Igoru Vukadinoviću uručena je nagrada „Ilarion Ruvarac” za 2021. za najbolju knjigu iz istorije srpskog naroda.
Matica srpska odala je priznanje istoričaru dr Igoru Vukadinoviću za knjigu „Autonomija Kosova i Metohije u Srbiji 1945–1969” (SANU, Balkanološki institut). Njemu je u Novom Sadu uručena nagrada „Ilarion Ruvarac” za 2021. godinu, koja se dodeljuje za najbolju knjigu iz istorije srpskog naroda ili iz opšte istorije, objavljenu u protekloj godini na srpskom jeziku. Nagrada je ustanovljena 2015. i jedna je od retkih, kako je rečeno tom prilikom, koja kod nas postoje za naučnu istoriografiju.
„Smatrao sam da takva nagrada nedostaje našoj istoriografiji da bi se vrednovala dela koja su od temeljne važnosti za ozbiljno, naučno sagledavanje onih osnovnih, identitetskih pitanja”, kazao je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, koji je laureatu, naučnom saradniku Balkanološkog instituta, uručio nagradu.
Žiri nagrade se u svojoj odluci rukovodio, kako je navela predsednica tog stručnog tela, prof. dr Mira Radojević, prvenstveno značajem teme, obimom istraživanja, njenom aktuelnošću i doprinosom ove monografije u poznavanju jednog od najtežih i najozbiljnijih problema sa kojima se već decenijama suočava srpska nacija.
Profesorka je navela da je mladom istoričaru ovo prvi veliki istraživački rad u koji je uložio neverovatan napor. Prema njenim rečima, najveći deo svoje doktorske disertacije, potom pretočene u monografiju, napisao je na osnovu manje-više nekorišćenoj arhivskoj građi.
„Uz ovaj i druge doktorate na Katedri za istoriju Jugoslavije, sad imamo prikaz kompletnog kosovskog problema kroz ceo 20. vek. Ne kažem da će se svi koji budu čitali ovu knjigu složiti sa zaključcima kolege Igora Vukadinovića, ali ni u kom slučaju ne mogu osporiti njegove argumente zasnovane na arhivskim izvorima i proverljivim činjenicama”, kazala je dr Radojević.
Nagrađeni istoričar kazao je da mu je velika čast da primi nagradu zbog značaja nacionalne institucije koja je dodeljuje, ugleda i stručnosti članova žirija, imena ranijih dobitnika i težine koju sa sobom nosi lik i delo Ilariona Ruvarca čije naučne principe sledi srpska istoriografija.
„Istraživanje teme autonomije KiM bilo je izazovno na više nivoa. Dok je u epohi kraljevine Srbije i Jugoslavije za svaki potez, na primer Pašićeve vlade, postojala i opoziciona partija koja bi isti potez osporavala, ili novine koje bi vladu i njene odluke podvrgle kritici, ništa slično nije postojalo u socijalističkoj Jugoslaviji. Ni opozicija ni kritički mediji. Tako da istraživači ove epohe imaju posla sa zvanično bezgrešnom vlašću i savršenom državom”, kazao je ovaj istoričar.
Ti postulati o bezgrešnosti i dobronamernosti države, kako je objasnio, predstavljali su polazišnu tačku za gotovo sve teme ove epohe, pa je bio potreban dodatan trud da bi se dobili odgovori.
Koristio je i srpske arhive i albanske izvore, a kako takođe napominje, trudio se da knjigu mogu da čitaju i ljudi koji nemaju veliko predznanje o ovoj temi i periodu koji istovremeno predstavlja širi deo istorije Srbije, srpskog naroda i Jugoslavije.
