U informacionom ekosistemu sve komotnije i slobodnije plivaju dezinformacije, neistine, pogrešne, zlonamerne informacije kao deo složene pojave informacionog poremećaja, koje su opasnost za svako društvo, za razvijene demokratije i one koje teže da to postanu.
Ovim rečima počinje „Vodič za osnovnu proveru medijskih informacija“ koji je danas predstavljen u Centru građanske energije u Kosovskoj Mitrovici.
Vodič, čiji je osnovni cilj da informiše javnost o tome kako prepoznati lažnu vest ili bilo koji drugi oblik manipulisanja informacijama, objavila je NVO Aktiv u okviru projekta „Suzbijanje dezinformacija i vraćanja poverenja građana u medije“.
„Na ovaj način, ovim našim direktnim susretom, danas zapravo počinje ta naša kampanja koja će se u narednom periodu, do kraja godine, odvijati promovisanjem putem društvenih mreža, jer je ideja da se dođe do što većeg broja ljudi i da se pokrenu ova pitanja i ova problematika i ova tema koja je sveprisutna, kako u tradicionalnim medijima, tako i u onlajn sferi i pogađa sve od najmlađih do najstarijih“ rekla je autorka vodiča novinarka i medijski ekspert Anamari Repić.
Repić ističe da je vodič svojevrstan doprinos ove nevladine organizacije borbi za bolju medijsku pismenost, a protiv informacionih poremećaja, među kojima su najčešći lažne vesti, dezinformacije, misinformacije (pogrešne vesti), malinformacije (zloćudne vesti), spin, klikbejt, cenzura i nažalost još mnogi drugi.
Ključno pitanje je kako običan čitalac, slušalac ili gledalac može a prepozna da se radi o manipulaciji.
Repić napominje da je veoma važno za medijsku opismenjenost društva, da se građani najpre upoznaju sa medijima, šta piše u njihovom impresumu – ko su, gde su, ko tu radi, ko ih finansira, kakva je vlast na tom podneblju, šta su javni servisi itd. Tako prepoznajemo kredibilan medij, tačnu informaciju. Zatim da li vest odgovara na svih pet osnovnih novinarskih pitanja, ima li izvor, da li je određenu vest objavilo više medija ili samo jedan. Ispred svih ovih koraka stoji jedan osnovni – rukovodite se svojom zdravom logikom pre svega.
Repić podvlači da je pre izrade vodiča, obavljeno mnogo razgovora sa mladima širom Kosova i da se došlo do zaključka da se omladina iz srpske zajednice na Kosovu I Metohiji danas informiše preko društvenih mreža (Instagram, Tik Tok, Pinterest, Jutjub…) a daleko manje njih prati mejnstrim medije tipa radio, televizija, pa čak i portale. Ne prate dovoljno ni lokalne medije niti medije na albanskom jeziku, zbog jezičke barijere.
„Digitalizovano informacijsko okruženje posebno doprinosi kompleksnosti izazova , kako u vidu tih poremećaja, tako i u vidu kreatora, motivacije, načina plasiranja, a upravo preko te onlajn sfere, najveća opasnost preti deci i mladima“ napominje autorka.
Zato je prema njenom mišljenju naročito važno da do te populacije dopre ovaj vodič, da se oni informišu o tome kako raskrinkati i rasvetliti lošu nameru „novinara“.
Vodič je upravo zato dostupan i na internetu, za sada u kraćoj, a uskoro i u dužoj verziji.
