Proces formiranja privremenih institucija u Prištini je na površinu počeo da mami političke marginalce i lovce u mutnom, koji bi, umesto da raspaljuju animozitete srpskog naroda prema svojim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji i otežavaju njihovu borbu za goli opstanak, trebalo da, ako su opšte u stanju, na ozbiljan način govore o budućnosti naše južne pokrajine, a ne da dobacuju iz prikrajka izanđale parole.
Ti zluradi kibiceri znaju da parole, koliko god bile bombastične, nisu zamena za ozbiljnu politiku i da bi uključivanje u ozbiljan dijalog o Kosovu i Metohiji zapravo na svetlost dana iznelo činjenicu da oni nikakve politike i nemaju i da ne umeju ništa drugo osim da zlobno dobacuju i mrze sve one koji bi nešto da urade za svoju državu.
Posle Saše Jankovića, koji se nikada nije ni izdavao za nekog velikog patriotu, danas je političke predstavnike Srba na KiM poznatim arsenalom laži i kleveta napao i Boško Obradović, poslušni pitomac i klijent ambasada zapadnih zemalja u Beogradu, čiju politiku, ako bi ne daj Bože, bio u prilici da je realizuje, ne bi preživeli ni Srbi na Kosovy i Metohiji, ni Srbija.
O tome šta bi Srbi na Kosovu i Metohiji trebalo da čine i sa kim da razgovaraju mišljenje je izneo i „čuveni“ intelektualac i podrumar Zoran Živković, o čijoj ozbiljnosti i patriotizmu najrečitije govori to što je kao premijer, umesto da učini nešto za Kosovo i Metohiju, radije razmišljao o tome kako da uveća svoje vinograde.
Ne želimo da spekulišemo o izvorima mržnje koju oni svi zajedno gaje prema ubedljivo najkredibilnijem političaru u Srbiji Aleksandru Vučiću, ali poručujemo im da makar pokušaju da ga mrze na neki pristojniji način, a ne tako što će u svojim otrovnim izlivima gneva zloupotrebljavati napaćeni srpski narod na Kosovu i Metohiji.
