što znate jer živite ovde. Imam mnogo prijatelja ovde i zavolela sam ih kao svoju porodicu i znam da situacija ovde može da se promeni. ne iz sata u sat, nego iz sekunde u sekundu. Mislim da je vreme da se mešetarenje zaustavi da ovo bure baruta ne eksplodira, jer ovo je plamen koji može da preraste u požar kada je Balkan u pitanju i mislim da nema nama mesta u takvoj Evropi. Ja se takvoj Evropi ne radujem iako zaista nikad nisam bila vanevropljanin, nasuprot” zaključila je Paunović osvrćući se na trenutne društveno političke i bezbednosne prilike-
Navela da je je povodo posete Kosovu i Metohili obilazak dece u Gotovuši i Klokotu.
“Srećni smo da su živi, a svedoci smo da je Stefan preživeo samo pukom srećom. Na njega je pucao vojnik, čovek kosovskih bezbednosnih snaga. Bogu hvala da su oni dobro, mi smo se ujedinili, cela Srbija stoji iza njih i predsednik Vučić je preneo pozdrave mnogo puta i preko naše fondacije, tako da mi stojimo čvrsto uz Kosovo i Metohiju i stajaćemo” istakla je.
Nakon što se opširno osvrnula na događaj analizirajući trenutnu situaciju u kojoj se nalazimo kao društvo, Dajana Paunović je govorila o demografskoj slici u Srbiji danas.
Saglasna je da su podaci o natalitetu poražavajući i da smo prosečno stara nacija. Zato je u program fondacije uvrstila orden “Svete majke Anastasije” koji se svake godine tradicionalno dodeljuje srpskim majkama sa troje i više dece u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu.
“Kosovo je svetli primer dobre prakse kada je demografija u pitanju i to uvek ističemo. Poslednjih godinu dana fondacija se bavi demografijom uz saradnju sa Vladinim sektorom koji je najviša instanca za ta pitanja, a delegirao nas je predsednik Republike. Mi smo za godinu dana obišli 60 lokalnih samouprava kada je u pitanju centralna Srbija i Vojvodina i statistički podaci su , kada je u pitanju demografija, poražavajući. Mi se tu ne razlikujemo mnogo od ostatka regiona, niti od mnogo razvijenijih evropskih zemalja. Mogu da primetim da nije sve u standardu, novcu i finansijama, jer kako vidite bogatiju porodicu tako vidite u njoj manji broj dece. A kad zađete u ruralne i seoske sredine, tamo vidite srećnu i nasmejanu decu koje trčkaraju po dvorištima i kuće pune” graje”. Demografija je po meni jedno od najkomplikovanijih pitanja kada je naša zemlja u pitanju i to traje decenijama unazad. Mi smo se kao fondacija uhvatili u koštac sa najvećim problemom, jer ne može preko noći doći do promena, ali promene su počele da se dešavaju i promene će se dešavati i bolje je nego pre desetak godina, ali treba puno raditi na tome”, zaključila je Paunović.
Paunovićeva kaže da oni detektuju probleme svakodnevno kroz rad i analizu rada u okviru lokalnih samouprava, u smislu šta treba obezbediti, prilagoditi i olakšati porodicama i deci, naročito u manje urbanim sredinama. Ona se slaže da deca samo uz adekvatne uslove mogu da rastu i da se razvijaju, a da je potrebna podrška društva i države u celini.
Pominjući orden koji Fondacija dodeljuje majkama heroinama koje odgajaju troje i više dece, kaže da joj je želja da priznanje bude nešto što je od nacionalnog značaja i da to fondaciju nadživi.
“Ako bi došlo do trenutka da nekada fondacija više ne postoji, naravno što ja iskreno ne bih želela, volela bih da priznanje ostane i postane deo tradicije”, iskrena je Paunović.
Pozdravila je našu sugrađanku Anu Vuković, majku jedanaestoro dece koja je dobitnica priznanja i pravi primer srpske heroine.
Fondacija “Dajana Paunović” planira brojne aktivnosti u godini koja je pred nama i posle današnje posete Kosovskoj Mitrovici i porodicama ranjenih dečaka u Štrpcu, Klokotu i Gračanici, gde se Stefan oporavlja, nastavlja svoj humanitarni karavan.
Poslušajte emisiju:
