Srednjoškolci u tri opštine na severu Kosova i Metohije sve ranije stupaju u seksualne odnose. O polno prenosivim bolestima znaju jako malo ili ništa, ne koriste zaštitu uredno i generalno gledano, njihovo seksualno ponašanje je veoma rizično, zaključak je poslednjeg istraživanja koje je sprovela specijalista dermatovenerologije prof. dr Milijana Relić, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
„Moje istraživanje traje deset godina ali ono nije završeno. Najpre je to bio upitnik namenjen studentima… Prosto sam htela da vidim koliko studenti, a to je starosna grupa od 19 do 26 godina, populacija koju ja srećem i kao profesor a i kao dermatovenerolog, zna o reproduktivnom, odnosno seksualnom zdravlju. Mi i sada vršimo anketiranje na studentskoj poliklinici, naročito u prvoj i trećoj godini studija, kada se vrše sistematski pregledi“ počinje priču dr Relić i saopštava tužnu istinu da su mladi nezainteresovani za svoje zdravlje, a pogotovo za svoje reproduktivno zdravlje.
„Dobili smo rezultete koji su pokazali da su naši studeti vrlo slabo informisani o reproduktivnom i seksualnom zdravlju, o polno prenosivim infekcijama. Taj upitnik bio je reper na osnovu kog smo mi krenuli da vršimo istraživanje o njihovoj informisanosti. Naime, saznali smo da je svaka treća devojka od 19 do 26 godina polno aktivna, određeni broj njih je bio polno aktivan i pre 16, pa i pre 15. godine, te smo stoga krenuli da radimo to ispitivanje i među srednjoškolcima“ kaže naša sagovornica.
I tako je i bilo. Nakon dobijanja neophonih dozvola Ministarstva prosvete Srbije, istraživanje je sprovedeno.Obuhvatilo je 433 ispitanika iz srednjih škola na području Kosovske Mitrovice, Zvečana i Leposavića (valja napomenuti da Zubin Potok nije namerno izopšten, već je istraživač bio ličnim obavezama, sprečen da poseti ovu opštinu). Reč je o đacima završnih razreda srednjih škola, koji su punoletni ili su jako blizu punoletstva. Među njima, 60% su bile devojčice, 40% dečaci.
Prvi deo upitnika se odnosio na informisanost đaka o polno prenosivim bolestima i pravilnom seksualnom ponašanju, a drugi na njihovo lično iskustvo. Bilo je pitanja vezanih za vrste polnih bolesti, za kontracepciju i neželjenu trudnoću kao i za načine informisanja na ove teme. Rezultati, kako naglašava dr Relić, nisu nimalo dobri niti ohrabrujući.
Čuti, znati i primenjivati znanje, nije isto ističe naša sagovornica. U anketama, mladi često kažu da su čuli za reproduktivno znanje, ali ne znaju da kažu šta je to konkretno. Čuli su i za polno prenosive bolesti, ali ne znaju da nabroje ni tri, iako je istraživanje vršeno uoči 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, kad je i medijska kampanja pojačana.
„Srećemo se sa sve ranijom seksualnom aktivnošću znači da se sve ranije stupa u polne odnose što sa sobom povlači sve veću učestalost polno prenosivih infekcija i suočavamo se sa njihovim komplikacijama i neželjenim trudnoćama“ dodaje dr Relić.
Ističe se podatak da veliki broj ispitanika ne zna da postoji rizično seksualno ponašanje,dok su istovremeno skoro svi oni bili već uveliko polno aktivni.
„Neki su znali i moramo reći da su bolje obaveštene devojčice, tj. učenice od učenika srednjih škola“.
Veliki broj ispitanika nije znao nijednu polnu bolest da navede, pa čak i tamo gde su bili ponuđeni odgovori, zaokruživali su one poput ekcem, alergija itd…. Ako se uzme u obzir da po klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) postoji čak 20 polno prenosivih bolesti, činjenica da srednjoškolci ne znaju da nabroje čak ni sidu, sifilis,gonoreju ili infekcije izazvane HPV-om, zabrinjava.
„Svaka treća srednjoškolka na severu Kosova i Metohije, bila je polno aktivna pre navršene 18. godine života.Među dečacima, taj procenat iznosi 41%. Prvi seksualni odnos pre 17. godine imalo je 41% ispitanika, a imali smo i one koji su u seksualne odnose stupili pre 12. godine“ glase neki od rezultata istraživanja.
To je, kako navodi naša sagovornica, statistički značajno jer se pokazalo da osobe koje stupaju u seksualne odnose pre 17. godine, imaju više polnih partnera, a naročito je to izraženo u muškoj populaciji, kako među srednjoškolcima, tako i među studentima.
„Muškarci češće menjaju polne partnerke i određeni procenat njih je imao odnose u vezi kraćoj od sedam dana, a određen broj takođe značajan, je stupao u seksualne odnose „za jednu noć“ kaže dr Relić.
Usled tako rizičnog ponašanja, neretko se priča završi i adolescentskom trudnoćom. Podaci koje je prikupio specijalista ginekologije i akušerstva prof. dr Goran Relić sa kojim naša sagovornica vrši istraživanja, odnose se konkretno na posledice tih nezaštićenih polnih odnosa i njihovog rizičnog ponašanja na severu.
„U jednom periodu istraživanja, dugom devet godina, bilo je nešto preko 6000 porođaja ukupno na Odeljenju ginekologije i akušerstva ZC u Kosovskoj Mitrovici. Od toga nešto preko 6% je bilo adolescentskih trudnoća. Protokol ginekološko – akušerskog u Kosovskoj Mitrovici pokazuje da je bilo skoro 400 porođaja, gde su trudnice imale od 12. do 19 godina“ napominje naša sagovornica.
Podaci govore da od tog broja, 81% njih su osobe koje se porađaju prvi put, nešto preko 15% drugi put a manje od 5% treći put.
„Neželjene trudnoće u tim godinama, povlače za sobom određen morbiditet, znači određene bolesti i određena patološka stanja, ali i određenu smrtnost. Drugo, zdrava novorođenčad na porođaju imaju Apgar ocenu između 7 i 10. Svako peto novorođenče koje rodi adolescentkinja, ima ocenu između 4 i 6“ pokazuje statistika.
Kada je reč o prekidima trudnoće kod devojčica ovog uzrasta, nema tačnih podataka, jer ih remeti privatna ginekološka praksa u kojoj se obavi značajan broj prekida trudnoće.
„Ti podaci iz zdravstvenih ustanova, državnih i privatnih nisu precizni i mi ne znamo koji je to tačan broj. Može se posredno, posredstvom lečenja infekcija i komplikacija nastalih nakon namernih prekida trudnoće, doći do izvesnih podataka i svi oni ukazuju da je stanje alarmantno. Zaista se suočavamo sa velikim brojem infekcija, ruptura materice i drugim komplikacijama“ opominje dr Relić.
Ispitivanje se dotaklo još nekih značajnih tema.
„Ja sam kroz ovo istraživanje, provukla pitanje da li naši anketirani prate pornografske sadržaje. Veliki, procenat se izjasnio sa da. Na pitanje da li je taj sadržaj uticao na njihovo seksualno ponašanje, takođe je određen procenat njih odgovorio pozitivno. To ne treba da nas iznenađuje. Mi smo ipak dotakli istraživanjem i izvore informisanja. Veliki nprocenat njih navodi internet kao izvor informacija, mali procenat njih navodi školu, a najmanji roditelje“ kaže dr Relić i napominje da su upravo na internetu adolescenti izloženi neprimerenim sadržajima, ali i netačnim.
Kada je reč o školi u našem sistemu školovanja gotovo da ne postoji način da se mladi informišu, naročito u stručnim školama, te da su najčešće časovi biologije jedino primereno vreme za tako nešto, a nastavnik ovog predmeta jedini kompetentan sagovornik.
„ Šta smo mi kao sistem uradili, ako adolescenti nisu o tome obavešteni od nas, od škola, od nastavnika biologije, razrednih starešina? Onda će oni odgovore potražiti i znatiželju zadovoljiti na nekom drugom mestu“ kaže dr Relić.
Roditelji bi, bez sumnje bili najbolji izvor informacija, kaže naša sagovornica, ali to zavisi od samih roditelja i oni bi deci trebalo da budu najveća podrška u periodu puberteta, koji je kako dr Relić kaže „centralno dešavanje adolescencije“.
Generalno, može se zaključiti da što ranije osoba stupi u odnose, to je njeno ponašanje rizičnije. Broj partnera je veći, lakše se stupa u kratkotrajne emotivne odnose čiji je cilj isključivo polni odnos i to postaje normalno ponašanje.
„Njima je to zabava. Partner brzo postaje dosadan. Na pitanje da li stupaju u polne odnose sa nedovoljno poznatom osobom, odgovor studenata muškaraca glasi: „Da, normalno“. Dakle, njima je to normalno. Što kraće nekoga pozajete, to je odnos sa njim rizičniji, naročito ako se ne koriste prezervativi“.
Ni tu istraživanje ne daje optimistične podatke.
„Određen broj njih, tačnije 40% anketiranih srednjoškolaca koji menjaju partnere ne koristi prezervativ. Na naše pitanje zašto koristite kontraceptivna sredstva, mnogi su odgovorili da to čine kako bi se zaštitili od polno prenosivih bolesti, a znamo da kontraceptivne pilule ne štite od bolesti. Mnogi nisu znali da nabroje nijedno kontraceptivno sredstvo izuzev prezervativa i pilula. A imamo i spremicidne pene, spirale, razne hormonske preparate, ali ništa od toga ne štiti od polno prenosivih bolesti“ kaže dr Relić i dodaje:
„Nama je prevencija zatajila. Ako 32% njih zna za sprečavanje polno prenosiih bolesti, to znači da 68% njih to ne zna, a oni su svi polno aktivni. Prezervativ redovno koristi svaki drugi anketirani, dakle 51% a 49% ga ne primenjuje redovno, ta razlika od 2% je beznačajna. 25% njih koristi kontraceptive, odnosno svaka četvrta učenica“priča dalje dr Relić.
Činjenica da je internet najomiljeniji izvor informisanja među adolescentima, pokazuje da im je anonimnost jako važna. Jedino internet obezbeđuje identitetsku nevidljivost, pa naša sagovornica ističe da je zato morala detaljno da im prilikom istraživanja, objasni da niko nikada neće saznati šta su i kako odgovorili. To nas dovodi do neverovatnog zaključka. U eri kada se čini da ništa na svetu više nije sramota, da društvo dostiže taj stepen otvorenosti za sva moguća ponašanja i različitosti, na našem podneblju seks između muškarca i žene i dalje je tabu tema, o kojoj se ne razgovara na edukativnom nivou.
Tokom ispitivanja i rada sa srednjoškolcima, dr Relić kaže da su bili zainteresovani za temu, da se nisu previše ustručavali da je lično pitaju o nekim temama poput upotrebe prezervativa, iako su imali mogućnost da pitanje postave anonimno. Najveće znanje, sasvim očekivano, pokazali su đaci Srednje medicinske škole sa domom učenika.
Iako se prema stavu SZO seksualni odnos pre 14. godine smatra preuranjenim, ne postoji neka opšta preporuka o tome kada nije rano, bar kad su godine u pitanju. Razvoj mladog bića se odvija nekim individualnim tempom, neko je zreo ranije, neko malo kasnije, ali smatra se da je ispravno stupiti u seksualne odnose tek kada čovek stekne punu polnu, dakle fizičku, ali i psihičku zrelost. Psihička zrelost podrazumeva i svest o odgovornom ponašanju, što znači štititi i sebe i partnera od svega lošeg. Na kraju krajeva, briga i jeste najlepši izraz ljubavi, a polni odnos bi trebalo da bude trenutak njene kulminacije, ne nešto što će nam od života napraviti agoniju.
Ovaj medijski sadržaj, Radio Kosovska Mitrovica realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija na Kosovu.
