Proces priznavanja diploma dogovoren Briselskim sporazumom između Beograda i Prištine mesecima se ne primenjuje, što onemogućava diplomcima da zatraže posao u insitucijama na Kosovu.
Sagovornici Radija Mitrovica sever smatraju da će to najviše štete naneti upravo Srbima u pravosudnom sistemu, koji ne mogu da konkurišu za poslove sudija, tužilaca, pravnika, a ta mesta su im zagarantovana sporazumom.
U oktobru 2017. tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači imenovao je 40 sudija i 13 tužilaca iz srpske zajednice sa severa Kosova, dve i po godine nakon što je sporazum o pravosuđu potpisan u Briselu, između Aleksandra Vučića, tada na poziciji premijera Srbije Ise Mustafe, koji je bio na čelu Vlade Kosova, u prisustvu tadašnje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.
Imenovanjem srpskih sudija počela je integracija pravosudnih organa Republike Srbije na Kosovu u kosovski zakonodavni sistem.
Integracija pravosuđa “grubo” je dogovorena još 2013. godine i njoj je posvećena 10. tačka tog dokumenta.
Nakon početka primene dela Briselskog sporazuma koji se odnosi na pravosuđe i čija je implementacija na terenu pored sporazuma o integraciji policije, u javnosti delovala kao jedna od uspešnijih, javljaju se novi problemi.
Srpski kadar koji stupa na nove dužnosti u pravosuđu u tom trenutku čine uglavnom sudije i tužioci u srednjim godinama, a značajan broj njih se danas, pet godina nakon integracije, približava starosnom dobu za odlazak u penziju.
S druge strane, mlade sudije i tužioci ne mogu da se zaposle, jer nisu u mogućnosti da verifikuju diplome, a Priština ne priznaje one koje za diplomirane pravnike izdaje Pravni fakultet u Kosovskoj Mitrovici, koji je u sistemu Republike Srbije u okviru Univerziteta Priština.
Prema Briselskom sporazumu o međusobnom priznavanju dokumenata iz 2011. koji je počeo da se primenjuje znatno kasnije (od 2016. godine) ustanovljena je procedura verifikacije diploma.
U Prištini je u maju 2016. godine, formirana tročlana komisija za verifikaciju diploma Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Zamenik kosovskog ministra obrazovanja Dukađin Pupovci u izjavi koju u februaru ove godine preneo RTK2 rekao je da je od 12. maja 2016. do 31. decembra 2021. godine, Ministarstvu obrazovanja predat 1 821 zahtev.
Od tog broja verifikovane su 1752 diplome, dok je u tom trenutku, njih 19 bilo u procesu potvrđivanja.
Takođe, na oko 40 prijava odgovoreno je negativno, a oko 10 nije imalo potpunu dokumentaciju. Uglavnom je reč o diplomama Srba sa Kosova, ali i pripadnika drugih manjinskih zajednica koje se obrazuju u okviru obrazovnog sistema Republike Srbije.
Pretpostavka je da je jedan od glavnih razloga što je verifikacija bila relativno uspešan proces, taj što je od tog toga zavisila integracija bivših radnika srpskog sistema u kosovski sistem i sprovođenje Briselskog sporazuma.
Međutim, komisija za verifikaciju koja je tada formirana, bila je oročena i njen mandat je istekao krajem prošle godine. Kosovska vlada sa Aljbinom Kurtijem na čelu, ne samo da ne produžava njen mandat, već pre njegovog isteka, ukida naknade za članove te komisije i od tada ona se ne sastaje, objašnjava za Radio Mitrovica sever direktor NVO “Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice” Dušan Radaković.
Sporazumom je predviđeno da ta komisija radi do 31. decembra 2021. godine, pa je u skladu sa tim, do tog dana vršen prijem zahteva za verifikaciju, o kojima nije imao ko da odlučuje. Istovremeno, obustavlja se i prijem novih zahteva za verifikaciju, a oni koji su u proceduri, čekaju najmanje po pola godine da bi zahtevani dokument dobili. Neki čak i do dve godine.
Sa ovakvim stanjem stvari, postavlja se pitanje ko će od Srba u budućnosti suditi, ko tužiti, a ko braniti?
Uzimajući u obzir činjenicu da je diplomiranom pravniku sa verifikovanom diplomom, po kosovskom zakonu, potrebno od pet do osam godina da od stažiste stigne do sudije, a da je srpski kadar koji sada radi u pravosudnim organima sve bliži penziji, postavlja se pitanje kako će izgledati etnički sastav tužilaca, sudija i advokata u budućnosti.
Dušan Radaković objašnjava da je odnos 50% učešća srpskih – 50% albanskih pravosudnih delatnika na severu Kosova zagarantovanih Briselskim sporazumom, ozbiljno ugrožen ovakvom situacijom na štetu srpske zajednice.
Iako se prethodnih godina beleži prijem nekolicine novih sudija u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici, evidentno je da postoji manjak koji se neće nadomestiti ukoliko komisija ne počne sa radom.
“Mi imamo mlade ljude koji su završili prava. Određeni broj njih je završio i verifikaciju ali je problem što nema konkursa u Osnovnom sudu u Mitrovici. Oni najpre moraju da budu saradnici da bi stekli uopšte to pravo da budu sudije. Mi sada imamo troje sudija u Mitrovici koji su primljeni. Dvoje su postali sudije i sada su na obuci u Prištini godinu dana. Jedna pravnica je na trudničkom odsustvu, pa će ona godinu kasnije obaviti tu proceduru. Oni jesu sudije, ali nama fali minimum još troje, četvoro ljudi koji će doći, koji moraju da budu u sudu, da rade kao pripravnici, stažisti, asistenti, stručno osoblje, da bi mogli da dođu do trenutka u kom će imati pravo da polažu pravosudni ispit” navodi Radaković i ističe da je preduslov verifikacija.
“Ako nemamo verifikaciju diploma, mi ne možemo da imamo ništa od navedenog” kaže Radaković i istiće da u periodu od početka pandemije oko godinu i po dana, nije bilo ni polaganja pravosudnog ispita.
“Mi smo sada u nekom vakuumu. Imaćemojedno polaganje u narednih dvadeset dana, pa ćemo u decembru imati novu prijavu za polaganje pravosudnog ispita. Verifikacija pod hitno mora da bude aktivirana, jer sprečava ljude koji treba i žele da budu deo institucija, da to postanu. A mi manjkamo sa kvalitetnim pravnim saradnicima i kvalitetnim ljudima koji će sutra biti deo, ne samo suda, već i tužilaštva i ostalih institucija. Sada imamo potražnju za zaštitnikom žrtava, imamo dva upražnjena mesta. Nije ni raspisan konkurs, a i kada bude raspisan, pitanje je koliko će biti kandidata jer je neophodna verifikovana diploma. Trenutno nedostaje minimum deset do petnaest pravnika, da bi nadomestili broj sudija, tužilaca i ostalih pravnih službenika” navodi Radaković.
U trenutku kada je komisija za verifikaciju prestala sa radom na mestu studenta prorektora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici bio je Nemanja Biševac, višegodišnji studentski aktivista. Kaže da je problem jako zabrinuo studente.
„To je problem za sve studente koji žive na Kosovu. Postojala je nevladina organizacija koja je bila spona između dva sistema, ali od decembra naši studenti ne mogu da verifikuju diplomu. To povlači niz problema. Naši pravnici koji bi da konkurišu za zaposlenje u prvosudnim organima to ne mogu da urade“ kaže Biševac.
Evropska komisija je kroz poslednji izveštaj o napretku pozivala Vladu Kosova da obnovi rad Komisije za verifikaciju diploma čiji mandat nije obnovljen od decembra 2021. ali i na proširenje mandata komisije na srednjoškolske diplome.
Radaković napominje da nijedna viša škola na području Kosova nije obuhvaćena verifikacijom.
“Verifikacija je nemoguća i za one građane koji su završili fakultet negde u centralnoj Srbiji, a master na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici” dodaje.
Na problem do koga će nesumnjivo doći sa manjkom srpskih pravosudnih službenika ukazuje i Komitet pravnika za ljudska prava “Yukom” u izveštaju broj 3 o implementaciji i efektima Sporazuma o pravosuđu pod nazivom “Integracija srpskog pravosuđa u pravosudni sistem Kosova u kontekstu evropskih integracija i dijaloga Beograda i Prištine” . U ovom dokumentu, Komitet pravnika za ljudska prava daje preporuku da se obezbedi nesmetani proces verifikacije koji ocenjuju kao preduslov za dalju integraciju.
“Obezbediti kao preduslov za dalju integraciju pravnika iz srpske zajednice u pravosudni sistem Kosova efikasne procedure za priznavanje diploma pravnih fakulteta iz Srbije i položenog pravosudnog ispita u Srbiji na Kosovu, te podržati predlog ideja za rad pravne klinike na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kako bi se olakšalo polaganje pravosudnog ispita i obavljanje pravosudne funkcije; Pravosudni saveti Kosova češće da objavljuju vanredne konkurse za popunjavanje upražnjenih mesta rezervisanih za srpske predstavnike pravosuđa, zbog povećanog odliva kadra usled njihove starosne strukture” stoji u zaključcima i preporukama Yukoma.
Sa druge strane, albansko stanovništvo pre svega sa juga Srbije, ima slične probleme i slične zamerke upućuje vlastima u Beogradu.
U oktobru 2021. Radio Slobodna Evropa je pisao da vlasti u Prištini tvrde da je program za uzajamno priznavanje diploma prema Briselskom sporazumu, uz pomoć Evropske univerzitetske asocijacije, funkcionisao samo dve godine. Ovaj medij je ranije preneo izjavu poslanika u Skupštini Srbije ispred albanske zajednice Šaipa Kamberija koji je rekao da ne postoje tačni statistički podaci o broju albanskih diplomaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čije diplome Srbija trenutno ne priznaje. Ipak, ocenjuje da je ta brojka, u tom momentu prema nekim procenama, bila veća od 1.000.
Osim Briselskim sporazumom, Beograd i Priština su se na međusobno priznavanje diploma obavezali i Vašingtonskim sporazumom, koji su dve strane potpisale u Beloj kući 4. septembra 2020. godine.
U javnosti postoji mišljenje da bi novi sporazum koji bi mogao da bude postignut već 3. novembra u Berlinu na Samitu za Zapadni Balkan, a po kome bi zemlje regiona međusobno priznale lične karte i diplome, rešio problem.
Predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Belgzim Kamberi izjavio je nedavno za Dojče Vele da bi novi sporazum bio pozitivan rezultat i iskorak, ali ipak ima rezerve dok, kako kaže, ne vidi tačan tekst sporazuma. Do tada, podseća na probleme:
„Albanci iz Srbije koji su školovani na Kosovu ne mogu da se zaposle niti nastave školovanje u Srbiji. Odgovornost države je da pronađe rešenja za ostvarivanje prava svojih građana. Kako Vlade Kosova za diplome Srba sa Kosova, tako i Vlade Srbije za diplome Albanaca iz Srbije.“
U sporazumu se između ostalog navodi da su strane saglasne da se ovaj postupak odnosi na sledeće nivoe studija: osnovne, master i doktorske , a takođe se slažu da priznaju diplome osnovnog, srednjeg, stručnog obrazovanja, i peti stepen stručne spreme prema Evropskom okviru kvalifikacija (EOK).
