Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da bi rano proleće 2023. godine moglo da bude rok za postizanje sporazuma između Beograda i Prištine. On je za prištinski kanal RTV21 rekao da je predlog konačnog rešenja evropski predlog uz angažovanje i snažnu podršku Nemačke i Francuske.
Lajčak je rekao da je cilj da se potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine postigne do početka 2024. godine, a ono što se ne uradi do tog perioda, kako je rekao, možda uopšte neće biti učinjeno.
Specijalni izaslanik EU kaže da obe strane ponavljaju da razumeju koliko je dijalog važan za njih i da žele napredak u normalizaciji odnosa, a da trenutna situacija oduzima mnogo vremena i energije.
“Ali naravno, da biste mogli da se fokusirate na normalizaciju odnosa, ne možete se suočiti sa krizom na terenu. Nažalost, pitanje registarskih tablica i dokumenata oduzelo nam je mnogo vremena i energije poslednjih meseci. Zbog toga sam zadovoljan što sada nema roka i možemo se fokusirati na širu sliku normalizacije odnosa. Dogovor, koji smo postigli prošle srede, za mene je potvrda da su strane shvatile ozbiljnost situacije”, rekao je Lajčak u intervjuu za prištinski kanal RTV21.
Treba biti deo rešenja a ne problema
Kada je reč o bezbednosnoj situaciji na severu Kosova Lajčak kaže da su preko prisustva misije Euleksa i Kfora dobro upoznati sa situacijom.
“Kako smo se približavali nekim od ovih rokova proteklih meseci, videli smo znake pripreme za ozbiljne sukobe. Jasno smo stavili do znanja da je to neprihvatljivo”, rekoa je Lajčak.
O ulozi SAD u postizanju dogovora oko registarskih tablica specijalni predstavnik EU kaže da imaju odličnu saradnju sa Vašingtonom, ali i naglasio da EU predvodi proces a da Sjedinjene Države koriste svoju moć i autoritet da ih podrže.
“Očekujemo da naši partneri na Balkanu pokažu da su na našoj strani i da su deo rešenja, a ne problema. Niko u Evropi i demokratskoj zajednici neće razumeti nasilje zbog izdavanja registarskih tablica. Tako da smo morali naporno da radimo i drago mi je da smo to sprečili”, rekao je Lajčak.
Kaže da je pitanje registarskih tablica zatvoreno i da će to pitanje biti obrađeno zajedno sa mnogim drugim pitanjima koja će biti u okviru diskusija o normalizaciji.
Specijalni predstavnik EU je najavio dolazak u Beograd i Prištinu u narednim danima kako bi o daljim koracima razgovarao sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, jer je jaz koji je nastao izlaskom Srba iz prištinskih institucija situacija koja nije normalna.
Na opaske o pristrasnosti koje je Priština upitila na njegovu i adresu visokog predstavnika EU Žosepa Borelja, Lajčak kaže oni predstavljaju EU i da ne bi mogli da rade svoj posao da su pristrasni.
“Naš rad je pod svakodnevnom analizom zemalja članica. Naravno, potrebna nam je puna podrška zemalja članica, koju ne bismo imali da zemlje članice sumnjaju u našu nepristrasnost. Drugo pitanje koje želim da istaknem je da tu i tamo čujemo kritike na račun EU koje dolaze iz regiona, ne samo sa Kosova već i iz drugih delova regiona”, rekao je Lajčak.
Sada, kako kaže, slede razgovori o normalizaciji odnosa beograda i Prištine.
“Želimo ovaj proces i dogovorili smo se da će se ti razgovori zasnivati na dokumentu koji sam 9. septembra, uz podršku Nemačke i Francuske, predstavio premijeru Kurtiju i predsedniku Vučiću.Ovaj dokument se bavio nizom pitanja. Naravno, zamolili smo obe strane da daju svoje komentare, što su i učinili. Na osnovu toga želimo da idemo napred. Istovremeno da je veoma važno istaći ono što su obe strane potvrdile tokom sastanka prošle srede i što je u dogovoru, da strane priznaju da se svi dosadašnji sporazumi iz dijaloga moraju primeniti. Ovo se odnosi na obe strane kao i na sve prethodne sporazume”, naglasio je Lajčak.
ZSO obaveza Prištine
Kada je reč o Zajednici srpskih opština Lajčak kaže da je to obavaza Prištine koju je preuzela 2013. godine.
“To se mora rešiti u skladu sa ovom obavezom. Stav Srbije za sada je da to treba stvoriti kao preduslov za nastavak procesa. Stav EU je da to treba da bude deo paketa i da bi bilo dobro da se to što pre reši i u svakom slučaju ne može biti uslovljeno ničim drugim jer je to već postojeće opredeljenje”, objasnio je specijalni izaslanik EU.
EU smatra da bi ZSO trebala da bude zasnovana na postojećim evropskim modelima i standardima, jer je jedan od ciljeva dijaloga približavanje Prištine Evropskoj uniji.
“Dakle, ne podržavamo nijedan predlog koji nema veze sa Evropskom unijom. Ima ih mnogo, postoji najmanje 10 evropskih modela koji rade i zadovoljavaju potrebe ljudi bez ikakvog negativnog uticaja na funkcionalnost zemalja koje ih predstavljaju”, rekao je Lajčak.
Ne postoji rok, sledeća godina ključna
Specijalni izaslanik EU je rekao da ne postoji rok za postizanje sporazuma između Beograda i Prištine, ali da postoji nešto poput “mekog roka”. Naglašava da je EU, a verije i SAD, tu da pomogne i posreduje.
“Ne možemo da želimo normalizaciju više od Beograda i Prištine, pa ako se strane ne dogovore onda nema normalizacije, a samim tim ni napretka na evropskom putu. Nastavićete da se bavite pitanjima kao što su registarske tablice, ili drugim, umesto da idete ka evropskim integracijama, a mislim da to nije bila baš ohrabrujuća perspektiva. Ova situacija bi trebalo da se završi pre 2024. godine, pošto tada EU ima evropske izbore i SAD, tako da neće imati vremena i mogućnosti da se fokusiraju na dijalog. Šta će biti posle teško je predvideti, pa zato kažem da ono što se ne uradi do početka 2024. godine možda uopšte neće biti urađeno”, rekao je u intervjuu za RTV21 specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak.
