Darko je britanski melodični hc/punk sastav koji iza sebe ima devetogodišnju karijeru. Nakon četiri godine nastupanja u svojoj zemlji, povremeno napuštaju ostrvo i prave sjajne svirke u devetnaest zemalja širom sveta. Krstareći Evropom, u nače krajeve svraćali su čak pet puta.
Nastup u okviru evropske turneje, a pod okriljem Exita, bio je idealna prilika da razgovaramo sa članovima sastava, ali najviše sa vokalom Danom Smitom.
Kako ocenjujete scenu u Velikoj Britaniji i kako sebe vidite među svim tim bendovima?
HC i punk scena je sjajna. Mi i ne želimo da budemo deo druge scene. Sviramo van Britanije od 2012. Obišli smo oko 19 zemalja i upoznali brojne ljude, to je odlična stvar. Ali kad se vratimo u Britaniju, svi smo upućeni jedni na druge, bendovi sarađuju, druže se i to je velika podrška. Mi smo kao porodica. Svi pomažemo jedni drugima.
Gde nalazite inspiraciju za vašu muziku, tekstove?
Kada smo osnovali bend, imali smo za cilj da sviramo. Imali smo ljubav prema ovoj vrsti muzike i to nas je držalo. Kada smo prvi put čuli bendovi koji sviraju hc/punk, rekli smo – to je to! Želimo to da radimo. Inspiraciju nalazimo svuda oko sebe, ali i u sebi. Kao i svi muzičari. U našem gradu, kada smo mi počinjali da sviramo ovu vrstu muzike, to niko nije radio. Svi su svirali pop ili nešto drugo… Nismo verovali da ćemo na kraju dospeti ovde gde jesmo. Uvek je bila poenta da sviramo i da se zabavljamo. Nismo imali nikakve druge zamisli ili ciljeve.
Nisam nasla informaciju kako ste izabrali ime za svoj bend. U Srbiji je to ime za osobu i jedno od značenja je „onaj koji je darivan sa neba, od Boga“.
Nismo to znali! Znali smo da je to kod vas ime, ali ne i njegovo značenje. Zanimljivo. Kada smo birali ime za bend, nismo imali neku viziju kako bi to trebalo da zvuči. Jednostavno, na Darko smo naleteli, i bilo je prvo ime koje na se svidelo – to je bilo to.
Koji način je najbolji za promociju muzike, a da on ujedno odgovara i samom bendu?
Problem je što su ljudi nekada stvarno slušali muziku. Danas je slušaju, ali je ne čuju. Svi na telefonima, internetu. Sve je mnogo drugačije. Morali smo da se uklopimo i izaberemo ono što će nama odgovarati, a u današnjem vremenu to je svakako internet. Niko više ne ide u prodavnicu ploča ili diskova.
Koliko vam je internet pomogao, a koliko odmogao?
Mislimo da je internet uglavnom pozitivna stvar. Nekada su ljudi kupovali ploče i ta druga izdanja. Ako prodaš deset hiljada diskova godišnje, ne moraš da se plašiš da li ćes imati novac za sledeće izdanje. Sada je to drugačije, jer nema te vrste podrške. Ipak, I dalje imamo povlastice od interneta. Ako si u tome da napraviš novac, onda je internet loša stvar. Ako si u tome da bi se zabavio, kao što mi radimo, onda je internet neverovatno dobra stvar.
Često pominjemo vinil kada pričamo o fizičkim izdanjima. Šta mislite o njegovo povratku?
Vraća se od ranih 2000-ih. U Britaniji je u 2015. i 2016. bio najprodavaniji. To je odlično. Vinil takva forma da muziku moraš aktivno da slušaš. Da je stvarno čuješ. Pritom, sada su tu i reizdanja starih, retkih ploča. Ljudi misle – retko izdanje, ja to moram da imam. Zato vinilu i raste prodaja. To nije telefon – premotaj, preskoši…To je pozitivna forma, mnogo je bolji od telefona, diskova itd. Nadam se da neće tako brzo ponovo da nestane. Ipak, sve to regulišu velike kompanije.
Foto: Exit
