U Beogradu je obeležena 23-godišnjica završetka bitke na Košarama, a završena je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Svečanosti nije prisustvovao predsednik Srbije, i akademija nije prenošena kao ranijih godina. Predsednik će danas položiti venac na spomenik Junacima sa Košara.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je krajem Bitke završena „nadljudska borba za odbranu karaule Košare i državnih granica i borba za odbranu slobode i dostojanstva, Srbije i srpskog naroda“.
Rekavši da je na Košarama poginulo 108 heroja, naglasila je:.
„Njih 108, od kojih 19 dobrovoljaca, koji su branili ovu našu zemlju, svesni da verovatno neće dočekati sutra, simbol su hrabrosti i požrtvovanosti i vrednosti koje u teškim vremenima čuvaju zajedništvo jednog naroda i daju primer kako se u najtežim vremenima brani i voli Srbija“.
Ona je istakla da se svi moraju sećati onih koje su svoje živote ostavili na Prokletijama i onih koji su se borili i omogućili da danas ljudi žive u slobodnoj Srbiji i sećaju se slavne stranice svoje istorije.
„Neka zalog svakoj budućoj generaciji bude da se nikada ne odreknu slobode i nezavisnosti odlučivanja, osnovnog jemca mira i stabilnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, rekla je Brnabić.
Ona je poručila da su sloboda i mir imperativi za koje se Srbija bori, jer samo tako država može da ide napred i obećala da će snažno, ponosno i časno čuvati Srbiju, njenu slobodu i nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet, da nikada neće ugroziti druge, ali da će uvek braniti svoje.
„Slava junacima sa Košara, hvala im i živela naša Srbija“, poručila je Brnabić.
U ime boraca obratio se potpukovnik Vojske Srbije u penziji Dragutin Dimčevski istakao je da su ostali bol i tuga za palim drugovima, za Kosovom i Metohijom, a da posebno boli nepravda.
On je ocenio da je Srbija 1999. „bila na strani pravde, branila svoju teritoriju i borila se za opstanak srpskog naroda na svojim vekovnim ognjištima“, ali da je 1999. došlo do promena i da su istorijski saveznici, „postali su neprijatelji srpskog naroda“.
„Neka je večna slava našim palim drugovima. Predaja nikada nije bila opcija za Srbiju, ni tada, kao ni sada. Živela Srbija“, poručio je Dimčevski.
General Vojske Srbije u penziji Dragan Živanović istakao je da se bitka na Košarama može porediti s Termopilskom bitkom i istakao da je „neprijateljsku stranu činilo oko 6.000 ljudi Oslobodilačke vojske Kosova podržane bombardovanjem NATO snaga i jedinicama Vojske Albanije“.
„U veoma teškim vremenskim, prostornim i borbenim uslovima, naše jedinice su herojskim otporom sprečile neprijatelja u prodoru nanevši mu teške gubitke“, rekao je Živanović i istakao da su najveći teret podneli vojnici na odsluženju redovnog vojnog roka.
On je poručio: „Bilo, ne ponovilo se, ali da se ne zaboravi“.
Obeležavanju su prisustvovali direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, ministarka za rad i boračka pitanja Darija Kisić i generalna sekretarka predsednika Srbije Suzana Paunović.
Uoči obeležavanja 23. godišnjice Bitke na Košarama državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković primio je predstavnike Udruženja veterana jedinica koje su učestvovale u toj bici 1999. godine, kao i udruženja koja okupljaju porodice poginulih boraca i čuvaju sećanje na učesnike bitke.
Prijemu su prisustvovali predstavnici Udruženja veterana 125. motorizovane brigade, Udruženja 549. motorizovane brigade „Car Dušan Silni“, Udruženja veterana 63. padobranske brigade, Udruženja „Prijatelji 72. specijalne brigade“ i Udruženja veterana 53. graničnog bataljona.
Venac na Spomenik junacima sa Košara danas će položiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.
Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.
U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta ’98. U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na granici sa Albanijom.
Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 113 pripadnika OVK, kako saopštava Priština.
Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa KiM-a.
Na albanskoj strani je tumačenje bitke na Košarama potpuno suprotno. Kosovske vlasti su na Košarama otvorile „memorijalni kompleks“, u kojem obeležavaju ove godišnjice.
Kada je 9. aprila na Kosovu obeležena 23-godišnjica započinjanja ove bitke, kosovski premijer Aljbin Kurti je naveo da je bitka na Košarama označila „probijanje jugoslovensko-albanske granice, koja je Albance razdvajala od 1913. godine, kada ju je nasilno uspostavila Srbija“.
Ista bitka je „stvorila prekretnicu“, te je u istoriji srpskih ratova sa Albancima, ona zapravo „Druga luma (1912), jer su se tu cevi oružja vojnika OVK pretvorile u paklene vatre za srpske vojnike“.
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, tada je kazala da je Bitka na Košarama za Albance bila „jedna od najslavnijih bitaka koje je vodila OVK za oslobođenje od srpskog okupatora“.
