Članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa KiM organizovali su u Gračanici sastanak kako bi razgovarali o zastoju u rešavanju problema nestalih lica. Poziv je upućen Kancelariji za nestala lica Vlade Kosova i Britanskoj ambasadi, ali se njihovi predstavnici nisu odazvali.
“Žao mi je što smo mi srpske porodice na svaki način diskriminsane ovde na Kosovu. Ovo nije prvi put da se pokaže privrženost samo jednoj strani, albanskoj”, rekla je Silvana Marinković, predstavnica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih.
Više do 20 godina članovi porodica kidnapovanih i nestalih postavljaju ista pitanja. “Nikada više politike nije bilo u ovom našem problemu, nego sada”, konstatovala je Marinkovićeva koja traga za nestalim suprugom.
“Albanci žele da se ovo pitanje za sada stopira, zato što je Specijalni sud počeo sa radom i zato što su pojedini uhapšeni i vodi se proces protiv njih. Ovo je deo politike zato što iz političkih razloga neko iz Komsije iz Prištine nije sa nama. Ovo pitanje je najviše upleteno u politiku, a nijedan od nas nije političar. Mi smo ljudi koji rade u njivama, ne razumemo se u politiku, ali smo u nju umešani”, rekla je ona.
Porodicama ostaje da se nadaju i budu uporne kako bi se ovo pitanje rešilo, istakla je Marinkovićeva.
“Plašim se da kada se sva iskopavanja u Srbiji završe da ćemo tek tada ostati bez odgovora na naša pitanja i da tek tada niko neće da bude zainteresovan da se potencijalne grobnice na Kosovu iskopaju i da se u njima nađe neko ko je naš”.
Predsedniku Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljku Odaloviću koji je trebao da se sastane sa porodicama kidnapovanih i nestalih lica ponovo nije dozvoljen dolazak na Kosovo. Sastanku su prisustvovale članice Radne grupe za nestala lica Vlade Srbije Vesna Bošković i Suzana Matejić.
Zastoja u rešavanju problema nestalih lica ima itekako, kazala je Boškovićeva.
“Zastoj je počeo onog trenutka kada je ovaj problem prebačen u nadležnost lokalnih institucija. Tog trenutka kada su se povukli oni sa kojima smo mogli da komuniciramo, razgovaramo i da se dogovaramo, koliko toliko, ništa nije bilo savršeno i dobro, ali je sada nikad gore. Mi imamo sastanke, sa sastanka zaključci i dogovori se ne poštuju”, rekla je Boškovićeva.
“Mi još uvek nismo zadovoljni rezultatima. Republika Srbija je potpuno posvećena ovom problemu i da to za Republiku Srbiju kroz Komisiju za nestala lica predstavlja prvorazredni, morali, socijalni, humanitarni problem i da je ono što se svi mi zaklinjemo i zaista jeste ne za zaklinjanje nego činjenica, da mi ne možemo graditi novo društvo, novu budućnost, ne možemo ostaviti u nasleđe našim pokolonjima dobro, ako još uvek nismo raskrstili sa teretima iz prošlosti koje nas opterećuju. Tereti naše prošlosti su nestala lica i vi porodice nestalih”, kazala je Matejić.
Ona je dodala da je prioritet Komisije za nestala lica Vlade Srbije ispitivanje mrtvačnice u Prištini.
“Mi ne znamo čiji se posmrtni ostaci nalaze u mrtvačnici u Prištini. Naše kolege su počele taj posao i mi smo obavešteni da oni o tome rade. Još uvek se ne zna tačan broj posmrnih ostataka od prilike je neka brojka od 400 pa i 450. Imamo informacije da je 80 od tih 450 ostataka koji pripadaju Srbima i nealbancima”, rekla je Matejić.
Boškovićeva je navela da je više od 90 odsto porodica dalo krvne uzorke za identifikaciju.
“Za godinu dana i pored našeg pitanja mi nismo nijednom kročili u mrtvačnicu niti znamo koliko ima precizno posmrtnih ostataka, šta se dosad uradilo i šta je plan”.
“Sve nas je manje, a istina je sve dalje i dalje”
Na Kosovu se još uvek kao nestalo vodi više od 1.600 lica albanske, srpske, bošnjačke, aškalijske i drugih zajednica.
Saša Perenić traga za bratom Rankom koji je kao novinar Radio Prištine krenuo na zadatak zajedno sa kolegom Đurom Slavujem.
“Mnogo vremena je prošlo, znamo da od toga možda neće biti ništa. Pričali smo da nas je sve manje, mnoge porodice su tragično završile, nažalost i moji roditelji, koji nisu došli do istine. Sve nas je manje, a istina je sve dalje i dalje. Jedini krivi su međunarodne organizacije koje su se bavile tim problemima počev od Međunarodnog Crvenog krsta. Brat moj je nestao 1998. godine u avgustu mesecu, jesu bili oni povremeni sukobi, ali nije bilo zvaničnog sukoba i jedini krivci koje mogu da okrivim to je Međunarodni Crveni krst jer on je bio sa sedištem u Prištini zajedno sa misijom Oebsa koja je isto bila u Prištini koji su jedini bili na terenu i koji su mogli u to vreme da dođu do neke istine”, kazao je on.
Miroslava Đorđević od 1999. godine traga za nestalim svekrom.
“Izašli smo 1999. godine iz kuće, on je ostao. Iz kuće su ga uzeli. Znamo i ko ga je uzeo, ime i prezime. Ali se ništa ne preduzima. Trebalo bi da se pronađe, mrtav ili živ”, rekla je ona.
Sastanku u Gračanici prisutvovali su predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Američke ambasade u Prištini, međutim oni nisu želeli da odgovaraju na pitanja porodica kidnapovanih i nestalih lica.
