Narednih mesec dana, za koliko je Priština pod pritiskom međunarodne zajednice odložila primenu odluke o zabrani srpskih registarskih tablica i ličnih dokumenata na Kosmetu, treba iskoristiti da se jasno definišu procedure koje ne bi u praksi ugrozile svakodnevni život Srba na KiM, ističe pomoćnik šefa diplomatije Nemanja Starović i dodaje da je “mala pobeda” to što je Aljbin Kurti zaustavljen u sprovođenju jednostranih poteza. Kolumnistkinja Ljiljana Smajlović napominje da je “jednostrano” ključna reč u rešavanju ovog pitanja, na čemu treba da insistira srpska strana. Oboje su saglasni da se potezi Prištine moraju tumačiti u kontekstu rata u Ukrajini, zbog čega je pozicija Srbije dodatno otežana.
O deeskalaciji situacije na Kosovu i Metohiji, u specijalnom izdanju emisije Oko govorili su pomoćnik ministra spoljnih poslova Nemanja Starović i kolumnistkinja magazina “Nedeljnik” Ljiljana Smajlović.
To što je Priština, pod pritiskom međunarodne zajednice, odložila primenu odluke o zabrani srpskih registarskih tablica i ličnih dokumenata na Kosmetu, Starović vidi kao malu pobedu.
“Ako možemo da govorimo o dobrim vestima ili malim uspesima – činjenica je da je nakon veoma dramatične situacije protekle noći ipak došlo do barem privremene deeskalacije, što je sačuvan mir i stabilnost, što su sačuvani životi ljudi i što je dobijeno nešto vremena da se na smiren način rešavaju ključni problemi koji postoje”, rekao je Starović i dodao da ništa od toga ne bi bilo da nije bilo odlučnosti našeg naroda koji tamo živi.
Kao pozitivno ocenjuje to što je premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti zaustavljen u sprovođenju svoje “agende povlačenja jednostranih poteza”.
“To možemo da tumačimo kao mali uspeh, ali nema prostora za bilo kakvo opuštanje, u danima i nedeljama pred nama bojim se da ćemo imati mnogo posla da očuvamo mir i stabilnost”, rekao je Starović.
Dodaje da, imajući u vidu obrazac ponašanja Aljbina Kurtija, ne može da se govori o smirenosti i podseća da je Kurti na prošlogodišnjem sastanku u Briselu, poslednjem na visokom nivou, odbio da potpiše sporazum od tri stavke koji je pripremio Miroslav Lajčak i njegov tim.
Taj sporazum sadrži jednu rečenicu da će se obe strane sudržavati od povlačenja jednostranih poteza koji bi vodili ka destabilizaciji na terenu, rekao je Starović.
Time je, ističe, Kurti najavio sve ono što je usledilo – napade i pucanje na Srbe na KiM, zaplenu srpskih proizvoda, zabranu referenduma o ustavnim promenama, zabranu glasanja na izborima…
“Jasna je sekvenca jednostranih mera koje je on u kontinuitetu sprovodio. Prvo, zato što je video da nikakve posledice ne postoje… Druga stvar, njega je istorija naučila da se organizovano nasilje nad kosovskometohijskim Srbima uvek isplati”, rekao je Starović i podsetio da su predstavnici Prištine nakon pogroma 2004. godine dobili zeleno svetlo Zapada da proglase tzv. nezavisnost.
Skretanje pažnje sa ZSO
Starović napominje i da potezi koje povlači Aljbin Kurti imaju za cilj skretanje pažnje sa obaveza koje su pred Prištinom, budući da je iz Brisela dat jasan znak da će prva naredna tema dijaloga biti formiranje Zajednice srpskih opština.
“Kurti potpaljuje situaciju da svi sada moramo da se bavimo gašenjem požara a da sve ono što je njegova obaveza odlaže”, rekao je Starović.
Napominje da su za ovakve poteze Prištine povoljne geopolitičke okolnosti, misleći na situaciju zbog rata u Ukrajini. U tom kontekstu Kurtijeve poteze vidi kao, kako kaže, “geopolitičko lešinarenje”.
I za Ljiljanu Smajlović je Ukrajina, kako kaže, ključna reč – koja situaciju na KiM čini opasnijom.
“Sve što uradi Kurti, sve što se desi dole je opasnije zato što je ovo trenutak u kome se svakom protivniku Srbije čini da treba politički da profitira na činjenici da Srbija predstavlja usamljeno ostrvo u Evropi kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji i da će pridobiti ne samo zemlje Kvinte već celu zapadnu međunarodnu zajednicu protiv Srbije”, rekla je Smajlović.
Pozadina “energične” reakcije Zapada
Navela je da se u reakciji Ambasade SAD u Prištini “vodilo računa o osećanjima kosovske vlade”, ali ipak kao pozitivno vidi to što se odmah reagovalo.
“Nikad mi ne bi palo na pamet da će zapadna zajednica intervenisati odmah te iste večeri u korist Srbije”, kaže Smajlović i ističe da se promenio i kontekst američke politike na Balkanu.
Takođe, razlog za to što je Beograd uspeo da izdejstvuje energičnu reakciju još iste večeri vidi i u tome što je, prema njenim rečima, stvoren utisak da su ljudi strahovito ozlojeđeni.
“I da može da se desi bog zna šta i da neće to trpeti i da neće prihvatiti. Imate situaciju gde morate kao država Srbija da kažete Zapadu nemojte ovo da radite, ne dajte Kurtiju ovo da radi, ovo ozbiljno derogira naša prava i mi na ovo ne možemo da pristanemo i ne možemo da oduzmemo ljudima pravo da se bune protiv ovoga”, kaže Smajlović.
Starović pak navodi da su tome doprineli – intenzivne aktivnosti predsednika Republike, kao i drugih organa, ali i da je to posledica ozbiljnog kredibiliteta koji je, kako navodi, izgrađen u poslednjih 10 godina.
“I sad, u ovim kriznim situacijima, uspeli smo da pošaljemo adekvatne poruke i proizvedemo reakciju koja zaista nije bila očekivana”, rekao je Starović.
Lažne vesti na štetu srpske strane
Sagovornici su osudili to što su se u medijima i na društvenim mrežama tokom jučerašnjih dana pojavljivale lažne vesti o tome šta se zapravo dešava na KiM, kao i da se srpska vojska sukobila sa kosovskom policijom.
Starović smatra da je to inicirano iz Prištine i napominje da se u izveštajima u kojima se izdavanje duplih dokumenata ljudima sa srpskom ličnom kartom predstavlja kao nešto normalno – maši suština.
“Nije se govorilo koliko je zapravo taj pokušaj sprovođenja te jednostrane mere opasan. Ne odnosi se na to da li će neki čovek izgubiti dva ili tri minuta na administrativnoj liniji, proizvoljnim tumačenjem sporazuma, a Kurti je hteo da primeni taj spor i na Srbe na severu KiM koji nikada nisu bili obuhvaćeni tim sporazumom”, rekao je Starović.
Na taj način bi, ističe, našim ljudima na KiM mogla biti oduzeta lična karta i mogli bi biti tretirani kao stranci koji imaju prava da na teritoriji KiM borave do 90 dana. Bio bi to, prema njegovim rečima, zakonski način da se protera deo Srba.
Ljiljana Smajlović ukazuje na to da bi svaka lažna vest da se pucalo na kosovsku policiju bila izgovor da se primeni sila.
“Stvarate atmosferu da ako vam se učini da Zapad kaže: ‘Istina je ono što se pričalo da će Rusi da otvore drugi front’ – pretpostavljam da se takve vesti lansiraju – da bi se stvorila prilika… Gotovo da ne mogu da verujem da se sve završilo bez povređenih”, rekla je Smajlović i podsetila kako je lažna vest iz 2004. da su srpska deca naterala albansku decu da se utope izazvala pogrom.
SAD VS Brisel
Govoreći o nesporazumu oko toga na čiju inicijativu je Priština odložila primenu mera – SAD ili Brisela, Starović je rekao da je jedino bitno da je do toga došlo i da se vraćamo dijalogu koji nema alternativu i uz pomoć kojeg je sačuvan “kakav-takav” mir u proteklih 11 godina.
Smajlović i ovo tumači u kontekstu rata u Ukrajini, budući da je u ovom trenutku SAD ojačao svoju ulogu u Evropi. Napominje i da Priština ima razloga da bude nezadovoljna, budući da od Brisela nije dobila bezvizni režim koji su im, kaže, svi obećavali.
Govoreći o ulozi Kvinte u rešavanju kosovskog pitanja, Starović je rekao da su prištinske vlasti usmerene na Kvintu, te da same kažu da sa njom koordiniraju svoje poteze.
“Logično je bilo da se predsednik Srbije obraća zemljama Kvinte”, rekao je Starović i dodao da su neke od njih odigrale ulogu prethodne noći.
Teret situacije oko rata u Ukrajini
Sagovornici su govorili i o tome koliko dovođenje Srbije u kontekst rata u Ukrajini može biti štetno po nas, saglasivši se da nam to ne odgovara.
“Ne želimo da budemo deo ratnog sukoba ni na koji način”, rekao je Starović.
Starović je napomenuo da su svi predstavnici Prištine u jučerašnjem oglašavanju na društvenim mrežama pominjali Vladimira Putina, što pokazuje koliko je naša geopolitička pozicija komplikovana.
“Ja sam primetila da se naša vlast jako strese kada nas Putin podseti na slučaj Kosova”, rekla je Smajlović dodavši da nam to ranije nije smetalo. Zato je kritikovala oglašavanje Vladimira Đukanovića koji je na Tviteru pisao o “denacifikaciji”, a za šta se kasnije izvinio, ističući da takve stvari otežavaju našu situaciju u trenutku kada nam se, kako kaže, “pakuje da pomažemo Rusiji da nešto muti u Evropi”.
Šta sledi
Govoreći o tome šta se može očekivati u narednom periodu, Starović je istakao da smo dobili mesec dana predaha da se razjasne sve nedoumice.
“I da se dođe do definisanja jasnih procedura koje ne bi u praksi ugrozile svakodnevni život naših sunarodnika koji žive na prostoru KiM”, rekao je Starović i dodao da narednih meses dana treba govoriti i o integritetu Briselskog sporazuma, budući da je to, kako kaže, jedini politički krov, u okviru čega mora doći do formiranja ZSO.
“Kompromis je nešto što je veoma teško dostići ali mislim da se moramo zadovoljiti i sa time ako uspemo da i u narednom periodu sačuvamo mir i stabilnost, i da sačuvamo živote naših ljudi”, rekao je Starović.
Smajlović ističe da je “jednostrano” u ovom slučaju operativna reč, te da se nada da će na osnovu toga “uspeti nešto da se ostvari”.
