„Treba pisati, reči i dalje imaju snagu, rukopisi ne gore i mi ćemo pobediti“, rekao je glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“ Slobodan Bubnjević na uručenju godišnjih nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) danas u Pres centru UNS-a.
Bubnjeviću je novinarka i predsednica žirija Ksenija Pavkov uručila nagradu „Bogdan Tirnanić“ za kolumne koje je objavljivao u listu „Zrenjanin“, u stilu koji je, kako navodi žiri, jasan, jedinstven i upečatljiv bez bojazni da beskompromisno piše o problemima u društvu, saopštio je UNS.
Ovaj nedeljnik je nedavno obeležio sedam decenija postojanja zbog čega je Bubnjeviću kao glavnom i odgovornom uredniku ovog lista predsednik UNS-a Živojin Rakočević uručio i Povelju povodom tog jubileja.
Povelja za 40 godina rada uručena je i Radiju Kosovska Mitrovica, a nagradu je primila glavna i odgovorna urednica ove medijske kuće Maja Fićović.
„Ovo je za mene zaista veliko iznenađenje. Hvala svima u ime kolektiva Radija Kosovska Mitrovica, koji 40 godina obavlja veliki zadatak da objektivno svakodnevno informiše slušaoce, a danas i čitaoce putem portala, bez obzira na okolnosti u kojima se nalazimo“, rekla je Fićović.
Za novinarsku hrabrost nagrada je uručena novinaru nedeljnika NIN Vuku Cvijiću.
Kako se navodi u obrazloženju nagrade, Cvijić spada u retku vrstu novinara starog kova koji su zadržali profesionalnu strast i uverenje da je svaka cena mala u zalaganju za bolje društvo u kome ćemo živeti.
Za boljitak u društvu godinama se borio i novinar i višegodišnji član UNS-a Dragoljub Janojlić, kome je danas uručena nagrada za životno delo. Kako žiri navodi u obrazloženju, Janojlić je pišući obuhvatao široku lepezu društveno značajnih tema – od nacističkih i zarobljeničkih logora do priča humanitarnog karaktera u čijem je središtu bio „običan čovek“.
„Zahvaljujem žiriju što je na ovaj način krunisao moj rad proveden u četiri redakcije – od prve u Ljubljani do poslednje u Beogradu. Priželjkivao sam ovakvu nagradu, ali nisam žurio jer sam znao da nagrada dođe samo onda kad je vreme za to“, rekao je Janojlić.
Nagrada za životno delo uručena je i novinaru, uredniku, piscu i putopiscu Nenadu Ristiću. Značajan trag je, ističe žiri, ostavio je pripremajući Treći dnevnik.
„Ulice su se praznile da bi se videlo šta će to Neša da stavi u Dnevnik, vrabac je leteo slobodno kroz studio, a šta bi još moglo, pitao se zaista milionski auditorijum u vreme kad nije bilo riča i šera“, napisala je njegova koleginica Ljiljana Jovanović u predlogu za nagradu.
Ristić je i prvi urednik Beograske hronike i, kako ističe žiri, tvorac modernog koncepta informativnog programa.
„Imao sam spremljeno šta ću da kažem ali 85 godina mi je i to sam zaboravio“, rekao je u šali Ristić.
Kao krunu višedecenijskog rada, Zlatnu povelju je predsednica žirija Anđelka Mali uručila novinarki u penziji Dragoslavi Dragani Peskarević.
„Ništa mi nije bilo teško da radim i svaki dopinos je moj penzionerski život učinio još lepšim. Sa Radom u Klubu novinara imala sam priliku da pomažem članovima. za sve potrebe koje su imali ja sam se trudila da svakom pomognem“, rekla je Peskarević, istakavši da joj je Zlatna povelja UNS-a najvažnija nagrada uz nagradu koju je 1984, godine dobila na Sajmu mode.
Najviše prijava je pristiglo za nagradu za novinarsko stvaralaštvo „Laza Kostić“ u kategoriji reportaža, a žiri je ove godine napravio presedan i izabrao dve dobitnice – Minu Delić za reportažu “Rio Tinto: Pod otvorenim nebom” objavljenu na portalu “Slobodna reč” i Anđelku Ćup za reportažu “Crna zemlja ne progovara”.
Anđelka Ćup u reportaži „Crna zemlja ne progovara“ prikazuje priču o Zorici i Dragiši Petrović koji su tek posle 21 godine obišli mesto pogibije svoje dece u NATO bombardovanju kod Lužana u blizini Podujeva.
„Htela bih samo da se zahvalim mom snimatelju Vladi koji je bio sa mnom, svojim sagovornicima, čija je priča, nažalost, izuzetno teška. Želela bih da se bavim malo veselijim temama, rekla je Mali zahvalivši se UNS-u i Juronjuzu, koji je priču i objavio.
Posledice surovosti ljudskih postupaka prikazuje i reportaža Mine Delić. Kako je obrazložio žiri, u novoj dokumentarnoj reportaži o rođenju multinacionalne kompanije Rio Tinto na izvorištu istoimene reke u Španiji Mina Delić je prožela istorijski, kulturni i ekološki aspekt pojave ove kompanije. Na ovaj način prikazala je pustoš koju je Rio Tinto u Španiji ostavio iza sebe.
Da pravi reportažu o ovoj priči inspirisalo ju je to što je prvi put prošle godine otišla na policijsko saslušanje zbog Rio Tinta.
„Policija me teretila da sam organizator blokade na putu u Senti, a protiv otvaranja rudnika litijuma Rio Tinta. Tada je počelo suđenje i razvlačenje po medijima, a držala sam i govor ispred Vlade Srbije, što je sve bilo veoma stresno za mene. Tada sam se zapitala „Šta je taj Rio Tinto i kako je moguće da je neko toliko moćan da zbog njega policija dolazi po mene?“, istakla je Delić.
U obrazloženju za nagradu žiri navodi da je Delić uspela da implicitno pošalje jasnu i snažnu poruku i, da bez pominjanja Srbije, ispriča koji je mogući epilog ukoliko Kompanija, kako su je u Španiji jednom rečju zvali, pokrene projekat Jadar.
„Sa plavetnila neba pogled se survava u grotlo raščerečene zemlje. U daljini nazirem sićušne mašine, nazirem neko dno koje je toliko nezamislivo duboko. A čovek je, ipak, uspeo da ga dotakne“, piše Delić u reportaži.
Da je nagrada Laza Kostić svetionik novinarske profesije rekao je dopisnik RTV-a iz Brisela Ivan Ilić, zahvalivši se koleginici Ljubici Gojgić koja ga je preporučila za ovu nagradu.
„Voleo bih da se za nekoliko godina vidimo ovde, a da nagrađena vest bude da je Srbija punopravna članica Evropske unije“, rekao je Ilić.
Ilić, inače godinama izveštava iz Evropske unije za Radio-televiziju Vojvodina, a kako piše u predlogu za nagradu, on obavlja posao čitavog dopisništva, jer je ne samo reporter, već istovremeno i vozač, montažer, organizator, planer i računovođa.
Nagradu za fotografiju je dobio urednik fotografije na portalu „Mondo“ Stefan Stojanović za reportažu “Nas i Rusa 300 miliona”. Kako navodi žiri, kadrovi u ovoj koloritnoj reportaži predstavljaju transparente, baklje, Putinovu fotografiju i slovo „Z“, ali i pojedince koji su se okupili, njihove reakcije i emocije.
„Zahvaljujem i dobitnicima i svima. Nadam se da će u godinama koje predstoje pristizati još više radova u profesiji koja je malo posrnula“ , rekao je Stojanović.
Ova nagrada dodeljuje se i u kategoriji karikatura i novinarska satira, a ove godine uručena je aforističaru Ninusu Nestoroviću.
„Sposobnost da u svega nekoliko reči izgovori suštinu, godinama unazad, pomogla je Nestoroviću da se sa kolegama izbori za opstanak ove forme u štampi. Tako njegovi aforizmi zauzimaju važno mesto u listovima Večernje novosti, Politika, Nova i Ošišani jež“, navodi žiri koji je odlučivao o nagradi.
Značajan doprinos opstanku aforizama u medijima, je prema obrazloženju žirija, ostavio Nestorović, a za očuvanje kulture u „medijskom pejzažu“ zasluge pripadaju Radiju Beograd 2.
Žiri je istakao da Radio Beograd 2 već godinama uspešno ispisuje zvučnu istoriju naše zemlje, a njegovo mesto u novinarstvu je posebno značajno danas, kada je novinarstvo u kulturi na marginama. Zato je nagrada „Dimitrije Davidović“ za uređivački poduhvat uručena uredniku ovog radija Radomanu Kanjevcu, koji je UNS-u poklonio knjigu „Zapisi s predumišljajem“ Milutina Dedića.
„Malobrojni su ljudi od kojih počinje istorija, a jedan od njih je Dimitrije Davidović, čovek od koga počinje istorija naše štampe. Iako se nagrada dodeljuje pojedincu, mislim da nagradu nije dobio niko ko nije imao dobre saradnike i velike prethodnike“, rekao je Kanjevac.
Kako se navodi u obrazloženju, sa već utemeljenim starim i uvođenjem novijih emisija poput Čitača, Rimovanja, Čudne šume i Pamtiveka, Radio Beograd 2 postao je svojevrsna riznica poezije, proze, slikarstva, muzike, ali i kritički obrađenih društvenih i kulturnih fenomena, problema i pojava.
Kao znak važnog traga u dokumentaristici specijalnu nagradu Žika M. Jovanović koja se dodeljuje za doprinos istoriji štampe i novinarstva, kao i za teorijske radove o novinarstvu i publicističko delo Anđelka Mali uručila je direktorki i odgovornoj urednici televizije „Forum“ Milevi Malešić za dokumentarni film „90 godina novinarstva u Prijepolju“.
Malešić je, kako se navodi u obrazloženju, korišćenjem dokumentarne građe u vidu arhiva i foto, fono i video zapisa ispričala priču o novinama Sandžak, Raška i Novi Sandžak, kao i temeljima koje je Milivoje Dugić postavio u prijepoljskom novinarstvu.
Specijalnu nagradu je stoga Malešić posvetila Milivoju Žugiću koji je kao vlasnik i urednik pokrenuo prve novine u Prijepolju.
„Ova nagrada je spomenik njemu jer u Prijepolju osim nadgrobnog spomenika nema nijedne ulice ni institucije koja nosi njegovo ime, a toliko je učinio za Prijepolje. Ovo je dobar podsticaj da se Žugićevo ime ne zaboravi“, rekla je.
Specijalno priznanje za kontinuirano istraživanje i izveštavanje o tokovima i zloupotrebama budžetskog novca kroz sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa uručeno je Branku M. Žujoviću.
„Žujović je u istraživanju prikazao slučajeve u kojima se novac raspodeljuje za nepostojeće projekte, a nekada i medijima i produkcijama koje nastaju po raspisivanju konkursa sa ciljem da novac preusmere drugima“, obrazložio je žiri.
O nagradama su odlučivala tri žirija: Anđelka Mali (predsednica), Živojin Rakočević, Miljan Vitomirović, Dragana Deurić, Ksenija Pavkov (predsednica), Marko Nedeljković, Goran Sivački, Slobodan Radičević, Bogdan Vranješević, Manojlo Vukotić (predsednik), Olivera Kovačević, Zara Tijanić i Sandra Petrušić.
