Povodom plana konsultacija koji su u Njujorku protekle nedelje potpisali ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije, Brisel saopštava da je Evropska Unija jasno stavila do znanja svim članicama i posebno zemljama kandidatima – da sada sa Rusijom ništa ne može biti kao pre. Pojašnjenje tog dokumenta od Srbije očekuju i Sjedinjene Države, a iz Vlade Srbije poručuju da se zemlja suočava sa najtežim pritiscima od 1999. godine.
Šef srpske diplomatije Nikola Selaković obrazložio je da je sa ruskim kolegom potpisao dokument o bilateralnim odnosima i multilateralnim aktivnostima, a da nije bilo reči o bezbednosnoj poltici.
To je nešto što se u dugom nizu godina potpisuje između naša dva ministarstva spoljnih poslova, rekao je Selaković na konferenciji u Ministrastvu spoljnih poslova.
Jučerašnje objašnjenje o dokumentu koji se, kako kaže ministar spoljnih poslova, potpisuje od 1996, nije dovoljno diplomatama u Srbiji i Evropi.
“To je jasan znak o nameri da se dalje jačaju međusobne veze između Srbije i Rusije, i to povlači ozbiljna pitanja. Evropska unija je bila veoma jasna sa partnerskim državama, pogotovo državama koje su zemlje kandidati kao što je Srbija, da odnosi sa Rusijom u trenutnim okolnostima ne mogu da budu uobičajeni“, rekao je portparol EU Peter Stano.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, međutim, kaže da Evropska unija “odlično zna da je potpisani dokument sa Ruskom Federacijom tehničke prirode”.
“Ali isto tako Evropska unija zna da predsedniku Srbije i predsedniku svih Srba Aleksandru Vučiću neće da dopuste da vodi samostalnu i nezavisnu politiku. To je suština svih napada i lažne brige o putu Srbije i njenoj orijentaciji”, ocenio je Vulin.
Strani predstavnici objašnjenje traže i u Beogradu
Za sporazum koji su parafirali Sergej Lavrov i Nikola Selaković u Beogradu su objašnjenje tražili američki i evropski predstavnici.
“U ovom trenutku niko ne bi trebalo da potpisuje bilo šta niti to iko čini osim onih jadnih regruta koje Rusija mobiliše za taj agresivni napad protiv suseda. Zato nam je jako teško da razumemo postojanje ovakvog dokumenta ili protokola, ali nadamo se i očekujemo da ćemo čuti više o tome i da će to biti objašnjeno, na neki način”, naveo je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre kaže da očekuju da Srbija bude uz Brisel i da sa EU stoji u odbrani evropskih vrednosti i zajedničke bezbednosti.
“Kada je reč o potpisivanju protokola o saradnji mislim da je Srbija time poslala potpuno suprotnu poruku bez obzira na to šo je rekla da neće priznati referendumske rezultate. Ono što je važno jeste da Srbija želi da bude deo EU, želi i već je uveliko u procesu za dobijanje članstva u Uniji. U tom procesu neophodno je da se uskladi sa svim standardima i vrednostima, između ostalog, uključujući tu i spoljnu politiku. Dakle mora da se postepeno uskladi sa svim tim pa i sa uvođenjem sankcija Rusiji”, naveo je Žiofre.
Reagovanja na dokument potpisan sa Rusijom u Vladi Srbije tumače kao pokušaj disciplinovanja i kao pritisak.
“Pritisci su na nas konstantni, jer je naša zemlja jedina koja nije uvela sankcije Rusiji, a velike sile žele da nas privuku svaka na svoju stranu, to je sve očekivano, ti pritisci su veliki i oni će se nastaviti. Bojim se da će biti sve veći”, kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Posle burnih reagovanja na potpisivanje dokumenta s Rusijom, šef srpske diplomatiije napominje da Vlada Srbije može i da ga ne usvoji.
