U Galeriji Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici večeras je otvorena izložba profesorke Katarine Đorđević.
Iako izložba nosi naziv “Vodena prostranstva”, ceo ciklus radova nazvala je “Gledam reku, a mislim na more”.
Zašto?
“Reka teče i reka je nekakva personifikacija našeg života, neki tok koji se odvija, a krajnje odredište je to more u koje se mi svi slivamo. I to bi bili neki naši konačni rezultati. Crtež može da se sagleda i sa aspekta tog bukvalnog, da je reka, voda, ali to je ustvari misao koja vodi svom odredištu. Ostavila sam slobodan prostor da svako vidi ono što želi”, kazala je autorka na otvaranju izložbe.
Dodaje da se refleksijama vode bavi prilično dugo, ali da je ovaj crtački ciklus intiman.
“Zato što nam je crtež najneposredniji model vizelnog izražavanja. Možemo da ga zamislimo kao nekakvu vrstu zapisa, kao dnevnik koji vodite. Sve one misli koje vam se roje, sada pokušavate da to brzo zabeležite, ali to ne beležite rečima, niti zvucima, nego to beležite olovkom”, kazala je.
Svi izloženi crteži rađeni su mastiljavom olovkom.
“Želela sam da sebi limitiram mogućnost korekcije. Kao što u životu pravimo nekakav korak i taj je korak taj, nije neki drugi, neki treći, ne možemo ga vratiti unazad, on se desio, on će dovesti u svom daljem razvoju, budućnosti, do nekih događaja na koje mi ne možemo da utičemo. Dakle, namerno sam uzela crtaće sredstvo koje ne može da se briše. Mastiljava olovka ostavlja trag, kao i hemijska olovka, ne može da se briše nijednom vrstom gumica”, dodala je, navodeći da su potezi kojima je radila direktni, najneposredniji, najintimniji.
Ređanjem niza tih poteza, gradila je celinu, pojasnila je.
“U tom smislu sam to linearno sredstvo ograničila, da nema onu vrstu eskpresivnosti koju možete da postignete nekim drugim crtaćim sredstvima, ali sam uvođenjem tih repeticija i različitih gustina linija, stvarala iluziju nekih svetlijih i nekih tamnijih površina”, kazala je.
Katarina Đorđević ima više od 30 godina umetničkog rada i redovni je profesor slikanja i crtanja na Fakultetu umetnosti u Nišu.
Odgovarajući na pitanje kako je uspela da bude istrajna više od tri decenije u umetničkom radu, imala je poruku za studente.
“Mislim da je potrebno da umetnik bude skroman i da bude realan, da sebi zacrta šta želi da ostvari i da se ka tome kreće korak po korak. Ako naiđete na potvrdu društvene zajednice, ako naiđete na potvrdu iz likovnog sveta, to će biti divno za vas. Dobićete neku nagradu, pohvalu, uspećete da izložite rad na žiriranoj izložbi, na nekakvoj referentnoj manifestaciji. Ali nije strašno ni ako se to ne desi, jer neki put stvari ne zavise od vas isključivo. Neki put vaš rad može da bude izvanredan, a da ne prođe žiriranje zato što je koncept tog žirija možda drugačiji u odnosu na vaše stvaralaštvo. Dakle, izdržljivost je istrajati uprkos tome da li ćete imati društvenu potvrdu ili ne”, kazala je.
Dodala je da je put umetnika složen i da zahteva neprestanu akciju:
“Znači, svakodnevnu istrajnost”.
“Kao studenti samo sebi recite – svakog dana radiću po malo. Ali baš svakog dana. Znači, nijedan dan ne treba da bude pauza”, poručila je prof. Katarina Đorđević.
Izložba je otvorena do 9. novembra, i nastavak je institucionalne saradnje Fakulteta umetnosti prištinskog univerziteta sa drugim fakultetima.
