Ukupno 324 lica su zatražila azil na Kosovu ove godine. Većina su državljani Maroka, Sirije i Avganistana. Većina njih pokušava ilegalno da uđe na Kosovo koje vide kao tranzitnu teritoriju.
Centar za azil u mestu Magura kod Lipljana nudi smeštaj migrantima, ali i zdravstvene usluge, ishranu, higijenske pakete, odeću, kao i pružanje kurseva albanskog jezika i računarstva. U centru, koji ima kapacitet za 100 lica, poslednjih dana boravilo je oko 30 migranata.
„Od januara do sada, azil je zatražilo ukupno 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu iz različitih zemalja. Na prvom mestu je Maroko, zatim Sirija, Avganistan, Alžir i druge zemlje, Tunis, Egipat, Bangladeš, Jordan, Ukrajina itd. Ako to uporedimo sa prošlom godinom, ili mesece prošle godine sa ovom, ispada da postoji mali porast, negde oko 7 ili 8 odsto, ali to nije primetno. Iako postoji porast, s druge strane – imamo i njihov odlazak sa Kosova. Kao i ranije oni koriste Kosovo kao tranzit za odlazak u druge zemlje EU i traže bolje uslove za rad“, kaže za KosovaPress direktor Centra za azil, Fitim Zarići.
Prosečan broj dana koji borave na Kosovu je tri nedelje, ali Zarići ističe da neki od njih ostaju i duže, izražavajući želju da žive na Kosovu.
“Prosek je oko 22 dana boravka na Kosovu. Ako pogledamo statistiku, od ovih 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu, više od 90 odsto su muškarci, ili su bili muškarci, više od 80 odsto starosti od oko 30 godina, više od 98 odsto je bilo islamske veroispovesti, više od 95 odsto je ilegalno ušlo na Kosovo“, dodaje on.
U odgovoru KosovaPress-u, Kancelarija za informisanje Kosovske policije ukazuje na broj ljudi koji su pokušali ilegalno da uđu na Kosovo ove godine. „U vremenskom periodu januar-jun 2022. godine, na Kosovu je identifikovano 390 lica koja su ilegalno ušla. U odnosu na isti period prošle godine kada je bilo 446 lica, imamo pad od 12,5 odsto“, navodi se u ovom odgovor.
Lica koja borave u centru nisu svi tražioci azila, istovremeno mnogi od onih koji traže azil ne čekaju odluku o svom zahtevu.
Zarići kaže da se procedura traženja azila zloupotrebljava.
“Većina njih ide iz Turske u Grčku, zatim Grčka-Albanija – na Kosovo i obično se odmaraju nekoliko dana i nastavljaju dalje… Ali njihov konačni cilj je tranzit i preseljenje u zemlje EU, uprkos činjenici da Kosovo nudi sve usluge i uslove koji su veoma dobri… Iako ulaze u azilnu proceduru, na neki način možemo da kažemo da se postupak azila manje-više zloupotrebljava, jer čovek kada traži azil mora da ostane, a ne samovoljno da ode, jednostavno nestane i nikada se više ne pojavi“, kaže Zarići.
Foto: Uran Krasnići
